LOKALNI RAT ZA KAFU

Mlevenje konkurencije

 

MONOPOL

Legenda kaže da se negde 2008. godine u Vranju zaoštrila konkurencija među lokalnim distributerima espreso kafe, koji su ovim artiklom snabdavali kafedžije od Leskovca do Preševa. Petrušević, na jednoj strani, sudeći prema prijavama koje je podnosio državnim organima, smatrao je da je fer tržišna utakmica među distributerima narušena privilegovanim uvozničkim položajem za Montplus 2 d.o.o. koji je kafu nabavljao iz Italije. Njegova osnovna teza bila je da konkurentska firma u uvoznim fakturama prikazuje niže cene kafe i aparata za kafu, time plaća i manje carinske dažbine, pa u startu ima bolji poslovni položaj u odnosu na „lojalnu konkurenciju“. Druga strana govorila je, pak, da Petrušević samo ne može da prežali što se na tržištu prodaje espresa u to vreme pojavio neko ko u poslovnom smislu bolje rezonuje, neko ko je smislio efikasniji način za osvajanje tržišta i preoteo mu dobar deo klijenata.

Da bi povratio svoje pozicije u prodaji i distribuciji espreso kafe, Petrušević je, kaže zvanična papirologija tužilaštva, sva svoja saznanja o načinu na koji Montplus 2, prema njegovom viđenju stvari, navodno „izvrdava zakon“, izdiktirao u zapisnik Višeg javnog tužilaštva (VJT) 18. maja 2016. U službenoj belešci, Petrušević je govorio o tome kako je dobio posredna saznanja od S.S. prevodioca sa italijanskog jezika koji je ranije bio angažovan u firmi Montplus 2, da je „Dragan Popović od 2008. godine uvozio kafu od nekoliko proizvođača iz Italije (Vero, Dieme, Batista), navodno, „na osnovu faktura sa umanjenim cenama kafe“. Onda su, navodno, neke osobe „nosile keš iz Vranja u Italiju, s ciljem da se kupljeni espreso doplati do pune cene“.

„Dobio sam fakture u originalu od italijanskog proizvođača „Vero“ iz Vićence iz kojih se vidi da je cena kafe, u zavisnosti od vrste, u tom periodu bila od 4,1 do 7 evra po kilogramu. Proverama kod Unutrašnje kontrole carine Beograd, saznao sam da je vlasnik firme Montplus 2 carinio kafu u periodu 2008-2014. po ceni od 2,1 do 2,2 evra po kilogramu, a u 2015. istu vrstu kafe carinio po ceni od 4,9 evra. Nabavio sam potom cenovnik proizvođača „Dieme“, direktno iz fabrike u Padovi, iz koga se vidi da je cena kafe bila od 7,5 do 10,4 evra po kilogramu“, diktirao je Petrušević u pero tužilaškog službenika, sve tvrdeći da je vlasnik Montplus 2 „oštetio državni budžet za višemilionski iznos“.

Nešto ranije, 22. aprila 2016. godine, Petrušević je dopisom sa prijemnim žigom Osnovnog javnog tužilaštva (OJT), obavestio vršioca funkcije osnovnog tužioca u Vranju Milicu Petković da se „u fabrici u Padovi susreo sa glavnim menadžerom „Dieme“-a kafe po imenu Stefan, s ciljem uspostavljanja poslovne saradnje“.

„Kroz razgovor smo se dotakli teme vezane za prethodnog generalnog zastupnika ovog brenda Dragana Popovića iz Vranja za period 2010-2015. Menadžer mi je predočio da je Kafe Roso brenda Dieme u tom periodu koštala 6 evra po kilogramu, a Kafe silver 9 evra, te da tokom 2015. Montplus 2 nije uzeo ni kilogram kafe od njih“, napisao je u dopisu tužilaštvu Petrušević.

SLUŽBENA DUŽNOST

U međuvremenu, vranjska tužilaštva, Osnovno i Više, rade po njegovim prijavama. Trinaestog septembra 2016. godine, OJT ga obaveštava da po predmetu Ktr.br.517/16 „nema mesta pokretanju krivičnog postupka po prijavi protiv bilo kog lica za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti“.

„Ovakva odluka doneta je posle prikupljenog dokaznog materijala, na osnovu koga je utvrđeno da je tokom 2015. godine dobavljač Montplus 2 d.o.o. iz Vranja, u vlasništvu Dragana Popovića, bila firma „Dieme cafe“ iz Padove u Italiji. U poslovnoj 2015, iz navedene firme uvezena je roba u vrednosti od 8,6 miliona evra, a svaki je uvoz uredno evidentiran u poslovnim knjigama i kroz analitičku karticu konta 436-182 za 2015. godinu“, naveli su iz OJT.

Svaka faktura od dobavljača, objašnjeno je, „u originalnom je primerku i overena je pečatom Ministarstva finansija - Carinarnice, te je uvidom u sve račune za 2015. godinu utvrđeno da je cena uvozne kafe po fakturama u rasponu od 4,5 do 9,6 evra po kilogramu, u zavisnosti od vrste i trenutne cene na berzi“.

„Kao i da je cena iz faktura primenjena prilikom carinjenja robe, što je konstatovano uvidom u carinske uprave“, poručili su Petruševiću iz OJT, čime padaju u vodu njegovi navodi o cenama dobijeni preko privatnih kontakata u Carini.

On odmah šalje prigovor na adresu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Vranju i predočava da je prilikom podnošenja prijave OJT on i naveo „da je samo u toj 2015. godini uvoz Montplusa 2 bio legalan“.

„Da li OJT nije htelo da analizira poslovanje Dragana Popovića u period 2008-2014, da li je namera da se taj period ne vidi ili obriše“, pita Petrušević u prigovoru i ukazuje da je podatak OJT o navodnom uvozu kafe od 8,6 miliona evra (1.440.000 tona kafe po srednjoj ceni od 6 evra) samo u jednoj godini „smešan“, i tvrdi da je to „količina kafe dovoljna za snabdevanje celog Balkana za pet godina“.

Više tužilaštvo u Vranju pristaje da se stvar dodatno preispita, pa Upravi carine, Odeljenju unutrašnje kontrole, 6. decembra 2016. godine šalje „zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja“ koji potpisuje viši tužilac Danijela Trajković. Dvadeset petog februara ove godine stiže izveštaj Odeljenja unutrašnje kontrole carine, pa VJT, obaveštavajući Petruševića o tome, u dopisu od 22. marta 2017. predočava mu da ni „nakon naknadnih provera i vanrednog carinskog nadzora nije dovedena u sumnju ispravnost odluke Osnovnog tužilaštva“ o odbačaju njegovih prijava zbog neosnovanosti, i to u tri postupka, te konstatuje da je postupanje OJT bilo „pravilno i zakonito“.

U obrazloženju se detaljno objašnjava da je Zapisnikom o dopunskoj carinskoj kontroli (br. 148-22-861-02-33/14/2015) ustanovljeno da kod carinskog organa, u vezi sa uvozom aparata za espreso kafu, „ispravno prijavljena namena uvoza upotrebljavane robe, da je kontrolisano pravno lice istu uvozilo „kao opremu za svoje potrebe, odnosno radi izdavanja (aparata) ugostiteljskim objektima sa kojima ima sklopljene ugovore o poslovnoj saradnji“. Kao i da „u postupku kontrole nisu nađene nepravilnosti“.

KONAČNA REČ

Kada je reč o mnogo interesantnijem uvozu espreso kafe, iz VJT su obavestili Petruševića da ih je Odeljenje za carinske istrage Uprave carina izvestilo da je nasumično kontrolisalo uvozne fakture firme Montplus 2 za 2014. i 2015. godinu, kao i da su tražene provere verodostojnosti faktura i certifikata EUR 1 (dokaz o poreklu robe) od Vera i Diemea u Italiji. Ovi poslednji certifikati provereni su u carinskoj administraciji Slovenije i Italije „utvrđeno je da su validni“, stoji u obrazloženju VJT.

Odeljenje za carinske istrage je na osnovu provera i obavljene kontrole kod Montplus 2, zaključilo da „nisu uočene nepravilnosti u obračunu carine i drugih uvoznih dažbina“, te da je „robu pratila odgovarajuća dokumentacija“. Tužilaštvo o tome izveštava Petruševića.

On zatim, krajem aprila ove godine, piše Državnom veću tužilaca, ukazujući da je carinski izveštaj skandalozan, jer „obuhvata samo pet faktura koje nemaju veze sa kafom“.

„To je papirologija o tome da je Montolus 2 kreditom platio dug prema firmi „Dieme“. To nije ino faktura za kafu, jer ne pokazuje količinu, cenu, nema carinskog pečata, a nijedan datum se ne poklapa sa datumom u EUR 1 sertifikatima koje sam priložio u predmetu“, navodi Petrušević, te opet podseća najviše tužilačko telo u Srbiji da nije proverena uvozna papirologija Montplus 2 za period 2008-2015, već samo nekoliko faktura za 2014. i 2015. godinu.

No, odgovora od tog tela nema, pa su svi izgleda da su državni organi o svemu ovome rekli konačnu reč i da je najverovatnije stavljena tačka na ovaj slučaj.

 

DRAGAN POPOVIĆ ŠKOPAR

SVE PO ZAKONU

Vlasnik „Montplus 2“ d.o.o. Dragan POPOVIĆ kaže za Vranjske da se njegova firma bavila uvozom espreso kafe šesnaest godina, „na potpuno legalan način“.

„Sve tvrdnje iznete od strane nekih osoba protiv mene, pokazale su se kao neistinite, a krivične prijave su odbačene. Kafa se nikada nije švercovala, za svaki kilogram plaćena je carina, akciza i PDV, o čemu postoji dokumentacija. To se vidi po rezultatima kontrola carinskih organa i odlukama tužilaštava. Kada je reč o polovnim mašinama za kafu, moram da napomenem da je za njih dovoljen uvoz kada firma koja ih uvozi daje aparate korisnicima na revers, da se oni koriste kao osnovna sredstva“, navodi Popović.

On dodaje da su podmetanja na račun Montpolus 2 bili samo „pokušaji da se naruši poslovni ugled njegove firme“.

„Zbog svih tih podmetanja sam protiv određenih lica podneo krivične prijave i pravdu ću potražiti na sudu“, najavljuje Popović.

Komentari

Hahaaaaaaa...Mora da se opere muljator, a vi sto ga podrzavate, to je druga stvar. toliko o objektivnom novinarstvu.

ZutoCvece