ZORAN VELINOVIĆ, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA

U Motel dolazi 80 izbeglica

RESTITUCIJA

Vranjske: Zastupnik ste države u Privrednom društvu za ugostiteljstvo, turizam i usluge „Vranje“ d. o. o. Kakav je trenutno status ovog preduzeća?

Velinović: Precizno rečeno, pokretna imovina ovog preduzeća je 100 odsto u vlasništvu države, što je upisano u APR u vrednosti od 79 miliona dinara, dok je nepokretna predmet sudskog spora između Grada Vranja, države Srbije i UP „Vranje“. Krajem februara ove godine predat je Ministarstvu privrede i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja program za rešavanje viška zaposlenih po principu isplata otpremnine u visini od 200 evra po godini radnog staža i preko Fonda solidarnosti pokrenut proces povezivanja radnog staža.

 

Kakva budućnost očekuje ovo preduzeće?

Ukupna dugovanja preduzeća iznose 230 miliona dinara, pa čekamo na rešenje iz Ministarstva privrede. Još uvek ne znamo da li će biti stečaj ili prodaja po delovima. Insistiraćemo da se to brzo reši, jer investitori ne vole da čekaju.

 

Da li je neko od potencijalnih investitora pokazao interesovanje za ovo preduzeće ili neki njegov deo?

Da! To je firma Enap grup iz Jordana, vrlo ozbiljan investitor koji se interesuju za Hotel „Vranje“, ali pre toga treba rešiti status UP „Vranje“ i sudski spor koji sam pomenuo, a koji je trenutno u stanju mirovanja.

 

Hotel „Vranje“ polako propada, šta preduzimate da se to spreči?

Krov je u vrlo lošem stanju zbog krađe bakra, pa je preduzeće kao držalac imovine pokrenulo popravku krovne konstrukcije. Takođe, biće popravljena krovna konstrukcija i ostalih objekata, restorana „Južna Morava“, „Kosovo“ i „Srbija“ u Vranjskoj Banji, jer tako će biti sačuvani od propadanja.

 

Stari deo Hotela „Vranje“ i vila „Balkan“ u Vranjskoj Banji su u postupku restitucije vraćeni starim vlasnicima, ali je i tu nešto zapelo. Šta?

Vila „Balkan“ je vraćena familiji Goločevci, dok je imovina starog dela Hotela „Vranje“ predmet sudskog spora između Grada Vranja, preduzeća i vlasnika iz postupka restitucije koji trenutno miruje.

 

Priča se i da se neki delovi Hotela daju pod rentu privatnim ugostiteljima?!

Nema ništa od toga.

 

Deo lokalne javnosti i radnici UP „Vranje“ negoduju zbog najavljenog dolaska migranata u Motel. Imate li informacije o dolasku izbeglica u ovaj renovirani objekat?

To je pitanje za Komesarijat za izbeglice Republike Srbije. Ono što sam čuo preko medija je da će uskoro u Motel biti smešteno 80 migranata iz Beograda. Za ova pitanja svakako je najkompetentniji Komesarijat za izbeglice.

 

Da li je Dragan Jovanović, novi direktor UP „Vranje“, imenovan 25. januara ove godine, već sutradan, 26. januara, potpisao ugovor o ustupanju Motela na korišćenje Komesarijatu za izbeglice?

Novi direktor Dragan Jovanović je samo sproveo zaključak Vlade Srbije od maja prošle godine. 

 

Motel je bio pod hipotekom po osnovi potraživanja 32 radnika UP „Vranje“ u iznosu od 37 miliona dinara, pa je čak bila u Osnovnom sudu raspisana licitacija za prodaju dela ovog objekta!?

Hipoteka nije mogla da bude realizovana zbog toga što je nepokretna imovina preduzeća predmet sudskog spora, to je jedini razlog što je izmenjena sudska odluka o licitaciji.

LEČENjE APOTEKE

JU „Apoteka Vranje“ je takođe vruća lokalna tema. Krakem avgusta prošle godine podneli ste ostavku na položaj predsednika Upravnog odbora ove javne ustanove. Zašto?

Tada sam izabran za pomoćnika gradonačelnika, pa nisam želeo da budem u sukobu interesa, to je jedini razlog, drugih nema.

 

Koliko je „Apoteka Vranje“ dugovala u vreme dok ste bili na čelu Upravnog odbora, a koliko sada duguje uglavnom dobavljačima?

Na dan 31. avgusta prošle godine dubioze su iznosile 117 miliona dinara, ali su brzo rasle i dostigle do 180 miliona, a ne 200, kako se spekuliše u lokalnoj javnosti. Uzroci su poznati, višak zaposlenih, neprofitabilne prodajne jedinice i prestanak isplate boniteta.

 

Nagoveštava se da Grad treba da preuzme dugove „Apoteke Vranje“ kao njen osnivač. Koliko je pravedno da se to prebaci na leđa poreskih obveznika koji pune gradski budžet?

Grad to mora da učini, jer je osnivač. Ipak, Grad ne sedi skrštenih ruku, evo, unazad devet meseci komisija na čelu sa Aleksandrom Stajićem, pomoćnikom gradonačelnika za zdravstvo, rešava da ukine sve neprofitabilne jedinice, u Ristovcu, Bareliću, Stublu, Klisuri, Lisini, Dukatu, Božici... Odluku o tome još čekamo iz Ministarstva zdravlja.

 

Da li ste razmišljali o stečaju ili eventualno likvidaciji ove javne ustanove, najvećeg gradskog gubitaša, kako bi prodajom nepokretnosti izmirili poverioce?

Stečaj nije rešenje. Jer, kada se rasproda imovina, opet Gradu ostaju dugovi.

 

Pa šta vidite kao trajno rešenje za ovaj bunar bez dna koji se zove „Apoteka Vranje“?

Najpre, reprogramirati dugove na duže vreme, a zatim rešiti problem mreže prodajnih jedinica u smislu da ostanu četiri apoteke u Vranju koje će „pokrivati“ Krivu Feju, Vlase i Barelić. U toj situaciji nemate obavezu da isplatite socijalni program. Tako su uradili drugi gradovi u Srbiji i pokazalo se kao dobro rešenje.

 

Bivša direktorka Olivera Tomić je za neisplaćene plate tužila sudu ustanovu i dobila spor. Šta ako se na to odluče i drugi radnici koji nisu primili tri plate?

To nikako nije dobro, Grad je opet u problemu, jer se gomilaju dubioze, a tu su i sudski troškovi. A mogu da tuže i dobavljači i blokiraju račun ustanove.

SAMOZAPOŠLjAVANjE

Grad Vranje, osim „Apoteke“ i UP „Vranje“, ima i problem kvalifikovane radne snage za nekoliko privrednih grana. Koliko je ovaj problem alarmantan?

Grad koji broji skoro 8.000 nezaposlenih lica, na žalost, nema dovoljno kvalifikovanih radnika i to obućara, tekstilaca, drvoprerađivača, varilaca, dakle, za oblasti iz kojih dolaze investitori. Primera radi, za šivenje trenutno ne možemo da nađemo 30 radnika sa evidencije Nacionalne službe za tržište rada koji znaju da šiju na savremenim mašinama i kroje!? To je veliki problem Vranja!

 

Šta Grad Vranje čini da reši ovaj problem?

Grad preduzima mere iz programa Lokalnog akcinog plana. Prva je obuka na zahtev poslodavaca, pa ćemo u narednih 10 dana potpisati ugovor sa Top Sofom za prijem 150 radnika na obuci. Biće obučen mnogo veći broj radnika, ali će na posao biti primljenodo 300 ljudi u naredne dve godine. Grad je za ovu namenu izdvojio tri miliona dinara i sam sprovodi ovaj program.

 

Da li je Grad na ovom planu zatražio saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje?

Za tri zajedničke mere Grad izdvaja 12 miliona dinara, a NSZ 9,8 miliona. Tu spadaju subvencije za samozapošljavanje za 20 radnika, 3.636.000, stručna praksa, 5.454.000, gde će biti sagledana 23 kandidata sa fakultetom i sedam sa višom školom, i javni radovi  za 130 kandidata u periodu od pola godine

 

Kako na ovaj problem reaguju lokalni poslodavci?

Zbunjeni su u najmanju ruku, ali će Grad nastojati da odvoji što više novca za samozapošljavanje i obuku na zahtev poslodavaca kroz Lokalni akcioni plan zapošljavanja.

 

Da li se rešenje problema nedostatka kvalifikovane radne snage u Vranju može rešiti uvođenjem dualnog obrazovanja u ovdašnjim srednjim školama?

Grad je pokrenuo inicijativu preko Ministarstva prosvete da se uvede dualno obrazovanje u konomskoj školi, smer trgovac, Tehničkoj, smerovi metaloprerađivači i varioci, i Hemijsko-tehnološkoj školi, smerovi obućari tekstilac. Istovremeno, uskoro ćemo otvoriti trening centar u Slobodnoj zoni, što će isfinansirati Ministarstvo privrede i Euprogres.

 

Vranje se poslednjih godina ne može pohvaliti većim brojem investitora, dolazili su ovde „na kašičicu“, pa ima li nagoveštaja da će se to promeniti na bolje u narednom periodu?

Dolaze Rusi sa proizvodnjom nameštaja i još dva investitora. Belgijska firma „Alsiko“ u saradnji sa „Mikromodelima“ iz Vranja treba da zaposli 450 do 500 radnika, ali se o tome još vode pregovori u Ministarstvu privrede i Razvojnoj agenciji Srbije. EMGI, holandsko-makedonska firma, pred potpisivanjem je ugovora za prostor u Slobodnoj zoni Vranje, a u pitanju je tekstil. Konačno, grčko preduzeće „Envidom“ želi da u Slobodnoj zoni Vranje montira solarni park na 35 hektara. Zato sam optimista da će Vranje sa svojom Slobodnom zonom biti sve privlačnije za dolazak stranih, ali i domaćih investitora.

 

KAD DEKAN ODLUČUJE

Zoran Velinović je rukovodilac Odelenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu. Nedavno su studenti ovog fakulteta sa područja izvan opština Bujanovac i Preševo protestovali zbog obaveze da plaćaju školarinu, što nije obaveza njihovih kolega iz navedenih opština. Velinović, međutim, ne komentariše protest studenata izvan područja navedenih opština zbog očigledne diskriminacije po osnovu teritorijalne pripadnosti.

„Nemam ovlašćenja da komentarišem odluku koju je doneo dekan fakulteta, o tome on isključivo donosi odluke“, oprezan je Velinović.

 

 

Slobodna zona vas čeka

„Apelujem na vranjske privrednike, posebno one koji su orijentisani na izvoz, da se uključe u sistem Slobodne zone Vranje, jer pruža mnoge pogodnosti za poslovanje koje, naročito izvoznici, treba da iskoriste i unaprede svoj biznis“, poručuje Zoran Velinović, pomoćnik gradonačelnika za privredu.

 

 

 

Komentari

Ovaj, pa ovaj za pare ima dovede sve migrante iz Evrope u Vranje. Ovaj bi i rodjenu majku prodao za pare

Vala i ja se slazem sa prethodnim komentarom, za pare ce ovaj apsolutno sve. A kako je onda Sukar mogao da potpise to sto Popovic nije hteo? Zbog ovakvih kvazi mozgova kojima je samo bitan profit i fotelja nam ide ovako..sve gore i gore. DNO DNAAA !

ZutoCvece