ŠTA SE KRIJE IZA VESTI O ZAPLENI ORUŽJA NA JUGU SRBIJE

Pisci makedonskog scenarija

 

VELIKA IGRA

"Dok se to ne desi, to je neproverena informacija, ali ne isključujem mogućnost da se to zaista dogodilo", rekao je Drecun.

Zoran Stanković, predsednik vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije, odbio je prošle nedelje u Bujanovcu da komentariše navodnu zaplenu oružja, rekavši samo da je ovde bezbednosna situacija stabilna. Gromoglasno ćutanje državnih zvaničnika možda ne treba ni da čudi ako se zna da je Blic napisao i sledeće, pozivajući se na isti izvor koji je doneo blagovest o zapleni oružja: „Državni vrh je procenio da se ne ide u javnost sa ovom informacijom. Premijer Vučić je smatrao da bi špekulcije o zapleni tolike količine oružja mogle da posluže nekima da doliju ulje na vatru u ionako rovite političke prilike u Makedoniji."

To, međutim, nije sprečilo huškačke tekstove i naslove po medijima koji su po oprobanom receptu razradili gradivo: Šiptari, teroristi, prizivaju rat, i sve u tom pravcu.

Lokalni Albanci upadljivo se distanciraju od razgovora na ovu temu. Politički lideri nekoliko dana se ne javljaju na telefon, a oni koji bi da pričaju imaju uslov anonimnosti:

„Velika je igra u pitanju, i to politička. Niko od nas nije čuo ništa ni o oružju, ni o hapšenju nekog Albanca, a takve stvari u Bujanovcu i okolini ne mogu da se sakriju“, kaže za Vranjske jedan bivši pripadnik OVPMB.

Ova vojna formacija, čiji je pun naziv Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca, se krajem 2000. godine na jugu Srbije sukobila sa državnim snagama bezbednosti, a konflikt je okončan juna naredne godine uz posredovanje NATO pakta i međunarodne zajednice.

Ovaj događaj kome su prethodili rat na Kosovu i bombardovanje, a koji je nastavak imao u Makedoniji 2001. i naredne godine, kao i skori nemiri u Kumanovu, dovoljan su razlog za paniku u regionu.

Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme napominje da u ovom slučaju jug Srbije ne igra glavnu ulogu, već je neka  vrsta „kolateralne štete kojom vlast plaši građane“:

„Priče nalik ovima u Blicu donose napetost, a jug Srbije je kolateralna šteta manipulacija vlasti koja narod ubeđuje da smo na ivici rata od koje nas ta vlast i njen vođa spasavaju. Sad je u pitanju Makedonija, nedavno smo imali priče o tome kako Hrvatska nabavlja rakete, a svako ko zdravorazumski komentariše etiketira se kao Soroševac i NATO plaćenik“, kaže Anastasijević.

On je posle teksta o zapleni oružja u Vremenu objavio briljantnu analizu iz koje prenosimo ključne delove bitne za razumevanje priče:

„U iole normalnim novinama, urednik bi novinaru koji je doneo ovakav tekst naložio da se vrati svom ’izvoru iz VBA’ i zatraži pojašnjenja. Nekoliko hiljada čega? Pušaka, mitraljeza i bombi, ili svega toga zajedno? Je li oružje poreklom iz Srbije ili je uvezeno? Na osnovu čega se ’pretpostavlja’ da je išlo ’infrastrukturi’ albanske stranke, a ne recimo, teroristima na Bliskom Istoku ili Kurdima u Tursku? Šta znači ’pojačano kretanje’ prema Makedoniji – desetine, stotine, hiljade ljudi? S obzirom da se rat na Kosovu završio pre osamnaest godina, da li je logično da kolonu čine nekadašnji pripadnici OVK, koji su danas trećepozivci? Zašto sve to oružje i ljudstvo ulazi u Makedoniju preko teritorije Srbije, a ne, recimo preko Kosova ili Albanije, sa kojima Makedonija ima poroznu granicu i dokle VBA ne doseže? Da li je ’izvor Blica’ svestan da je otkrivajući detalje o tovaru prekršio odluku državnog vrha, uključujući i Vučića, te da mu zbog odavanja vojne tajne preti dugogodišnja robija? Naravno da se ništa od gore pomenutog nije desilo...“, piše Anastasijević.

U razgovoru za Vranjske on podseća da ni posle nedelju dana nema nikakve zvanične potvrde događaja:

„Verovatno je iz kabineta premijera stigla naredba da se ovo ne proverava, već da se uzme kao činjenica, bez ikakve ograde. A radi se o priči koja ima za cilj da Makedoniju predstavi kao poprište budućeg krvavog sukoba, i vlast u Srbiji koja brine o svom narodu i ne dozvoljava da se sukob prenese kod nas“, kaže Anastasijević.

On podseća ni da Zoran Stanković, inače vojno lice, „kao čovek od integriteta“ nije želeo ni da spomene navodnu zaplenu oružja, već je u Bujanovcu govorio o rešavanju svakodnevnih problema građana:

„Plašim se da će sličnih vesti biti i ubuduće“, upozorava Anastasijević.

A kako ova priča izgleda iz Makedonije?

POROZNA GRANICA

Ana Petruševa, deirektorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u Makedoniji za Vranjske kaže da ovakve priče o zaplenama oružja vidi  u funkciji narativa VMRO DPMNE i medija koji oni kontrolišu i koji mesecima pokušavaju da kreiraju apokaliptičnu atmosferu da ako VMRO ne bude na vlasti zemlja će se raspasti, biće rata i sl. Iskustvo iz makedonske vizure, objašnjava Petruševa, pokazuje da se najlakše manipuliše ostrašćenom gomilom, a na žalost međuetnička tema se pokazala kao uspešno oruđe za taj tip manipulacija:

„Nejasno je zašto bi sada bilo rata samo zato što su albanski partneri rešili da okrenu leđa Nikoli Gruevskom i sastave vladu sa liderom socijaldemokrata. Suština cele priče je pronaći alibi kako VMRO-DPMNE ne bi predao vlast jer bi onda neminovno odgovarali za različite zloupotrebe u poslednjih deset godina,a ne što bi odlazak Grueskog s vlasti automatski izazvao međuetničke sukobe“.

Petruševa za huškačke tekstove u srpskoj štampi ima dva moguća objašnjenja:

„Da li je to osveta Zaevu zbog onog intervjua u Kuriru (u kome je rekao da je vlast u Srbiji nacionalistička; p.a.), ili samo podrška tom narativu VMRO DPMNE, naročito posle svih izjava da se u Srbiji neće dozvoliti ’makedonski scenario“, kaže Petruševa.

Informacije slične onima objavljenim u Blicu ovde imaju plodno tle, navodi Branko Gorgeski, novinar skopskog lista Dnevnik.

„Znamo da je granica porozna, da ima šverca i slično, da vršljaju ekstremisti koji izvršavaju razne poslove“, kaže Gorgeski i podseća da informacija po kojoj je navodno zaplenjeno oružje namenjeno Albancima u Makedoniji do sada nije potvrđena od oficijelnih organa ni Srbije, ni Makedonije

„ Lično mislim da se preteralo sa temom, jer ne verujem da ja bilo takvih akcija i zaplene tolike količine oružja, a da bi to trebalo da ostane nepoznato široj javnosti. To je previše ozbiljna stvar da bi se i u Srbiji i Makedoniji tražilo da se postupa diskretno. Ali, vidimo da je informacija ipak izašla u javnost i uzrokovala uznemirenost. Mislim da, ako se stvarno desilo, to je trebalo zvanično da se kaže, jer  ovako se dobija utisak da neko spinuje temu s ciljem da uzrokuje uznemirenost“, smatra Gorgeski.

On prenosi da o priči o zapleni oružja nema zvaničnih reakcija albanskih stranaka i njihovih lidera u Makedoniji:

„Nisam siguran da bi njima odgovarao oružani razvoj situacije sada kada se finišira proces njihovog ulaska u novu vladu u kojoj treba da dobiju ono ili deo onoga što su tražili Tiranskom platformom“, ocenjuje Branko Djordjevski, novinar lista Dnevnik.

Ovaj dokument, inače, usvojile su početkom godine tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji, a podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije. Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije "makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom". Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, "tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost". Traži se i usvajanje rezolucije u parlamentu kojom će se osuditi genocid nad Albancima u Makedoniji, sproveden od 1912. do 1956. godine, ali se u tom delu ne pominje da treba okriviti Srbiju za to, kao što su preneli mediji, a Zaev potom demantovao.

Vratimo li se u Srbiju, videćemo da su napisi u medijima, poput onog u Blicu, važniji od stvarnosti- primećuje vojni analitičar Aleksandar Radić. On dodaje da informacija o zapleni oružja bez zvanične potvrde biva neozbiljna, iako on nimalo ne sumnja u postojanje oružja na jugu Srbije:

„Ovde je manji problem oružje, mnogo je veći problem političara koji o sebi kroje lepu medijsku sliku. Blic tako kaže šta Vučić misli o ovoj temi, a ne saopštava o čemu je zapravo reč, a zaplena tolike količine oružja, ako je bilo, je ozbiljno pitanje“, napominje Radić.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

On skreće pažnju na to što o ovoj temi ne govore profesionalci kojih, kaže, nema u medijima, već samo predstavnici vlasti pa građani imaju ozbiljan problem kome da veruju. Radić podseća na nedavnu priču o dolasku PVO sistema S 300 iz Rusije, gde su svi oni koji su postavili pitanje o svrsishodnosti ove opreme u medijima bliskim vlasti okarakterisani kao izdajnici, da bi se ministar odbrane nedavno javno zapitao da li nam je S300 uopšte potreban:

„Tako je i informacija o zaplenjenom oružju na jugu Srbije kompromitovana, a sudeći po pisanju medija radi se o najvećoj sličnoj akciji u poslednje vreme. A sad nismo imali ni konferenciju za medije“, kaže Radić.

Što se stanja na jugu Srbije tiče, Radić dodaje da očekuje „aktivniju političku igru“ Albanaca.

„Može doći do tenzija. Ja verujem da oružje na jugu Srbije postoji, ali to se ne može dokazati. Ovako, Srbija se dovodi u situaciju da podržava VMRO, gde su Albanci zajednički neprijatelji, a znamo istorijsku ulogu VMRO u odnosima prema Srbiji. Ako povežemo sve izjave zvaničnika, imamo veliku Albaniju, VMRO koja se protivi tome i uslasku Albanaca u vlast, i Srbiju koja u tome pomaže. Zato vlast, odnosno Vučić, treba da na konferenciji za štampi kaže šta se desilo, a ne da se informišemo preko tabloida“, zaključuje Radić.

I zaista, ova Blicova zaplena oružja jedina je dokle seže memorija koju bilo koja vlast od oružanih sukoba na jugu Srbije pa do danas nije gromopucatelno obznanila javnosti. Setićemo se da je posle sukoba na jugu Srbije gotovo svakodnevno nalaženo oružje sakriveno po cistenama, napuštenim kućama, zakopano po njivama. Dešavalo se da prilikom ovakvih zgoda iz Beograda potegnu i važni uglednici, a MUP i Koordinaciono telo o tome su pisali detaljna saopštenja za medije. Sad nismo imali ništa od toga. Kao što na jugu Srbije nemamo nove fabrike i posao, ali zato imamo talački status ovog regiona. Ko što reče onaj sagovornik iz OVPMB da je u pitanju velika politička igra. Koja, dodali bismo, lako može da se pretvori u igranku.

 

 

 

ZutoCvece