BRISELSKI PREGOVORI i tenzije u regionu

Kriza se iz Srbije prenosi na Kosovo

Sva zbivanja na Kosovu, u određenom smislu se prelamaju na Preševsku dolinu, jer su Albanci, kako smo to više puta ponovili, taoci politike Beograda prema Kosovu – kaže Šaip Kamberi

- Ja koliko razumem, kriza postoji u Srbiji i postoji u regionu, pa su se, dakle, kriza i politička nestabilnost iz Srbije prenosi na sever Kosova.

Ovako događaje na severu Kosova i mogućnost širenja tenzija na jug Srbije za Vranjske komentariše analitičar Dušan Janjić (vidi okvir).

A na Kosovu se ponovo zakuvalo. Najpre je jedan, po mnogo čemu neobičan voz pod imenom „Kosovo je Srbija“, posle 18 godina, krenuo redovnom linijom Beograd-Kosovska Mitrovica. Zaustavljen je na stanici u Raškoj čime je sprečen incident širih razmera. Brisel, Beograd i Priština tek što su se uhvatili u ovaj koštac, težište političke aktivnosti morali su da premeste na već čuveni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i tamošnji „zid razdvajanja“ Srba i Albanaca. 

PRELIVANjE NEMIRA

Ova dva događaja ponovo su uzburkala ionako uzavrelu atmosferu na liniji Beograd-Priština, na kojoj se indirektno nalazi i jug Srbije, što je bio dovoljan razlog da političke aktere Srba i Albanaca pitamo može li se ova kriza sa Kosova preneti na jug Srbije.

-Mislim da kriza sa Kosova i Metohije ne može da se prenese na jug Srbije, s obzirom da je ovde stanje stabilno, da nema nikakvih međunacionalnih sukoba i da je saradnja sa lokalnim samoupravama svakodnevna, redovna i zasnovana na opšteprihvaćenim principima –Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Na isto pitanje skoro identičan odgovor daje i Nenad Mitrović, narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS).

-Ne postoji način na koji bi se trenutna kriza sa Kosova i Metohije prenela na jug Srbije, jer je ovde stabilna politička situacija. Trenutno nema nikakvih političkih indikacija koje bi mogle dovesti do pogoršanja situacije u Bujanovcu i Preševu.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine Bujanovac takođe odbija svaku mogućnost „prelivanja“ situacije sa Kosova.

-Po mom mišljenju, kriza sa Kosova se ne može preneti na jug Srbije. Razlog je što su ta dva pitanja potpuno odvojena. Procesi na Kosovu se rešavaju u Briselu, a kriza na jugu Srbije rešena je pre desetak godina zahvaljujući naporima međunarodne zajednice.

Ipak, mišljenje prethodne trojice ne deli Miodrag Milković, odbornik i predsednik OO Ujedinjene seljačke stranke iz Bujanovca. On kaže da će krize biti ukoliko neko zaista hoće da je sa Kosova „donese“ ovde.

-Naravno da se kriza može „preneti“, ukoliko neko hoće tako nešto da uradi. No, pitanje je kome je danas to u interesu, pa da se opet bavimo događajima od pre 15 godina.

Tako kažu srpski lideri, dok Albanci malo drukčije posmatraju situaciju. Narodni poslanik sa liste Partije za demokratsko delovanje Fatmir Hasani kaže da se ona može preneti, ali misli da za to danas ovde nema uslova.

-Kriza sa Kosova može da se prenese na ove prostore, zavisno od ponašanja političkih faktora u Beogradu, Prištini i na severu Kosova. Ja sam ipak mišljenja da nema potrebe da se tako nešto radi, jer je međunarodna zajednica mnogo uložila u smanjenje tenzija između Srba i Albanaca –misli poslanik Hasani.

Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac i potpredsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), kao i uvek, dao je odgovor sa prilično specifičnom težinom.

-Sva zbivanja na Kosovu, u određenom smislu se prelamaju na Preševsku dolinu, jer su Albanci, kako smo to više puta ponovili, taoci politike Beograda prema Kosovu.

Vlasnik albanske TV „Spektri“ i preduzetnik Nedžat Behljulji, kaže da ovdašnji Srbi i Albanci već već 20 godina žive sa kosovskom krizom.

-Pa mi već 20 godina živimo sa tom krizom jer su Albanci sa juga Srbije poslovno, rodbinski itd… povezani sa Kosovom. Istina, nije to kao na Kosovu, ali su tenzije u svakodnevnom životu itekako prisutne – ukazuje Behljulji .

Mišljenje Skendera Destanija, lider Demokratske unije Doline (DUD) prilično se razlikuje od mišljenja prethodne trojice Albanaca.

-Ja mislim da je to nemoguće, mada uvek moramo imati u vidu šta nam se sve događalo u prošlosti, u bivšoj Jugoslaviji. Ipak, sumnjam da će kriza moći ovde da se prelije – kaže Destani.

RAZMENA

Naši sagovornici, Srbi i Albanci podelili su se i na pitanju zamene teritorija koje je pre nekoliko dana ponovo aktuelizovao republikanski kongresmen Dejna Rorabaher iz SAD. Odgovarajući na ovo pitanje, Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela podseća:

-U spoljnoj politici koju su nama saopštili ambasadori SAD, kao i onoga što je prilikom boravka i u Beogradu i u Prištini, vlastima saopštila Hilari Klinton u svojstvu državnog sekretara za spoljne poslove, do zamene teritorija ovde ne može da dođe, da to pitanje više niko ne poteže i da ga zaboravimo.

Poslanik Nenad Mitrović kaže da do zamene teritorija apsolutno ne može da dođe, jer međunarodna zajednica ni slučajno neće dozvoliti promene granica na Balkanu, a Stojanča Arsić dodaje:

-Američka politika je dosledna, bez obzira na iskakanja nekakvih kongresmena. S tim u vezi zvanični stav američke administracije je da na jugu Srbije nema promene granica.

I Miodrag Milković kaže da „zamena teritorija“ nije politika američke administracije na Balkanu, već je to politika nekih lobija i određenih interesne grupa.

Svi sagovornici Albanci u odgovoru na pitanje o zameni teritorija, polaze od njihovog referenduma iz 1992. godine,kada su se izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju sa pravom priključenja Kosovu.

Poslanik Fatmir Hasani podseća na referendum, ali konstatuje da „tom rešenju ne treba ići po svaku cenu, tim pre što ni Srbi na severu, ni Albanci ovde, nisu faktori koji o tome odlučuju“.

-Mi o tom pitanju znamo stavove međunarodne zajednice i imamo u vidu činjenicu da su granice nezavisne države Kosovo utvrđene Ustavom Srbije iz 1974. godine, pa se u granicama te realnosti i krećemo –kaže Šaip Kamberi.

I Nedžat Beljujlji podseća da je kod Albanaca referendum i danas aktuelan, a Skender Destani podseća da je uvek bio protiv razmene teritorija.

-Ja mislim da je to loša ideja koja nije prihvatljiva ni za Srbe, ni za Albance. Mislim da će teritorije i granice ostati kakve su danas, ali treba više raditi na jačanju ljudskih prava i Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji –analizira Destani.

PREGOVORI

I treće pitanje „Vranjskih“ – da li se i kako briselski pregovori Beograda i Prištine prelivaju na jug Srbije, podelio je naše sagovornike. Tako, Zoran Stanković, tvrdi da se briselski pregovori ne odražavaju ni u jednom delu na jug Srbije, a poslanik Mitrović dodaje da će rezultati ovih pregovora biti u interesu i srpskog naroda ovde, a posebno u interesu Srba na Kosovu i Metohiji.

-Pregovori Beograda i Prištine u Briselu ne odražavaju se na situaciju na jugu Srbije jer su ovdašnji i Srbi i Albanci svesni da nemaju nikakvog uticaja na rešavanje krize na KiM – dodaje Stojanča Arsić.

Miodrag Milković apeluje na sve aktere političkog procesa da umesto praznih priča, tu silnu energiju trošimo na dogovorima o ekonomskim i razvojnim pitanjima.

I po ovom pitanju politički predstavnici Albanaca imaju manje- više drukčije stavove.

-Albanska manjina u Srbiji ima neke probleme koji će se teško rešiti našim dijalogom. Utoliko nam je stalo da se ti problemi reše jednim paketom u Briselu – razmišlja narodni poslanik Fatmir Hasani.

Za Šaipa Kamberija, izuzmemo li Sporazum o zajedničkom upravljanju granicom, koji je olakšao slobodu kretanja, svi drugi briselski stavovi za ovdašnje Albance su beznačajni.

-Kada briselski pregovori teku normalno, onda je i opšta klima ovde dobra, a kada se tamo situacija zategne, onda su i ovdašnje reakcije na tom kursu – tvrdi na kraju Skender Destani, lider DUD iz Preševa.

 

 

DUŠAN JANjIĆ, ANALITIČAR

SPINOVANjE JAVNOSTI ZA NOVE SUKOBE

Dr Dušan Janjić, osnivač i predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, dugogodišnji i izvanredan poznavalac srpsko-albanskih odnosa. Kao stari saradnik i prijatelj „Vranjskih“, prihvatio je da odgovori na ova tri pitanja.

VRANjSKE: Kažete da postoji kriza u Srbiji koja se preliva na sever Kosova. Može li da dođe do povratne reakcije?

JANjIĆ: To smo videli sa ovim vozom i zidom u Mitrovici. Naravno da može i povratno da se dogodi ako bi došlo do nekakvih masovnih pobuna Albanaca i njihovih akcija, da se sve to prenese na jug.

 

Ponovo je aktuelizovano pitanje „zamene teritorija“. Kakav je vaš stav o tome?

- Ja bih voleo prvo da znam za koji lobi radi taj američki kongresmen Rorabaher, inače republikanac. Naravno da postoje takvi ljudi, kao što je Stiven Majer, bivši šef analitike CIA, koji je izbačen iz te službe, zato što je objavljivao svoje lične stavove. Ali, ono što su činjenice, jeste da se u medijima u Srbiji i na Balkanu, sve više priča o nekakvom Putinovom tajnom planu da podrži nastanak velikih etničkih država. Takvim razmišljanjima sada se dodaju i Tramp i Amerikanci…sve u svemu neko spinuje javnost i priprema je na nove etničke sukobe.

 

Da li se i kako pregovori Beograda i Prištine u Briselu odražavaju na situaciju juga Srbije?

- Kao što vidimo, pregovori su završili svoj dosadašnji format. Na novi format je planom trebalo da se pređe 2015. ali je to Beograd odbijao. Posle ovoga što smo imali sa vozom i zidom, faktički se uvodi novi model. Šta to znači? Predsednici i politički pregovarači će pregovarati principe i sporazume. U primeni sporazuma učestvovaće vlada i sve više lokalni Srbi, s tim što će oni biti vezani za kosovske institucije. Znači, ako pregovori idu dobro, ne mogu se negativno odraziti na jug. Ako pak ne ide dobro, onda će albanska strana tražiti za Albance u Srbiji isto ono što su Srbi dobili na Kosovu. Dakle, kada u Briselu sve ide po planu, to nema nikakve negativne posledice ovde. Ali, kada dođe do „političko-bezbednosnog nadmudrivanja“, onda se koriste i Albanci sa juga, pa dole dolazi do političke napetosti.

 

 

KONGRESMEN RORABAHER

 SRBIJA I KOSOVO DA RAZMENE TERITORIJE

Republikanski kongresmen Dejna Rorabaher, predsedavajući odbora za spoljnu politiku u Evropi, uputio je pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. 
On u pismu predlaže razmenu teritorija na jugu Srbije za sever Kosova i Metohije kao rešenje za smirivanje tenzija u ovom delu Balkana, objavio je Tanjug. 
"Umesto negativnih primera kao što je slanje voza sa provokativnim simbolima na Kosovo, možda je bolje i u obostranom interesu da se razmotri razmena teritorija što bi rezultovalo većim brojem Srba u Srbiji i većim brojem Kosovara na Kosovu", naveo je Rorabaher. 
On u pismu Tomislavu Nikoliću, poručio da je "ova opcija moguća" i da je "ne bi trebalo ignorisati"

 

ZutoCvece