RAZGOVOR: EMILIJA ANTANASIJEVIĆ, ODBOJKAŠICA JEDINSTVA IZ STARE PAZOVE

Momci bez stomaka ko mercedes bez znaka

 

SRPSKA ATINA

Praktično odmah nakon toga počelo je naglo interesovanje klubova za vas?

Upravo tako, očekivala sam ponude. Znate, velikim klubovima ništa ne može da promakne. Javila se novosadska Vojvodina, u kojoj zapravo počinje moja seniorska karijera. Boravak u „Srpskoj Atini“ je bio značajan, nisam samo uživala u gradu i njegovoj lepoti, počela sam da sazrevam kao igrač i čovek.

 

Odlazite zatim na sever Bačke?

Dobre igre u Vojvodini su bile moja najbolja preporuka. Ponudili su mi u Subotici fantastične uslove i bez mnogo razmišljanja stavila sam potpis na ugovor sa ŽOK Spartak. Ponovo život u jednom lepom i čistom gradu koji ima dugu i bogatu kulturu.

 

Usledila je selidba u malu varoš - Staru Pazovu. U Spartaku su bili iznenađeni vašom odlukom?

Želeli su pošto-poto da me zadrže, ponudivši još povoljnije finansijske uslove. Ali, nisam od onih kojima je novac preči od bilo čega drugog. Nisam se mnogo dvoumila. Ljudima iz Spartaka rekoh hvala na svemu i doviđenja. Dolazak u Staru Pazovu bio je pravi pogodak, osvojile smo Kup Srbije i još jednom pokazale da nam niko nije ravan. Evropa nam ne može izmaći. Pa zar to nije lepo, lepše ne može biti!

 

U Vranju se mnogi čude vašim usponom. U čemu je tajna, ako je uopšte ima?

Zaista mi nije jasno, od desete godine se bavim odbojkom, sada su mi dvadeset i dve. Ako ne postanem neko i nešto u ovim godinama, kad ću, zar u penzionerskim danima? Otkriću tajnu koja to zapravo nije – naporan rad dovodi vas do željenog cilja! Igram u velikom klubu, da bi stvari funkcionisale na najbolji mogući način dajem i više od maksimuma. Odbojka je kolektivni sport, zasluge nisu samo moje, već i ostalih devojaka na čelu sa trenerom Cakovićem. Jovo je izvanredan stručnjak, divan pedagog i veliki gospodin, pitanje je šta bi radile bez njega. Igram tek godinu dana za Jedinstvo, a imam utisak da sam ovde ceo svoj život. Publika u Staroj Pazovi nas verno bodri, to nam daje vetar u leđa. Ne smem ni da pomislim kako će biti na kraju 2018. godine kada mi ističe ugovor, biće suza... A možda produžim saradnju, nikad se ne zna!

 

Kako se slažete sa klupskim drugaricama?

Odlično, svaka je posebna na svoj način. Za Jovanu Mirosavljević, Mariju Vujnović, Jelenu Petrov, Ninu Jakić, Milicu Radišić, Ivanu Mrdak, Jelenu  Olujić, Sanju Kaličanin, Mariju Škorić, Saru Sakradžiju, Jelenu Vujin, Jovanu Djukanović spremna sam da poginem na parketu. Šta reći sem da se slažemo kao rođene sestre!

A kad su u pitanju stanovnici Stare Pazove?

Oni su posebna priča, izuzetno prosvećen, vredan i kultivisan narod. Navijaju za nas svim srcem, na ulici su vrlo srdačni i susretljivi. Za ovih godinu dana nisam nigde videla hartiju na ulici, isprljanu fasadu, preturen kontejner, slomljeno drvo... Toga ovde nema. Nije ni čudo, bili su pod vlašću Austrougarske. Leti caruju dinje i lubenice, u poznu jesen čitava Stara Pazova odiše čvarcima i dimljenim mesom. Pomalo sam se navikla na njihove čuvene kobasice, krvavice, vešalice, čvarke... Teško je tome odoleti. Uvek me grde što jedem u malim količinama, a znaju vrlo često da kažu: ,,Čuj, Emilija, dete, ovde ako devojka nema dva prsta slanine na stomaku od udaje nema ništa, a ovi naši momci ako nemaju stomaka oni su ko mercedes bez znaka - nijedna ih devojka neće!''  Uvek me slatko nasmeju, prave dobričine!

NOVINARSKA PATKA

U gradu se priča da se vraćate u Vranje?

Ha! Ha! To mora da je novinarska patka!

 

Uspevate li da bar navratite?

Zbog obaveza vrlo retko, ali jednom godišnje obavezno.

 

Znate da su odbojkašice Vranja u Prvoj ligi, kako na to gledate?

Iskreno se radujem i želim da u najskorije vreme budu u Super ligi!

 

Ko se najviše raduje vašim uspesima?

Otac Dragan, koji je bio uspešan fudbaler Dinama, majka i sestra koja je fudbalerka Spartaka iz Subotice, ali i klupske drugarice iz ŽOK Vranje.

 

Može li se živeti od odbojke?

Naravno! Pristojno sam plaćena u Jedinstvu, ono što je problem jeste činjenica da ne mogu reći koliko zarađujem - tako je predviđeno ugovorom!

 

Imate li nekih neostvarenih želja?

Volela bih da postanem reprezentativka Srbije u seniorskoj konkurenciji  i da upišem fakultet - koji, neka ostane tajna.

 

glosa

Pristojno sam plaćena u Jedinstvu, ono što je problem jeste činjenica da ne mogu reći koliko zarađujem - tako je predviđeno ugovorom

 

PROFIL

Ime i prezime: Emilija Antanasijević

Datum i mesto rođenja: 10.8.1994, Vranje

Visina: 180

Težina: 68 kg.

Mesto u timu: Tehničar

Klub: ŽOK Jedinstvo (Stara Pazova),član Super lige

Karijera: ŽOK Vranje, Crvena zvezda (Beograd), Vojvodina (Novi Sad), Spartak (Subotica) i od prošle godine ŽOK Jedinstvo (Stara Pazova).

Najveći uspesi: Najbolji server na finalnom turniru za juniorke, a u ekipnoj konkurenciji plasman na Evropsko prvenstvo, osvajanje Super Kupa  za 2017 i Nacionalnog 51. po redu Kupa Srbije.

 

ZutoCvece