RAZGOVOR: DRAGAN STOJANOVIĆ FIRGA, NAJSTARIJI FUDBALER U SRBIJI

Igraću sve do penzije

Punih trinaest godina trčao sam od Pavlovca do Vranja i nazad i bio najspremniji igrač u Dinamu. Takođe, posle Dujte Stefanovića, drugi sam igrač koji je branio boje niškog Radničkog. Ceo život sam posvetio fudbalu, a karijeru ću okončati za dve godine

 

Pre nego što će davne 1958. godine ugledati svetlost dana, njegova baba po ocu Jovanka iz Lukova majci Julki rekla je: «Rodićeš sina koga ćemo zvati Firga. Dete će biti firgasto, brzo kao vetar i munja». I zaista, Dragan Stojanović pored talenta koji je posedovao, ostaće upamćen i po neverovatnoj brzini. Fudbalsku karijeru počeće kod trenera Dinama Nikole Jovanovića, Dragutina Rakića, Tomislava Cevke Dimitrijevića, Slobodana Garašanina i Slobodana Stošića Cobija. U prvi tim ući će sa svega 16 godina 1975. kada je Dinamo bio srpskoligaš a u njemu igrali Gogić, Stoiljković, Katarka, Ćufta, Grade Vučković, Meda Ilić, Goran Terzić, Miša Popović, Bane Ivković... Prisećajući se tih vremena, Stojanović objašnjava na koji način je dolazio na trening.

SINOVI NA MALTI

-Nikada nisam zakasnio. Nisam koristio autobus, već sam svakodnevno trčao od Pavlovca do Gradskog stadiona. Tu bi odradio trenig, obukao se i ponovo trčeći kući. To mi je donelo neverovatnu snagu i mogu reći da sam bio tih dana najspremniji igrač Dinama. Bio sam najmlađi u timu i učio od legendi. Nisam znao da je uprava Dinama imala ugovor o saradnji  sa niškim Radničkim i tamo sam otišao 1984. godine. Trener je bio Dušan Nenković. Tada su za Radnički igrali Milenković, Gavrilović, Halilović, Obradović, Panajotović, Simonović, Stoiljković, Milošević. Prvi i drugi bek u Radničkom bili su Gavrilović i Obradović, bio sam treći i dobijao sam priliku da igram kada bi neko od njih dvojice bio povređen ili dobio žute kartone. Proputovao sam sa klubom iz Niša kroz celu Jugoslaviju. Tu sam upoznao Dujtu Stefanovića koji je već u Radničkom imao zavidnu karijeru. Posle mene došli su Dragan Antić Recko, Nenad Jakšić Pileška i Goran Antić Kapa.

Niste mogli bez Pavlovca?

-Odmah po povratku, zaigrao sam za «Jumko». Moja karijera uticala je da u selu fudbal počnu da igraju i muškarci i žene. Familija Stojanović, odakle su potekli Saša, Dragana, a sa njima i Žaklina Mitić, pa Aleksandar Jovanović. Tu je i Tamara Stojanović koja je kao i Dragana bila reprezentativka Jugoslavije. Od prvih dana, učio sam da sinovi Miloš i Darko budu u fudbalu. Igrali su za Dinamo vrlo uspešno, a danas su na Malti gde su prošli kroz najveće klubove u toj zemlji.

U fudbalu ste ostali do današnjeg dana?

-Jednostavno, ne mogu bez fudbala! Ceo moj život vrti se oko fudbalske lopte. Taj sport mi je doneo mnogo toga. I ne kajem se. Ponosan sam što su moja dva sina prihvatili taj način razmišljanja. Moj plan je, s obzirom da ima 58 godina i devet meseci života, da još igram za Pavlovac sve do šezdesete godine kada odlazim u penziju. Tada će doći kraj!

Pored velikog doprinosa fudbalu, ostavili ste trag i kao trener?

-Sam sam celog života ulagao u sebe. Dao sam svoje pare da bih imao «B» licencu. Ponosan sam jer sam kao trener kadeta Dinama igrao u Beogradu finale za prvaka Srbije sa Crvenom zvezdom u kojoj su tada bili Perović, Basta, Milovanović, Mrđa... Ono što me posebno raduje je da sam vodio selekcije Dinama generacije 1973. gde su bili Osmanović, Stefanović, Saša Stojanović, moji sinovi, a bio je tu i Vojislav Stanković Krivorep.

U istoriju srpskog fudbala ušli ste kao igrač Pavlovca, tima koji je umesto dersova, na golim telima nosio brojeve. Šta se zapravo to dogodilo?

-Bio je to susret Pčinjske okružne lige između Mladosti iz Suvojnice i Pavlovca. Mi u plavoj opremi, domaćini u plavoj. Delegat kaže nema meča, jer niko od nas nema dresove druge boje. Meni žao da se vratimo džabe u Pavlovac i predložim da mi skinemo dresove, a na telima napišemo brojeve od jedan do 11. Delegat to prihvati i pobedimo Mladost u Suvojnici sa 6:4!

Iako ste od 2000. radnik Sportskog saveza, proglašeni ste tehnološkim viškom?

TEHNOLOŠKI VIŠAK

-Tačno je! Od nove godine prelazim na Nacionalnu službu za zapošljavanje. Imam mnogo staža. Imam»B» licencu i ja sam tehnološki višak, a mlađe kategorije FK Dinamo vode treneri koji nemaju nikakvo zvanje. To je paradoks. Ne pravim frku, tako su odlučili. Ali, nije fer! Osećam se zdravim i stručnim da i dalje učim decu fudbalu i učestvujem u što boljim rezultatima mladih u Dinamu.

Celo selo vam je zahvalno što održavate klub. Mnogi tvrde da nije bilo vas, klub ne bi ni postojao?

-Punih 20 godina pomažem da se klub takmiči. On i danas postoji i stalni je član Pčinjske okružne lige. Nisam hteo da dopustim da klub iz mog sela nestane kao što su nestali Radnički, Koštana, Mladost iz Aleksandrovca, Polet iz Vrtogoša i drugi klubovi.  

 

 

PROFIL

Ime i prezime: Dragan Stojanović Firga

Datum i mesto rođenja: 8.3.1958. Pavlovac

Bračno stanje: Oženjen, supruga Gordana, sinovi Miloš i Darko, kćer Aleksandra

Igračka karijera: Od 1970. do 1980. Dinamo Vranje, od 1981. do 1983. Radnički Niš (Prva savezna liga), od 1984. do 1989. Jumko Vranje (Međurepublička liga), od 1990. do 1995. Dinamo seniorski sastav, od 1996. do danas FK Pavlovac (Pčinjska okružna liga)

Trenerska karijera: Mlađe kategorije FK Dinamo i FK Pavlovac

Stručno zvanje: Trener sa «B» licencom

ZutoCvece