AUTOBIOGRAFIJA O DRUGIMA: NENAD STAJIĆ, OSNIVAČ I TRENER OKK „PLAY 017“

Bujanovac dobija košarkašku akademiju

 

TEŠKA POVREDA: U 19-oj godini doživeo sam tešku povredu kolena, a nekako u isto vreme klub je preživljavao veoma teške i turbulentne trenutke. Da bi sve eskaliralo 2004. godine, kada prestaje da postoji pod imenom BSK. Ipak, nastavili smo da “živimo”, ali pod imenom BSK „Junior“. U tom periodu počeo sam intenzivno da se interesujem za trenerski posao, ne gubeći nadu da ću kad-tad ponovo zaigrati pod obručima.

Posle pauze od punih šest godina mogao sam sebi da čestitam – uspeo sam! Demantovao sam zloslutne prognoze lekara - vratio sam se na teren i ponovo zaigrao košarku. Sa BSK „Juniorom“ uspeli smo da napravimo istorijski uspeh – plasirali smo se u Prvu srpsku ligu – Istok. U to vreme saigrač u ekipi mi je bio jedan od najpoznatijih košarkaša ne samo na jugu Srbije -Slobodan Mitić Žuća, legenda Leskovačog „Zdravlja“. On je bio i najveći „krivac“ što sam nastavio da igram.

DIREKTOR: Onda 2012. godine, postajem direktor Sportskog centra „Mladost“ u Bujanovcu, kada je došlo do razlaza sa ljudima iz uprave BSK „Juniora“. Bio je to naš kraj - imali smo sasvim različite koncepte oko daljeg funkcionisanja kluba. Nisam gubio ni nadu, ni strpljenje. Nekoliko meseci kasnije, osnovao sam Košarkaški klub OKK „PLAY 017“, koji je ubrzo postao bujanovačko košarkaško čudo. Ispostavilo se da sam sa prijateljima koji su me podržali napravio pravi, istorijski iskorak u razvoju košarke u opštini Bujanovac. Za samo godinu dana od osnivanja, klub je imao oko 180 članova, uzrasta od tri do 16 godina, a odigrao je veliki broj utakmica i turnira, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

STRAH I TREPET: A, onda, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, generacija 2001. i 2002, uspela je da bude prva u svim kategorijama u kojima se takmičila u Pčinjskom okrugu. Za njima nisu zaostajale ni druge selekcije kluba. Jedna za drugom padale su pred njima najjače ekipe iz regiona, koje su do tada bile neprikosnoveni lideri na ovim prostorima. Skoro preko noći, naši klinci su postali strah i trepet za sve vršnjaka sa ovih naših prostora, od kojih su neke ekipe gubile i sa preko 50 koševa razlike.

TRENERI: Sa decom u klubu rade iskusni treneri. Dragan Milić je imao zapažene rezultate sa dečacima rođenim 2004-2005. a

Marjan Jovanović je osvajao brojne medalje sa generacijom 2002-2003. godine. Sanja Nakić je sa devojčicama rođenim 2001-2002. godine, uspela da osvoji regionalno prvenstvo. Tu je i trener Aleksandar Guševski, koji vodi multietničku školu mini basketa, jednistvenu u Srbiji.

Svi oni su maksimalno posvećeni i sportskom i vaspitnom radu sa decom. Kamo sreće da u Bujanovcu i našem kraju imamo još trenera koji sa ovoliko ljubavi rade sa najmlađim sportistima.

SARADNjA: U saradnji sa Osnovnom školom „Vuk Karadžić“ iz Preševa i direktorkom škole Jelenom Stanojković, od pre dva meseca naši treneri drže treninge deci koja žive na teritoriji opštine Preševo.

Pojedinci iz okruženja, tu i tamo, prebacuju nam rivalstvo izmedju bujanovačkih i vranjskih klubova. Znam da su te priče rezultat nepoznavanja klime i situacije u klubu, pa zato koristim baš ovu priliku da kažem da ćemo, u saradnji sa KK „Pamteri“ iz Vranja, jednim od najboljih klubova mlađih kategorija na ovim prostorima, već ovoga leta organizovati košarkaški kamp u Sokobanji. Pored dece iz naših klubova,

u Kampu će boraviti deca iz Makedonije, Švedske i Nemačke.

ČLANOVI: Danas je OKK „PLAY 017“ iz Bujanovca, po mnogo čemu, jedinstven sportski kolektiv na ovim prostorima, sa preko 200 članova čije ekipe postižu vrhunske rezultate. Klub trenutno ima osam selekcija: mini basket dečaci, mini basket devojčice, mlađe pionirke, mlađi pioniri, pionirke, pioniri, kadetkinje i kadeti.

Imamo veoma talentovane košarkašice i košarkaše u svim uzrasnim kategorijama, o nekima se uveliko priča u košarkaškim krugovima, ne samo kod nas u Srbiji. Za dve godine imaćemo mladu i perspektivnu ekipu koja će u godinama koje slede, igrati veoma važnu ulogu u seniorskoj konkurenciji u Srbiji.

BUDUĆNOST: Dakle, za budućnost košarke u Bujanovcu ne treba brinuti. Ona je sasvim izvesna i svetla, šta god drugi mislili. Ukoliko od lokalne samouprave i ubuduće budemo dobijali finansijsku podršku, klub će izrasti u svojevrsni centar za razvoj košarkaških talenata na jugu Srbije.

SNALAŽENjE: A da li vas zanima kako živimo i opstajemo, kuda i kako putujemo, kako se takmičimo? Naš odgovor je jednostavan – u klubu smo do sada uspevali da se “snađemo”. Ipak, snalaženje nije recept na duge staze, zbog čega tragamo za trajnim rešenjem, koje će zadovoljiti interese dece, njihovih roditelja, kluba, ali i lokalne samouprave. Na našu žalost, takvo rešenje još nemamo na vidiku.

MULTIETNIČNOST: To je  OKK PLAY 017“ iz Bujanovca, klub koji poštuje najviše standarde u sportskom, obrazovnom, vaspitnom i duhovnom radu sa decom. Mi i dalje želimo da budemo sredina za primer uspešnog multietničkog funkcionisanja, klub u kome će svi njegovi članovi uživati ista prava, bez obzira na sve predrasuda, na nacionalnu ili versku pripadnost.

Malo je reći da smo svi u Klubu ponosni na ono što smo do sada postigli, duboko uveren da ćemo, iz godine u godinu, biti sve jači, snažniji… na radost svih klinaca i klinceza. Od roditelja dece, prijatelja košarke iz Bujanovca i sa juga Srbije, od lokalne samouprave i svih ljudi dobre volje, očekujemo samo malo više razumevanja, koje će pomoći da Bujanovac i ovaj kraj dobiju regionalnu multietničku košarkašku akademiju. Ta institucija će sutra, po našoj zamisli, od dobrih dečaka i devojčica, bili oni Srbi, Albanci, Romi…pravoslavci, bošnjaci, katolici… uspešno stvarati vrhunske ljudske i sportske veličine.

 

 

PROFIL

Nenad Stajić je rođen 1. jula 1982. godine, u Bujanovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Od 2013. godine je diplomirani ekonomista.

Na sportskom planu počeo je sa fudbalom, da bi se potom u potpunosti posvetio košarci. Nastupao je KK BSK, BSK - „Junior“ i „Jug-Novogradnju“. Trenerskim poslom se intenzivno bavi više od 15 godina. Od 2002. godine poseduje plavu licencu košarkaškog trenera. Oženjen je.

 

 

ŠTA JOŠ RADIMO

 A sada nekoliko podatakao o tome šta smo još radili, pored redovnih takmičenja i klupskog turnira. Najpre da pomenem Festival mini basket, koji smo organizovali u našoj hali, a koji je okupio preko 500 devojčica i dečaka iz Srbije i susednih zemalja. Potom smo, zahvaljujući prijateljima u američkoj ambasadi u Beogradu, predškolskim ustanovama i školama u srpskim i albanskim sredinama opštine Bujanovac, podelili košarkaške table i obruče.

Takodje, zahvaljujući prijatelju Kluba, Mihajlu Minji Deliću, direktoru košarkaškog kampa na Fruškoj Gori, 20 devojčica i dečaka srpske, albanske i romske nacionalnosti, već treću godinu zaredom, potpuno besplatno, boravi u tom kampu, gde inače dolaze deca iz bivših jugoslovenskih Republika.

ZutoCvece