DR SLADjANA RISTIĆ GORGIEV, REDOVNI PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U NIŠU

Vranjanci su sačuvali pritrnost

***
U prvi razred osnovne škole krenula je u Vranju1970. godine. Na oblikovanje njegnog karaktera, seća se, pored porodice mnogo je uticala i učiteljica Vera Nikolić. Pamti je kao učiteljicu„starog kova“ koju je odlikovala kombinacija strogosti i nežnosti. 
„Ona je svoje vaspitno-pedagoške metode primenjivala individualno u zavisnosti od karaktera učenika. Jednom kada sam učiteljicu nešto slagala, tri dana nije sa mnom razgovarala. To inače nije bio njen običaj, samo je u mom slučaju tako postupila. Možda je to čudno, i možda nekima deluje surovo ili nije po pedagoškim pravilima. Međutim, ja sam tada vrlo dobro shvatila poruku: zabolelo me odsustvo njene pažnje i ljubavi, u kojoj sam inače do tada obilato uživala,  pa sam razumela da je iskrenost osnova na kojoj mora da počiva sav naš život, i na kojoj je jedino moguće graditi odnose, najpre sa sobom a zatim i sa drugima“, seća se Slađana dana iz školske klupe.
***
Gimnaziju “Bora Stanković” upisala je 1978, smer kulture i javnog informisanja, u skladu sa tadašnjim „usmerenim obrazovanjem“. Humanističke nauke bile su joj bliže iako nije  zaostajala ni u prirodnim. Bila je odličan đak - ali one nisu mogle u potpunosti da zadovolje opseg njenog interesovanja. Opredelila se tako za studije filozofije u Skoplju gde je diplomirala 1988. godine. Na istom fakultetu je 1994. odbranila magistarski rad „Filozofija ljubavi od ekstaze do faktora socijalne koherencije“, a zatim 2000. godine i doktorsku disertaciju „Besmrtnost duše u vizantijskoj filozofiji“. 
„Još u osnovnoj školi sam volela mnogo da čitam i pišem. S vremena na vreme sam objavljivala  po neki esej ili pesmu. Moja interesovanja kretala su se oko svetske kniževnosti i filozofije, ali je filozofija prevagnula. U filozofiji sam pronašla odgovore na ono što me oduvek zanimalo: smisao života. Ja sam filozofiju upisala zbog dve najvažnije teme: ljubav i smrt! U njima je sadržan odgovor tragičnog osećanja života. Ako pronađete ljubav, našli ste smisao i lek protiv smrti. Na problemu ljubavi sam magistrirala, a na problemu besmrtnosti duše sam doktorirala. Upisala sam najbeskorisniju nauku na svetu sa stanovišta pragmatičnosti, a opet pre svih sam se zaposlila. Mnogo puta sam se uverila, ne samo na svom primeru, nego i na primerima drugih, da svi oni koji krenu srcem da nešto rade, bez kalkulacija, i istraju u tome, njih obavezno čeka mesto pod suncem“, poverava se dr Ristić Gorgiev.
***
Za studije u Skopju se, u skladu sa kućnim budžetom, opredelila zbog blizine Vranju, a u to vreme filozofije nije bilo u Nišu, nego samo u Beogradu. 
„I to je bio pun pogodak! Katedra za filozofiju u Skoplju imala je u to vreme najbolje kadrove, jer su svi ’nepodobni’ profesori iz Jugoslavije bili prebačeni da rade tamo, gde su navodno mogli najmanje na naštete. Moji profesori u Skoplju bili su predivni ljudi i znalci sa autentičnim i neponovljivim ličnostima.Sa mnogima sam i danas u kontaktu, a sa nekima i u bliskim prijateljskim vezama. Kada bih se ponovo rodila, ponovo bih studirala filozofiju u Skoplju. 
Mi smo naša predavanja zajedno sa profesorima započnjali na fakultetu a nastavljali u čajdžinici u turskoj čaršiji, Bitpazaru. A ta čajdžinica, čuvena „Galerija 7“, bila je svet u malom: bilo je ljudi sa ovih prostora svih vera i nacija, ali i šire, jer je u to vreme Jugoslavija bila otvorena zemlja i bilo je mnogo ljudi na studijama iz regiona ali i iz nesvrstanih zemalja. Slično je bilo i u studentskim domovima i ja sam osetila, eto tu na manje od 100 kilometara od Vranja, svu lepotu multietničkog i internacionalnog života. U to vreme je puno ljudi iz Vranja studiralo u Skoplju, ali je malo ko imao ovakva iskustva, jer su se više okretali sebi i družili među sobom“, seća se naša sagovornica.
***
Po okončanju studija zaposlila se na Filozofskom fakultetu u Nišu 1989. godine, najpre kao asistent - pripravnik, a zatim i kao asistent. Od 2002. godine na istom fakultetu radi kao docent, od 2007. godine kao vanredni profesor, a od 2013. kao redovni.Veli da se za Niš nije opredelila ona, već se Niš opredelio za nju! Presudni momenat bio je taj kada je od mlađe sestre, koja je studirala u Nišu sociologiju, saznala da postoji konkurs za asistenta filozofije. 
„U to vreme bila sam na magistarskim studijama i došla sam na razgovor kod prof. Gligorija Zaječaranovića povodom konkusra i, za divno čudo, on se od nekoliko kandidata odlučio za mene. Kada su me kasnije ljudi pitali kako sam dobila posao i ko mi je bio  veza kod zapošljavanja, ja sam im uz osmeh odgovarala: Bog! U poslu kojim se bavim na fakultetu sve mi se dopada. Ja sam jedan od retko privilegovanih ljudi koji rade ono što vole, pa za to još i dobijaju platu. Naravno, tu je najlepši rad sa mladim ljudima, sa studentima, koji su sličnog mentalnog sklopa i senzibiliteta kao ja, oni me stalno inspirišu i podstiču“, ističe dr Ristić Gorgijev.

PROFIL
Rođena je u Vranju gde je pohađala osnovnu i srednju školu, studije filozofije završila je u Skoplju na Filozofskom fakultetu gde je odbranila magistarski i doktorski rad, a živi i radi u Nišu, gde studente podučava predmetima istorija srednjovekovne filozofije, istorija antičkefilozofije, filozofija religije i filozofija duha. Objavila je preko 60 naučnih i stručnih radova među kojima su: „Logos i besmrtnost“, „Filozofija u ranom srednjem veku“, „Razgovor Svevišnjeg s dušom“, „Filozofija i savremeni sistem nauka“, „Ideal mudraca u antici i pojam svetitelja u hrišćanstvu“... Član je mnogih domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih udruženja kao što su Srpsko filozofsko društvo, Makedonsko filozofsko društvo, Centar za crkvene stdudije, Centar za vizantijsko -slovenske studije, Međunarodni centar za hrišćanske studije...

VEZA SA PRIRODOM I BOGOM
Slađanina sedmica izgleda ovako: tri puta nedeljno ima nastavu a ostalih dana piše stručne radove i priprema nastavu. Tu su i neizostavne mnogobrojne porodične obaveze. Subota rano je rezervisana za planinarenje, a nedelja za odlazak u crkvu na liturgiju. 
„To su dve vrlo važne stvari koje su isključene iz savremenog života, a koje su neophodne za ispunjen život: veza sa prirodom i veza sa Bogom! Ljubav prema planinama i Crkvi počela je još na studijama, i evo traje i danas. Obišla sam mnoge planinske vrhove uglavnom na Balkanu, kao i najveći balkanski vrh Musalu (2.925 metara) koji se nalazi u Bugarskoj. Ali volim i vrhove Trem i Sokolov kamen koji se nalaze na Suvoj planini, tu nadomak Niša, a tako su veličanstveni. Sve ovo uspevam zahvaljujući suprugu, sa njim i decom obilazim sva ova mesta. Moj suprug Branko je iz Skoplja, upoznali smo se na studijama. On je doktor klasične filologije i predaje starogrčki i latinski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu. Imam kćerku Anastasiju, koja je studentkinja treće godine francuskog jezika i književnosti, sin Aleksij je četvrta godina srednje umetničke škole, a Andrej, mlađi sin, završava osmi razred. Odlični su đaci i interesantni ljudi, stalno sa nekim novim interesovanjima. Ja bih bila srećna ako postanu i dobri ljudi“, ističe Slađana.

MAJKU ČESTO POSEĆUJEM U VRANjU
„U Vranju živi moja majka i često joj odlazim u posetu, pogotovu zbog toga što se moj otac upokojio pre godinu i po dana. Moj otac je bio trgovački putnik sa knjigama, a to je za mene bila olakšavajuća okolnost, jer nam je kuća bila puna knjiga“.

U VRANjU SE UKRŠTAJU ORIJENT I OKSIDENT
„Što se tiče Vranja, teško je tu govoriti o nekom posebnom mestu koje mi je drago, jer vidite stvari se menjaju. Grad menja svoje lice, ja sam nekada išla u školu Vuk Karadžić,  ali te zgrade više nema, sada je to nova zgrada sa istim imenom škole, ali ono što ostaje jeste duh mesta, duh Vranja. U Vranju se ukrštaju Orijent i Oksident i to na jedan specicifičan način. Ono je susret svetova. I dok ta ukrštanja generalno važe za ceo Balkan, kao da je Vranje ona tačka u kojoj je došlo do te savršene sinteze. Vranje ima sopstvenu geomitološku samosvest, svoj stil, jezik, muziku, specifičnu duhovitost. Upravo je to stvorilo neuporedivo sintetitički i originalni pečat Vranja. Ono je spoj duboke molitvenosti i duboke čežnje i strasti koja se ogleda kako u delima Justina Ćelijskog, tako i Bore Stankovića“.

Komentari

Mila moja, nadam se da nas nane vidi i da je srecna zbog nas :)
Predlog redakciji - Snezana Stankovic.

Sajam Zaposljavanja