IVICA DjORDjEVIĆ, GENERALNI MENADžER BEOGRADSKOG HOTELA CITY SAVOY

Hoteli su mi druga kuća

IVICA DjORDjEVIĆ, GENERALNI MENADžER BEOGRADSKOG HOTELA CITY SAVOY

 

Hoteli su mi kao druga kuća

 

Vratio sam se iz Čikaga, baš kao što sam se vratio i iz Pariza gde sam završio Fakultet za menadžment. Stalno sam mislio da ću da živim u Vranju. Ja Vranje obožavam, ali sam shvatio da tu neću moći da napravim ono što sam hteo i voleo.

 

 

 

 

 

Vi ste suvlasnik i hotela Jugoslavija.

Mi se operativno bavimo vođenjem hotela. Mi nismo vlasnici nijednog ni drugog. Mi smo oni koje gosti vide u hotelu. Odnosno, vlasnici samih objekata zgrada su drugi subjekti, a mi smo vlasnici biznisa, mi se bavimo biznisom. Osim hotela Savoy operativno vodimo i hotel Jugoslaviju, stari poznati hotel koji je bio dugo godina zatvoren, devastiran, uništen. Sa vlasnicima smo se dogovorili da taj hotel ‘blago’ renoviramo, dovedemo do standarda od tri zvezdice, jer oni planiraju veliku investiciju i rekonstrukciju celog tog pojasa, tako da ćemo mi biti u tom prostoru dok ne krenu u rekonstrukciju. Pre četiri godine smo ga pustili u funkciju sa 77 soba, dok ovde u Savoyu imamo 32. Ovo je dugačiji hotel, koji nam je omogućio da napravimo daleko luksuzniju ponudu.I eto nas na dve lokacije. Zgrada nije naša, a sve ostalo jeste.

 

Kao uspešan poslovni čovek sigurno imate želju da proširite biznis. Gde vidite sebe za deset godina?

Nemam nekakvu posebnu viziju. Za sada nam ide odlično i voleli bi da samo nastavimo u tom smeru. Verujem da ću ostati u ovom biznisu i da će se to razvijati. Na ličnom planu mi je najbitnije da deca imaju dobru edukaciju, da se razviju u dobre poštene ljude i voleo bih da sebe i u tom domenu i na tom polju ispunim. 

 

 

Svaki čovek, sa ma koliko ljubavi radio svoj posao, ipak, ima “nešto” što mu ponekad zasmeta. Ima li nešto što ne volite u poslu koji voli?

Ništa! Uživam u svemu ovome. Generalno, mislim da se to vidi, verovatno na svakom koraku. Na renomiranom sajtu buking.com, koji je poprlično merilo za hotelijerstvo, mi imamo ocenu 9.5 koja je jedna od najjačih u gradu. Ona je stvarno veoma teško dostižna i to valjda gosti procenjuju, odnosno prepoznaju naš kvalitet. Mi uživamo u svom poslu, nemamo nikakav problem ni sa kim, apsolutno sve funkcioniše onako kako bismo voleli da funkcioniše. Sve ide fenomenalno. Strašno je komplikovano obezbediti finansiranje, pratriti razvoj, planirati dalja otvaranja hotela u uslovima globalne krize.

 

 

Koja je vaša poslovna filozofija. Ko vam je uzor?

Jedina naša filozofija je da sve što stvaramo, radimo kao za nas. I bukvalno se prema svakoj sitnici ophodimo onako kako bismo mi voleli da to bude. Jako puno putujemo, voleli bi i više, svuda pokušavamo da ’skinemo’ neke ‘fore’ koje nam se svide, pokušavamo da ih implementiramo u našem poslovanju maksimalno. Svaki detalj u hotelu od najsitnijeg do najbitnijeg tretiramo na način kako bi mi voleli da to doživimo. Ne želimo da budemo slični sa bilo kojim velikim lancem hotela, grupacijom ili pojedincem, već pokušavano da sa svih strana uzmemo ono što nam se najviše sviđa. Tako se otprilike, prepoznajemo.

 

 

 

Zašto ste se odlučili za ime Savoy?

Savoy je jedno elitno ime koje se koristi za prestižnije hotelske objekte. Mi smo inače, igrom slučaja upoznali princa od Savoya i popričali sa njim na tu temu i odabrali i dogovorili se sa njim da to bude to ime. On je zadovoljan i srećan što smo ovakav hotel otvorili u Beogradu. Savoyje brend koji garantuje viši nivo usluge i servisa. U tome se prilično trudimo i za sada dosta u tome uspevamo”, kaže ponosno.

 

 

Šta je to, na osnovu vašeg iskustva, što savremeni gost traži?

Internet je jedna od dominantnijih stvari i to masa hotelijera sada ne prepoznaje, posebno hoteli koji dominiraju svojom lokacijom. Ti hotelijeri su nekako uspavani, misle da je to što imaju top lokaciju, dovoljno i drugo im nije bitno. Gostima je vrlo bitan internet, kao nešto što je sporedno, zatim komfor u sobi, jastuk i krevet, odnosno udobnost spavanja i posebno smo obratili pažnju na to. Naravno, hotel je vrlo specifična i dinamična stvar.

 

Ko su gosti hotela?

Kaže da su gosti vrlo specifični i dolaze sa svih strana sveta. Najmanje je srpskih gostiju, a najviše je Rusa i Izraelaca. Slede Grci, Turci, Francuzi, Nemci, Amerikanci. Svaki gost je specifičan. Svi imaju drugače zahteve, od hrane, do toga šta vole, ne vole, gde izlaze, koliko se zadržavaju u hotelu.

 

 

Ima li “zvučnih imena” u Savoy?

Trudimo se da goste ne delimo na VIP i obične. Svi su nam jednaki. Bilo je puno zvučnih imena. Pamtim ih više po događajima, nego po njima samima. Ne vodim evidenciju o tome. Recimo, organizovali smo promocije, bila je Slađana Milošević, Nele Karajlić i drugi. Više znam ko je bio u Jugoslaviji pre nas, nego ko dolazi ovde... Tamo je bila cela posada ‘Apola 11’, Ela Ficdžerald, dva američka predsednika”, kaže otkrivajući nam imena poznatih gostiju.

 

MISLIO SAM DA ĆU ŽIVETI U VRANjU

 

 

Koliko uspevate da nađete vremena za porodicu?

Porodica mi je najbitnija. Ona je stub svega i sve se okreće oko porodice. Ja sam se školovao u inostranstvu i svaki put sam odlazio sa namerom da se vratim. Još od vremena kad sam odlazio u Čikago da završim srednju školu i kada sam sa društvom napravio fenomenalnu žurku, svi su se pozdravljali sa mnom misleći da odlazim ‘preko bare’, zauvek. Ja sam im govorio - vidimo se ljudi. I uvek je bilo tako. Vratio sam se iz Čikaga, baš kao što sam se vratio i iz Pariza gde sam završio Fakultet za menadžment. Svaki put sam se vraćao i stalno sam mislio da ću da živim u Vranju. Ja Vranje obožavam, ali sam shvatio da tu neću moći da napravim ono što sam hteo i voleo. Zahvaljujući razumevanju i podršci moje supruge i roditelja, bukvalno smo se za mesec dana svi preselili u Beograd. Supruga Ivana se maksimalno posvetila porodici, našoj deci, sinu Ivanu, kćerki Ivi i meni.

 

Jeste li u kontaktu sa društvom iz detinjastva?

Imao sam srećno detinjstvo. Lepo je bilo odrastati u Vranju. Obožavao sam grad i imao sam fenomenalno društvo. I dalje smo zajedno na okupu. Recimo, prošlog vikenda sam bio u Vranju na svadbi. Družimo, u kontaktu smo na dnevnmom nivou. Nažalost, ređe idem nego što bih voleo. Obaveze ne dozvoljavaju. Uglavnom idem za vikend, a vikend je veoma kratak”.

 

JA SAM GURMAN I BOEM

 

Šta vam je prva asocijacija kada čujete “jug Srbije”?

Odmah pomislim na muziku i na pesmu, čak pre nego na Vranje. Nekako mi je je to direktna veza. Volim da peva i da zaigra. To me opušta. A gde je muzika, tu je i iće i piće.

 

Šta volite od južnjačkih specijaliteta?

Volim sve (smeh). Ja sam veliki i gurman i boem, ne mogu nešto posebno da izdvojim i sve ih poznajem. Nisam od onih koji su vezani za internacionalnu kuhinju. Poznata mi je i samsa i gibanica i prženica... Sve su mi i originalne i dobre. Srpske južnjačke specijalitete služimo i gostima u hotelu SavoyI oni zauzimaju najveće mesto, jer većina gostiju upravo traži lokalne specijalitete.

 

 

Kao iskusan hotelijer koji je proputovao skoro ceo svet i video štošta, gde letujete? Šta tražite od letovanja?

Letujemo svuda. Moja porodica i ja jako volimo da putujemo. Svaka država ima svoju specifičnost, nešto lepo i treba videti svega što više. U februaru smo bili u Majamiju, za 1. maj na Kapriju u Italiji, a sada u junu ćemo biti u Pefkohoriju u Grčkoj, koju inače obožavamo. Nama je svuda lepo. Trudimo se da vidimo što više destinacija i da što više naučimo. Bio sam vrlo prijatno iznenađen kada smo pre dve godine bili u Parizu i ne mogu da vam opišem koliko je za mene bilo ushićenje, kada sam video da mog sina Ivana zanima nešto za šta sam pretpostavljao da mu neće biti interesantno, kao Luvr, Mona Liza... On je imao svoje želje i pikovao je ono što je voleo. Putovanja su naš porodični hobi koji se trudimo da što više upražnjavamo. Nemamo kompleks da to mora da bude nešto luksuzno. Sve može da se iskombinuje sa nešto novca, ljubavi, želje i energije i da bude lepo.

 

OTIŠLO DETE, VRATIO SE ČOVEK

 

Gimnaziju ste završili u Čikagu, u Parizu  Fakultet za menadžment I vratili ste se u Vranje?

Život vani je dosta uticao na moje odrastanje i sazrevanje, Moja majka je imala običaj da kaže kada sam otišao u Ameriku: ‘Otišlo dete, vratio se čovek’. I to jeste živa istina. To odvajanje od kuće porodice, napravi čoveka, jer nemate izbora. U svom gradu dok ne odete odatle, ne možete da sagledate šta sve imate, a mi Vranjanci imamo sve - od poznanstva, lekara, policajca, učitelja, sve se zna i svaki posao se lako završava. To vani nema. Tako da je moj put školovanja u inostranstvu bio jedna ozbiljna i ogromna životna škola.

 

 

ANTRFILE

KONKURENCIJA

 

U Beogradu se otvorilo puno hotela.

Mi smo pre četiri godine, kada smo prijavili hotel Jugoslaviju na buking.com-u bili 380. objekat koji prodaje hotelske usluge u Beogradu. Prošle godine kada smo prijavili City Savoj, bili smo 1200 i neki. Tu ulaze i hosteli i apartmani na dan. Najavljeno je otvaranje još pet velikih hotela naredne godine i mi se veoma radujemo zbog toga. To pozicionira Beograd kao poželjnu destinaciju, postavlja standarde i pomaže nam da podižemo nivo naše usluge. Putovanje je toliko podstalo popularno u životu svih u svetu i to može da doživi samo ekspanziju, iza IT sektora koji je na prvom mestu. Prosto postaje neobično da se ne razmišlja o putovanjima. Hoteli su postojali hiljadama godina unazad i verujem da tu uvek ima posla. Uvek će se putovati i spavati u hotelima. Vrlo je specifičan posao ne može da ga radi svako. Mora da voli rad sa ljudima, da je uslužan, gostoprimstoprimljiv. Ljubav i posvećenost poslu su vrlo bitne stvari, kaže optimistično.

 

PROFIL:

Ivica Djorđević, rođen je u Vranju. Gimnaziju je završio u Čikagu. U Parizu  je završio Fakultet za menadžment. Oženjen je i sa suprugom Ivanom ima sina Ivana i kćerku Ivu.

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ZutoCvece