PRIČE IZ MOJE ULICE: KOSOVSKA

Odeš u kafanu i pukne bruka

- Ustanem u sedam ujutru i prvo što vidim kroz prozor su žene koje pre nego bilo šta drugo da urade, metlu u ruke i jednim kanačetom poprskaju vodu da se ne diže prašina, pa lepo sve očiste. Tada je bilo nemoguće zamisliti da žene rade, one su bile domaćice i čuvale decu. Ljudi rabadžije, živelo se od poljoprivrede. Čuvali smo svinje, kokoške, sva jela pravili na mast. Jaja nikada nismo kupovali, sve smo to imali u našem domaćinstvu – započinje priču o ulici Srboljub Nikolić, meštanin šezdeset sedam godina.
ŽENAMA JE MESTO BILO U KUĆI
Njegova kuća je stara, svi preci živeli su u njoj. Čežnjivo razmišlja o vremenu koje je prošlo i koje je, po njegovim rečima, mnogo lepše nego što je danas.
- Od miline se prolazilo ulicom, naročito kad je leto, a na klupama posedale žene, mnogo je sveta bilo. A tek kako su izgledale bašte. Mi smo imali tri duda, krušku, kajsiju, trešnju, ne mogu odgovarajuću reč da pronađem da vam opišem taj prizor. Kapije drvene i velike, a iza njih lepota zelenila i cveća. Svaka kuća imala je bosiljak, njegov prijatan miris širio se celom ulicom - priča Nikolić.
U ulici se nalazi čuveni Gradski stadion, a Srboljub se seća da ga je otac vodio na utakmice vikendom.
- Najčešće se igralo u nedelju i tada je ulicom prolazila reka ljudi, svi su dolazili da gledaju i navijaju. A subotom sam viđao ljude sa zaprežnim kolima koje su vukli konji ili krave, točkovi su bili drveni i zvuk je bio jak dok su prolazili kaldrmom. Mnogo smo se igrali, delili smo se u dve grupe za fudbal, a lopta je bila gumena i lako se bušila, pa smo brzo kupovali drugu. Na odlazak u kafanu nismo pomišljali sa naših šesnaest godina. Kad neko ode, pukne bruka. Drugačije se gledalo tada na sve - priseća se Srboljub.
Kaže da se nije mnogo imalo, ali se lepše živelo. Njegova žena Sunčica, učiteljica u penziji, slaže se sa tom konstatacijom govoreći da je i druženje među ljudima bilo iskrenije. Baštu je uređivala ona sama.
- Sadila sam hrizanteme, karanfile, đurđine, sve je mirisalo na cveće i sve je bilo raznobojno. Skoro svaka kuća imala je bunar, ali je bio jedan i na ulici. Veliki voćnjak je bio tamo gde je sada OŠ „J.J.Zmaj“. Onda je vremenom počelo da se izgrađuje i ulica danas izgleda ovako - kaže gospođa Sunčica.
Meštani napominju da je ulica dobila ime Kosovska jer je to bio nekada jedini put za Kosovo. Stari Vranjanci koji su tu živeli, otišli su u Beograd, i mnogo je pridošlog stanovništva.
- Na raskrsnici Južnomoravske i Kosovske ulice nalazio se most na kome smo se igrali. Kasnije su ga razbili minama, kao u nekom rudniku, a sitne kamenčiće nalazio sam ispred kuće. Sećam se da je ovde živeo Nikodije kome je komšija iz porodice Stropljanci pravio poseban sanduk kad je umro, a šuster sandale broj 48. Ostao mi je u sećanju jer nikada u životu nisam video tako velikog čoveka. Takođe, ovde je živeo najstariji Vranjanac, Leca Karapera, ratnik Solunskog fronta. Uvek je nosio narodnu nošnju, šajkaču i imao ogromne brkove - priča Zoran Spasić.
JEDNO PRASE
Detinjstvo i njegovu mladost obeležio je Bora None sa semenkama i cigarete „Jugoslavija“.
- Kako da to zaboravim. Svakog dana ispred škole prodavao je semenke i suncokret u fišecima koje je ređao u drvenoj korpi. Mi, deca kao deca, mnogo smo kupovali. A cigarete su se tada prodavale na komad. Znam da sam i ja prve kupio tako, na komad, „Jugoslavija“, onda se pojavila „Drina“, „Zeta“... Ali više nisam pušač - kroz osmeh priča Zoran.
Ulica je sada asfaltirana, sa mnogo lokala u njoj. Jedna je od prometnijih jer vodi do mnogih sela i zato pored automobila, prolaze i autobusi.
- Ulicu presecaju sokaci u kojima smo se igrali između dve vatre, žmurke, ili smo pravili priredbe, igrali i pevali, pa zvali roditelje da nas gledaju. Oni su bili naša publika. Tako smo se zanimali i ništa nam nije falilo. Mnogo smo se družili. Za Božić smo svi izdvajali pare za jedno prase, pa svi izađemo na ulicu da se veselimo, igramo i pevamo - priseća se Katarina Milić koja je tu odrasla.

PORODICE
Poznate vranjske porodice koje su obeležile ulicu: Stropljanci, Cincari, Ježinci, Sentinci, Goginci, Pušinci, Ružinci, Šaćinci, Kupuzanci, Karamanci, Čangrlepci, kao i pojedinci: Leca Karapera, Leka pekar, Duško Grnčar, Blagica Četvrtinka, Srba Karlovac...

ZutoCvece