JALOVIŠTE U KRIVOJ FEJI

Strah od cijanida

Meštani Krive Feje se, međutim, ne slažu sa Jovićevim tvrdnjama. Oni tvrde da decenijama unazad postoji veliki problem sa jalovištem i odlaganjem otpada iz rudnika. Prema njihovim rečima, a i reporteri "Vranjskih" su bili na licu mesta i lično se uverili, kuće su prazne, ljudi su napustili svoja imanja koja su blizu jalovišta, "zbog cijanida koji je sastavni deo otpada", kako su nam meštani rekli. Ovaj otrov, inače, napada respiratorni sistem čoveka jer se lako prenosi vazduhom.

NADLEŽNOST

"Vranjske" su imale uvid u neke izvršne presuda koje datiraju iz 2010, a po kojima dražava, svakom meštaninu ponaosob, duguje između milion i osam miliona dinara, jer je otpad bacan na njihovu zemlju. Mnogi od tih ljudi su bili prinuđeni da se isele iz svojih kuća i počnu da plaćaju kiriju za stanove, jer na njihovim imanjima, kako su nam rekli, nema osnovnih uslova za život.

Miroslav SIMIĆ, specijalista nuklearne medicine u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju, na pitanje novinara o tome da li je Zavod izlazio na teren i vršio ispitivanja u Krivoj Feji, izjavio je da "mi ništa nismo istraživali o cijanidu i jalovištu".

"Jeste da je to problem, ali je po ovom pitanju nadležna Republička ekološka inspekcija", poručio je Simić.

 

Obratili smo se i na ovu adresu, kao i Institutu za nuklearne nauke "Vinča", međutim do izlaska ovog broja novina u štampu nismo dobili odgovore na pitanja o tome da li postoje čestice cijanida u otpadu, koja količina je u pitanju ako ih ima i da li su vršili ispitivanja.

"Ranije su dolazili ekolozi iz Niša, pre tri do pet godina, i postavili kutije za očitavanje. Sad ih više niko ni ne poziva jer, siguran sam, procenat cijanida može da bude veći nego tad. Flotiranje ruda se sve više radi, a to ne može bez cijanida", objašnjava građanin Mesne zajednice Kriva Feja koji je insistirao na anonimnosti.

 

Postoji ovde još jedan problem. Neki grobovi na lokalnom groblju su takođe prekriveni nanosima otpada, pa im je veoma otežan pristup.

Trajan SIMIĆ, predsednik Sindikata "Nezavisnost" u rudniku Grot, negirao je da sad postoje problemi sa izlivanjem otpada:

„Bilo ih je ranije, pre pet ili šest godina, kad je izbila havarija na kolektoru", priznaje.

 

Član istog sindikata i radnik u rudniku, Sreten PAVIĆEVIĆ, sa druge strane, navodi da "problemi postoje", kao i da su "ljudima zauzeta imanja i da na osnovu izvršnih presuda ne mogu da naplate svoja potraživanja".

 

"Kad je generalni direktor Trepče bio Novak Bjelić, svi rudnici – i Gornji Milanovac, i Novo Brdo, i Lece, i Raška, i Grot – su bili integrisani u Trepču, kao posledica političke odluke predsednika Slobodana Miloševića. Bjelić je u to vreme od vlasti dobio pare za revitalizaciju "Trepče". Svi rudnici su radili, ali su postepeno, jedan po jedan, stali. Jedino je "Grot" nastavio sa proizvodnjom. Paradoks je što su svi primali plate, a nama iz "Grota" je Bjelić ostao dužan šest ličnih dohodaka. Nas četrnaest je 20. februara 2002. pokrenulo postupak za naplatu tih dugovanja, što smo realizovali tek 2010. To je Jović isplatio, sa kamatom", kaže Pavićević.

NEMA BRIGE

Kada smo pokušali da odemo u rudnik i spustimo se u jamu, da bismo fotografisali i videli u kakvim uslovima rudari rade, portir nam je kratko poručio: "Nemoj ni da pokušavaš da slikaš"!

Dvojac koji vedri i oblači u rudniku, Jović i Djorđić, ponavlja kako nema govora o povećanoj koncentraciji materija u otpadu koja bi bila štetna po ljude, kao i da treba sačekati zvanične rezultete ispitivanja. Po njihovom mišljenju, razloga za brigu nema jer su kontrole vode i vazduha česte. Meštani Krive Feje se, ipak, ne bi složili sa njima. A radnicima su, slažu se naši sagovornici, otkazi ugovora o radu glavni motiv ako čak i pomisle da kažu nešto što se vasniku i direktoru ne bi dopalo.

 

 MLADOMIR DjORDjIĆ, DIREKTOR RUDNIKA "GROT"

SVE JE POD KONTROLOM

"Jalovište je tu kao rudarski otpad, a formira se po projektnoj dokumentaciji, po svim upotrebnim dozvolama i papirima već 40 godina. Voda koja nosi jalovinu posle odstranjivanja ide dalje u vodotok, jalovina ostaje na tom mestu. Iz Zavoda za javno zdravlje vrše ispitivanje te vode, uzimaju uzorke i daju nam analize, vrši se kontrola i pijaće vode i one koja ide iz jalovišta. To je naša obaveza, jer na godišnjem nivou imamo potpisan ugovor sa ZZJZ. A te analize koje Zavod dostavi nama, mi dalje predajemo nadležnim organima. To je procedura koja je ustaljena, nema ničeg novog", objašnjava Djorđić i dodaje da se u rudniku, na mesečnom nivou, proizvede između 350 i 400 tona koncentrata olova i 700 do 750 tona koncentrata cinka.

 

 O RUDNIKU

Rudnik je u Agenciji za privredne registre (APR) registrovan 10. decembra 2008, kao akcionarsko društvo. Članovi Upravnog odbora (UO) su: predsednik Branislav Jović, Dragan Rajović ("Sigma" iz Prištine), Ivan Vuković ("Rembas" iz Resavice), Nenad Stošić (bivši predsednik Skupštine grada Vranja) i Aleksandar Jović (sin Branislava Jovića). Dragana  Rajovića je, nakon ostavke, zamenio Ibrahim Hodžić, penzioner.

UO je, pre nego Joviću bude privremeno oduzeta imovina, preimenovan u Nadzorni odbor (NO). Kad mu je privremeno oduzeta imovina vraćena, mesto predsednika NO preuzima Ivan Vuković. Sednice se održavaju jednom mesečno, a proizvodi se oko 1.200 tona koncentrata mesečno.

U rudniku je zaposleno između 200 i 300 radnika, što uključuje laboratoriju, flotaciju, jalovište i jamu.

 

ZutoCvece