NENAD TRAJKOVIĆ, PESNIK

Vetar sa jezika

BRANKO MILjKOVIĆ

Šta ste promenili?

-Pristup u pisanju u svakoj pesmi stremeći ka dubokim promišljajima.  Sve ono što najbolje izlazi iz pesnika definitivno spasava umetnost. Radio sam dugo da bih bio siguran u nju. U tim nastojanjima nisam izneverio čitaoce. Mnogi mladi mi i potvrđuju da im se knjiga dopada. Kao i u životu, i u poeziji je stvarnost razumno razmišljanje, i ukoliko je veće znanje i jači um, opisana stvarnost će biti istinitija.

Sa ovom knjigom ušli ste u najuži izbor za nagradu „Lenkin prsten“, a sada u uži izbor za nagradu „Branko Miljković“. To je svojevrsna potvrda vrednosti knjige, kao i da ono što ste radili ima pravi smisao. Kako vi komentarišete ovaj uspeh?

-Što se tiče nagrade „Branko Miljković“, smatram da bi bilo degutantno o tome govoriti sada kada još uvek traje izbor. Veoma mi je drago što sam u užem izboru za našu najprestižniju pesničku nagradu i o tome ne mogu reći ništa više, jer je sve ostalo rečno u mojim pesmama. Cenim Miljkovića i njegovu poeziju. On je verovao da samo poezija može da odgovori na pitanje „šta je to život“. 

Objavljene su vam pesme i u inostranim časopisima. Koliko vam to znači, i o kojim časopisima je reč?

-U Britaniji ciklus mojih pesama najpre u uglednom časopisu za poeziju i najbolji prevod „Poem“. Pesme je prevela moja sestra Danijela Trajković i zbog toga sam srećan. Njene prevode na engleski i grčki sada mnogi traže i rado objavljuju. Zatim je časopis „Pikarun poetri“ objavio moju  pesmu“ Razgovor sa sestrom“.  Makedonski časopis „Sovremenost“ objavio mi je ciklus od deset pesama koje je prepesvao pesnik Zvonko Taneski. Uskoro izlazi i slovački časopis „Ramboid“ u kome su zastupljene tri moje pesme. Moje pesmese nalaze se i u raznim blogovima nekih francuskih i poljskih pesnika.

Pojavom internacionalnog zbornika „Pisanija“, znatno je pokrenuta i animirana slobodna pesnička misao kod mladih pesnika na ovim prostorima. Ona je imala zaista veoma važnu ulogu  i za ovaj grad i njegovu kulturu. Ko je sve učestvovao u tom značajnom projektu i zašto je došlo do njegovog ukidanja?

-Pisanija je zamišljena kao nešto novo i drugačije. Imala je težnju da spaja pisce, različite kulture i narode, jer svaki pisac ima sreću da se bavi onim što je važno, a za nas je „Pisanija“ zaista bila važna. U njoj su učestvovali Nemanja Stojković, Slađana Nedeljković a mnogo nam je pomogao naš istaknuti pesnik Blagoje Savić. Ceo projekat radili smo sa vrlo malim sredstvima a sa velikim entuzijazmom. Kada smo raspisali konkurs javili su se pisci iz mnogih zemalja. Mnogi su preuzili našu ideju i značaj ove manifestacije i pokrenuli sopstvenu. Mi smo verovali da će ona opstati. Nažalost, nismo naišli na razumevanje tadašnjih gradskih vlasti u Vranju.

Šta je bio cilj „Pisanije“?

-Želeli smo  da istaknemo sve što je vredno kod mladih stvaraoca u Vranju i postavimo Vranje kao bitan činilac na kulturnoj mapi Srbije i šire. Naš stvaralački motiv je bio da pravednost, dostojanstvo i znanje moraju biti odrednica ljudske i životne vrednosti. 

Da se vratimo na početak vaše karijere. Pojavili ste se u savremenoj poeziji zbirkom pesama „Tragovi“ 2008. godine.  Koliko ste iz sadašnje vizure zadovoljni ovom knjigom?

-To je moja prva  zbirka pesama u kojoj sam u svom prvom naletu uneo izvesnu pesničku novinu, otkrio svoju misiju. Ona je moj prvenac, moj putokaz.

Nakon četiri godine objavili ste  zbirku pesma  „Vodim te u muzej“. Ona vam je donela veoma značajan i zapažen upliv u savremenu srpsku poeziju. Bilo je dosta dobrih prikaza o njoj. Koji je ostavio najsnažniji utisak?

-Ovom sam zbirkom pesama potpuno zadovoljan i tematski i misaono. Zadirao sam u zančajne pesničke sfere i zaista mi je drago što je većina književnih kritičara pisala pozitivno o njoj. Naročito mi se dopalo mišljenje i stav mladih kritičara. Bili su uvereni da sam, iako mlad pesnik, u potpunosti sazreo za poetski suboj sa svetom, jer je svaka pesma bila celovita i u stvaralačkom, pesničkom postupku zaokružena.  Kao mlad pesnik imao sam izvestan nesporazum sa izdavačem, jer nisam dobio dovoljan broj primeraka ove knjige. Inače, knjiga je i u tehničkom smislu besprekorno opremljena, ali većina primerka „čami“ negde u podrumu izdavača. Zaista mnogo žalim zbog toga jer je knjiga u umetničkom smislu kompletna.

SNAGA MISAONOG

Ne čudi,  jer u svakom vremenu uvek je po neki pesnik stradao, a s njim i njegovo delo. Tako su, Bodler i Flober na sudu morali da brane svoje jasne književne stavove. Ne čini li vam se da i danas mnoge knjige imaju sličnu sudbinu. Šta mislite, kakvo je vreme knjige danas?

-Da, u prošlosti mnoga remek  dela velikih pisaca prošla su kroz veliko sito vremena našeg roda. I do danas nisu izgubila svoju vrednost. Ta dela su uvek aktuelna. Nažalost, njih malo ima. Vreme knjige je sada veoma teško, zato što se svuda bez ikakvog kriterijuma štampa. Jedini pokazatelj onog vrednog za pisca je ono što pisac napiše i časopis mu objavi. Oni su jedini zadržali kriterijum književno umetničkog stvaranja. Zato je moja preporuka svim mladim stvaraocima da šalju svoje radove ozbiljnim časopisima, kako bi na taj način odmerili i sebe i svoje delo. Tako se snaga misaonog u stvaralaštvu brani od skribomanstva, besmislenosti

Šta trenutno pišete?                                                                  
-Kao i svaki pesnik, spremam novu zbirku pesama. Radujem se životu i svetu jer, u poeziji pesnik menja svet, a svet njega. Zbog toga, smatram, divno je živeti ovaj život, shvatiti ga i slaviti.

 

 

 

PROFIL

Nenad Trajković je pesnik, esejista, književni kritičar i prevodilac. Rođen je 1982. godine u svešteničkoj porodici u Pirotu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Objavio tri zbirke pesama: „Tragovi“, “Vodim te u muzej“ i“Vetar sa jezika“. Njegove pesme prevedene su na engleski, nemački, francuski, bugarski, makedonski i poljski jezik. Objavljuje u časopisima u zemlji i inostranstvu. Od značajnijih nagrada dobitnik je internacionalne književne nagrade izdavačke kuće “Melnik“ u Bugarskoj i nagrade „Rade Tomić“ za najbolji pesnički rukopis.

 

 

DRUGI O NjEMU

-Trajković je refleksivni pesnik, a njegova poezija portretiše sebe samu. Najčešće, Trajković sugeriše stvarnosni okvir razgovora i o razmeni smisla između aktera, ali najvredniji ishod pesme je govor o pesmi samoj. Naizgled neutralnim tonom, taj govor oslikava kako komplikovane valere komunikacione situacije, tako i svoje izglede da izađe na kraj sa njima. Trajkovićeva pesma nije puki medijum saopštavanja, već njegov subjekat. Trajković se ne odriče imperativnog činioca svoje poetike: pustiti pesmu da dođe do reči, pustiti je da govori o sebi- zapisao je Saša Radojčić, pesnik, kritičar i esejista.

-Čista poezija u knjigama Trajkovića je upravo  vešt način sklapanja poetskog tkiva koji jeste istovremeno birana refleksivna i ljubavna poezija. I „stvaranje neverovatnog“ lirskog štiva koje počiva na veštom nizanju običnih reči koje nose poruke jasne kao opomene.Gusta pesnička brojanica, natopljena mudrošću i rezignacijom,pitka i čitka a sa traženjem ponovnog čitanja. Dozivanje nade u poeziju- smatra Pero Zubac, književnik.

 

                                 

POGLED IZ DVE SOBE

na tvom kauču za opuštanje

video sam crteže

u kojima se moglo zauvek ostati

zatim su usledila nekolika pitanja

na koja sam dao negativan odgovor

u totalnoj negaciji svega

učinio sam da ne postojiš

na mom kauču za opuštanje

videla si crteže koji nemaju značenja

nakon pridobijanja naklonosti

pitanja su iz mene tekla stereotipno

tvoje ne je ulivalo nadu

onda si rekla da tobom vlada haos

a da ja uopšte i ne postojim

tako si nepostojećem obliku

uredila stvaranje

 

 

 

ZutoCvece