KUĆE I STANOVI NA METI POREZNIKA

Vranjanci duguju 800 miliona

 

REPROGRAM

Dakle, veliki broj zahteva za reprogram poreskih obaveza, otpis kamata i zastarelih potraživanja je na obradi u Odseku lokalne poreske administracije u Vranju, ali uprkos toj činjenici Ljubiša Stojanović, načelnik Sekretarijata za finansije i privredu, obećava razmatranje svih zahteva i molbi i poziva građane na saradnju i strpljenje.

- Svi zahtevi naših građana biće uzeti u razmatranje i sagledani u skladu sa važećim zakonskim propisima i pozitivno rešeni ukoliko za to postoji zakonska osnova. Zato pozivam građane da nam se obrate ukoliko smatraju da su oštećeni prilikom utvrđivanja iznosa poreza na imovinu, a mi ćemo sve eventualne greške i previde otkloniti – kategoričan je Stojanović.

On naglašava da fizička lica, generalno, urednije od pravnih, koja su inače najveći dužnici, ispunjavaju svoje poreske obaveze i sa njima na tom planu ima manje teškoća u naplati.  Shodno tome, prema zvaničnim podacima, građani su za 2015. godinu svoje poreske obaveze isplatili 31,6 odsto preko plana, nešto više od hiljadu poreskih obveznika je u postupku prinudne naplate, dok 235 lica na ime poreza duguje više od 100 hiljada dinara. Kad je u pitanju porez na kuće i stanove, međutim, građani su posebno nezadovoljni postojećom metodologijom utvrđivanja poreske osnovice koja je na snazi od prošle godine i koja je doprinela enormnom uvećanju iznosa ovog poreza. Ljubiša Stojanović pak potencira da se Zakon o porezima na imovinu mora striktno primenjivati i poštovati.

- Krećemo se strogo u zakonskim okvirima, pa ćemo tako raditi i prilikom utvrđivanja poreske osnovice za kuće i stanove i za narednu godinu – poručuje Stojanović.

Da se važeći zakonski propisi moraju poštovati, potvrđuje i član Gradskog veća za finansije Ivan Stanković.

  • U novembru će biti donete odluke u vezi visine poraza na imovinu za 2017. godinu, komisija je formirana i ona će Gradskom veću dostaviti svoj predlog koji će biti dalje prosleđen Skupštini Grada na razmatranje i usvajanje – saopštava Stanković.

METODOLOGIJA

On ističe „da će metodologija utvrđivanja poreske osnovice, a time i visine poreza, biti ista kao i prošle godine“.

- Zato ne treba očekivati promene u vezi iznosa poreza na kuće i stanove za narednu godinu, jer će utvrđivanje vrednosti tih objekata biti vezano za promet na bazi tri kupoprodajna ugovora i podeli grada na tri zone – objašnjava Stanković.

Baš ta metodologija, međutim, izazvala je brojne reakcije građana, posebno u Vranjskoj Banji, naročito kada su na adrese njenih građana stigla rešenja o porezu na kuće i stanove za 2015. godinu. Najogorčeniji bili su stanari, korisnici jedine zgrade solidarnosti u ovom mestu, kada su izračunali procenat uvećanja poreza u odnosu na 2014. godinu.

- Za 2014. platili smo 1.400 dinara, a onda je stiglo rešenje za prošlu godinu sa iznosom od 5.960 dinara, što nas je zaprepastilo i razgnevilo, jer nama u ovim stanovima porez je uvećan za nezamislivih i nepodnošljivih 425 procenata, pa su nam još rekli da je moralo tako, jer smo u trećoj gradskoj zoni i da je taj iznos utvrđen na bazi cena nepokretnosti u tri kupoprodajna ugovora, ali u Vranju. A u Vranju se u trećoj zoni stanovi prodaju po 35 i 40 hiljada evra, a u Banji u ovoj zoni niti ko prodaje, niti ko kupuje, pa stan može da se ponudi i za 10 do 15 hiljada evra – ne kriju svoje nezadovoljstvo stanari u zgradi solidarnosti u Vranjskoj Banji.

Većnik za finansije Stanković ima spreman odgovor na ovakve primedbe građana.

- Mi moramo da se krećemo u okviru zakona koji ne poznaje tip objekta i koji determiniše sve što je vezano za porez na imovinu, u prvom redu, tačno utvrđuje osnovicu na osnovu koje se izračunava visina poreza, a odlukom Gradskog veća teritorija Grada je podeljena na zone, pa Vranjska Banja ne može da bude izuzeta od toga i izvan grada – kaže Stanković.

Građani, obveznici poreza na nepokretnosti, osim na veću metodologiju, iznose primedbe i na Zakon o porezima na imovinu koji sa naknadnim izmenama i dopunama figurira od 2011. godine, bez odredbi koje uvažavaju starost kuća i stanova. Među nezadovoljnicima je i Sreten Pavićević, žitelj Vranjske Banje, koji živi u kući koju je 1904. godine sagradio nemački industrijalac Karl Volf, zajedno sa prvom fabrikom za preradu konoplje.

- Do 2014. plaćao sam na ime poreza na kuću manje od 1000 dinara, tačnije, 939, a već za 2015. 3.500 dinara, što je uvećanje za 350 odsto, a živim u kući staroj 112 godina!? Smatram da ovim načinom vlast i na lokalu i u Republici neće ništa postići da bi popunila rupe u budžetu i da bi vlast lagodno živela, već treba da obnovi privredu da bi se budžet punio – ogorčen je Pavićević.

Većnik za finansije Ivan Stanković još jednom potencira „da Zakon o porezima na imovinu ne poznaje starost nepokretnosti, ali da je odlukom Skupštine Srbije doneta visina amortizacije na koju utiče vremešnost objekata“(vidi okvir).

HARAČ

Osim Banjčana, na visinu poreza na kuće i stanove žale se i Vranjanci. Saša Mitić, vlasnik stana od 60 kvadrata u naselju Ledena stena, „ne razume zašto je taj iznos toliko uvećan“.

- Za 2015. platio sam porez za stan u iznosu od skoro šest hiljada dinara, a za pretprošlu godinu nešto manje od dve hiljade, pa to je 300 posto povećanje – čudi se Mitić.

I Mile Stanojković, vlasnik kuće od 120 kvadrata u ulici Djure Salaja u Vranju, zaključuje „da se porez na kuću stalno uvećava“.

- Za ovu godinu dobio sam rešenje na iznos od 4.200, za prošlu na 3.533 dinara, a za pretprošlu sam platio manje od dve hiljade – navodi Stanojković.

Konačno, i u planinskoj Krivoj Feji, eto, mora da se plaća u znatnoj meri uvećan porez na kuću i to od 50 kvadrata, u kojoj živi rudar u penziji Zoran Spasić.

- Znam da sam za 2014. platio porez na kuću oko 980 dinara, a u narednoj čak 3.430, dok za ovu godinu nisam ni uzeo rešenje, jer znam šta me čeka – jada se Spasić.

Na kraju, sve je u vezi ovog lokalnog poreza kao u onoj pesmi gde aga klikće „harač, harač, rajo treba“, a sirotinja raja odgovara „hleba, hleba, gospodaru, ne videsmo davno hleba“, ali je sasvim  očekivano izostalo ono gospodarevo „pečenje ću mesto hleba“!

Slavomir Kostić

 

glosa

Do 2014. plaćao sam na ime poreza na kuću manje od 1000 dinara, tačnije, 939, a već za 2015. 3.500 dinara, što je uvećanje za 350 odsto, a živim u kući staroj 112 godina

Sreten Pavićević

 

ANTRFILE 1

OBRAZLOŽENjE DRAGICE NASTIĆ

Porez na kuće i stanove u Vranju za 2016. u odnosu na trethodnu 2015. bio je veći za 51,36 odsto, što je obrazložila tadašnja načelnica Sekretarijata za finansije Dragica Nastić.

  • Odluka o visini poreza doneta je na osnovu parametara propisanih zakonom o porezima na imovinu i izmenama i dopunama tog zakona. Na bazi najmanje tri overena prometa u svakoj zoni izračunali smo prosečnu cenu po metru kvadratnom.

 

ANTRFILE 2

NIŽA AMORTIZACIJA, DUBLjE U DžEP GRADjANA

Do 2013. godine maksimalan iznos amortizacije za kuće i stanove koji je uticao na umanjenje poreske osnovice za starije objekte bio je 75 odsto. Skupština Srbije je naprednjačko-socijalističkom većinom te godine donela odluku da taj iznos maksimalizuje do 40 procenata, čime je dublje zavukla ruke u džep građana i u značajnoj meri „amortizovala“ uticaj starosti objekta na visinu poreza.

Odluku o podeli Grada Vranja na zone bez izuzimanja Vranjske Banje donela je socijalističko-demokratskom većinom gradski parlament 2015. godine.

 

ANTRFILE 3

PROSEČNE CENE NEPOKRETNOSTI U VRANjU

Grad Vranje je 27. novembra 2015. godine doneo odluku o utvrđivanju prosečnih cena nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2016.

Stanovi

Prva zona               65.376,73 dinara

Druga zona             63.953, 80

Treća zona              57.190, 52

Kuće

Prva zona                27.792,54

Druga zona              25.400, 88

Treća zona              23.009, 22

Četvrta zona          15.901, 06

Peta zona                 8.972,90

U Kruševcu u prvoj zoni prosečna cena stanova po kvadratu iznosi 69.950 dinara, a kuća 24.801, a u drugoj zoni stanova 55.415, a kuća 19.243 dinara. U Čačku je u tekućoj godini u odnosu na prošlu porez na kuće i stanove uvećan za oko 100 procenata, odnosno, od 36.000 dinara po kvadratu u prvoj zoni, na 63.000.

 

ANTRFILE 4

HRABRI LESKOVČANI

Već tri godine zaredom, većnici Grada Leskovca odbijaju preporuku Vlade Srbije da prihvate novu metodologiju utvrđivanja poreske osnovice, a time i enormno povećanje visine poreza na kuće i stanove, jer bi povećanje za prošlu u odnosu na pretprošlu godinu iznosilo čak 350 odsto, a za ovu u odnosu na prošlu od 50, 90 pa do 115 procenata, što bi zavisilo od zone u kojoj se nalaze nepokretnosti.

ANTRFILE 5

GREŠKA PORESKE PRIJAVE

Odsek lokalne poreske administracije u Vranju usvojio je žalbu Banjčanina Ivana Nešića na rešenje o porezu na kuću po kome je visina poreza iznosila 4.340 dinara. Po rečima samog Nešića, poreska prijava iz 2010. godine bila je pogrešna, jer je prijavljeno da živi u stanu, a ne u kući koja je sagrađena 1930. godine. „Odmah su u poreskoj upravi izvršili ispravku, pa umesto 4.340 dinara, treba da platim 883, što je za moj ekonomski položaj mnogo povoljnije“, napominje Nešić.                

   

    

KUĆE I STANOVI NA METI POREZNIKA

Vranjanci duguju 800 miliona

Zakon o porezima na imovinu ne poznaje tip i starost nepokretnosti, a to važi i za stanove solidarnosti u Vranju i Vranjskoj Banji, pa je to razlog nezadovoljstva korisnika tih stanova koji za ovu godinu treba da plate skoro šest hiljada dinara

 

Preko dve hiljade zahteva uputili su građani Vranja i pravna lica lokalnoj poreskoj administraciji radi reprograma poreskih obaveza, otpis kamata i zastarelih potraživanja, pa će se tek nakon obrade ovih zahteva znati tačan iznos dugovanja Vranjanaca za porez na imovinu i ostale obaveze prema Gradu za 2015. godinu, za koje je u avgustu procenjeno da iznose čak 800 miliona dinara. Najbolnija tačka ove, pre svega, socijalne slike grada u kome živimo je porez na nepokretnosti, kuće i stanove u prvom redu, jer je nova metodologija utvrđivanja osnovice za ova davanja u značajnoj meri uvećala godišnji iznos ovog poreza i najveći broj građana Vranja dovela u nepovoljan ekonomski položaj.

REPROGRAM

Dakle, veliki broj zahteva za reprogram poreskih obaveza, otpis kamata i zastarelih potraživanja je na obradi u Odseku lokalne poreske administracije u Vranju, ali uprkos toj činjenici Ljubiša Stojanović, načelnik Sekretarijata za finansije i privredu, obećava razmatranje svih zahteva i molbi i poziva građane na saradnju i strpljenje.

- Svi zahtevi naših građana biće uzeti u razmatranje i sagledani u skladu sa važećim zakonskim propisima i pozitivno rešeni ukoliko za to postoji zakonska osnova. Zato pozivam građane da nam se obrate ukoliko smatraju da su oštećeni prilikom utvrđivanja iznosa poreza na imovinu, a mi ćemo sve eventualne greške i previde otkloniti – kategoričan je Stojanović.

On naglašava da fizička lica, generalno, urednije od pravnih, koja su inače najveći dužnici, ispunjavaju svoje poreske obaveze i sa njima na tom planu ima manje teškoća u naplati.  Shodno tome, prema zvaničnim podacima, građani su za 2015. godinu svoje poreske obaveze isplatili 31,6 odsto preko plana, nešto više od hiljadu poreskih obveznika je u postupku prinudne naplate, dok 235 lica na ime poreza duguje više od 100 hiljada dinara. Kad je u pitanju porez na kuće i stanove, međutim, građani su posebno nezadovoljni postojećom metodologijom utvrđivanja poreske osnovice koja je na snazi od prošle godine i koja je doprinela enormnom uvećanju iznosa ovog poreza. Ljubiša Stojanović pak potencira da se Zakon o porezima na imovinu mora striktno primenjivati i poštovati.

- Krećemo se strogo u zakonskim okvirima, pa ćemo tako raditi i prilikom utvrđivanja poreske osnovice za kuće i stanove i za narednu godinu – poručuje Stojanović.

Da se važeći zakonski propisi moraju poštovati, potvrđuje i član Gradskog veća za finansije Ivan Stanković.

  • U novembru će biti donete odluke u vezi visine poraza na imovinu za 2017. godinu, komisija je formirana i ona će Gradskom veću dostaviti svoj predlog koji će biti dalje prosleđen Skupštini Grada na razmatranje i usvajanje – saopštava Stanković.

METODOLOGIJA

On ističe „da će metodologija utvrđivanja poreske osnovice, a time i visine poreza, biti ista kao i prošle godine“.

- Zato ne treba očekivati promene u vezi iznosa poreza na kuće i stanove za narednu godinu, jer će utvrđivanje vrednosti tih objekata biti vezano za promet na bazi tri kupoprodajna ugovora i podeli grada na tri zone – objašnjava Stanković.

Baš ta metodologija, međutim, izazvala je brojne reakcije građana, posebno u Vranjskoj Banji, naročito kada su na adrese njenih građana stigla rešenja o porezu na kuće i stanove za 2015. godinu. Najogorčeniji bili su stanari, korisnici jedine zgrade solidarnosti u ovom mestu, kada su izračunali procenat uvećanja poreza u odnosu na 2014. godinu.

- Za 2014. platili smo 1.400 dinara, a onda je stiglo rešenje za prošlu godinu sa iznosom od 5.960 dinara, što nas je zaprepastilo i razgnevilo, jer nama u ovim stanovima porez je uvećan za nezamislivih i nepodnošljivih 425 procenata, pa su nam još rekli da je moralo tako, jer smo u trećoj gradskoj zoni i da je taj iznos utvrđen na bazi cena nepokretnosti u tri kupoprodajna ugovora, ali u Vranju. A u Vranju se u trećoj zoni stanovi prodaju po 35 i 40 hiljada evra, a u Banji u ovoj zoni niti ko prodaje, niti ko kupuje, pa stan može da se ponudi i za 10 do 15 hiljada evra – ne kriju svoje nezadovoljstvo stanari u zgradi solidarnosti u Vranjskoj Banji.

Većnik za finansije Stanković ima spreman odgovor na ovakve primedbe građana.

- Mi moramo da se krećemo u okviru zakona koji ne poznaje tip objekta i koji determiniše sve što je vezano za porez na imovinu, u prvom redu, tačno utvrđuje osnovicu na osnovu koje se izračunava visina poreza, a odlukom Gradskog veća teritorija Grada je podeljena na zone, pa Vranjska Banja ne može da bude izuzeta od toga i izvan grada – kaže Stanković.

Građani, obveznici poreza na nepokretnosti, osim na veću metodologiju, iznose primedbe i na Zakon o porezima na imovinu koji sa naknadnim izmenama i dopunama figurira od 2011. godine, bez odredbi koje uvažavaju starost kuća i stanova. Među nezadovoljnicima je i Sreten Pavićević, žitelj Vranjske Banje, koji živi u kući koju je 1904. godine sagradio nemački industrijalac Karl Volf, zajedno sa prvom fabrikom za preradu konoplje.

- Do 2014. plaćao sam na ime poreza na kuću manje od 1000 dinara, tačnije, 939, a već za 2015. 3.500 dinara, što je uvećanje za 350 odsto, a živim u kući staroj 112 godina!? Smatram da ovim načinom vlast i na lokalu i u Republici neće ništa postići da bi popunila rupe u budžetu i da bi vlast lagodno živela, već treba da obnovi privredu da bi se budžet punio – ogorčen je Pavićević.

Većnik za finansije Ivan Stanković još jednom potencira „da Zakon o porezima na imovinu ne poznaje starost nepokretnosti, ali da je odlukom Skupštine Srbije doneta visina amortizacije na koju utiče vremešnost objekata“(vidi okvir).

HARAČ

Osim Banjčana, na visinu poreza na kuće i stanove žale se i Vranjanci. Saša Mitić, vlasnik stana od 60 kvadrata u naselju Ledena stena, „ne razume zašto je taj iznos toliko uvećan“.

- Za 2015. platio sam porez za stan u iznosu od skoro šest hiljada dinara, a za pretprošlu godinu nešto manje od dve hiljade, pa to je 300 posto povećanje – čudi se Mitić.

I Mile Stanojković, vlasnik kuće od 120 kvadrata u ulici Djure Salaja u Vranju, zaključuje „da se porez na kuću stalno uvećava“.

- Za ovu godinu dobio sam rešenje na iznos od 4.200, za prošlu na 3.533 dinara, a za pretprošlu sam platio manje od dve hiljade – navodi Stanojković.

Konačno, i u planinskoj Krivoj Feji, eto, mora da se plaća u znatnoj meri uvećan porez na kuću i to od 50 kvadrata, u kojoj živi rudar u penziji Zoran Spasić.

- Znam da sam za 2014. platio porez na kuću oko 980 dinara, a u narednoj čak 3.430, dok za ovu godinu nisam ni uzeo rešenje, jer znam šta me čeka – jada se Spasić.

Na kraju, sve je u vezi ovog lokalnog poreza kao u onoj pesmi gde aga klikće „harač, harač, rajo treba“, a sirotinja raja odgovara „hleba, hleba, gospodaru, ne videsmo davno hleba“, ali je sasvim  očekivano izostalo ono gospodarevo „pečenje ću mesto hleba“!

 

OBRAZLOŽENjE DRAGICE NASTIĆ

 

Porez na kuće i stanove u Vranju za 2016. u odnosu na trethodnu 2015. bio je veći za 51,36 odsto, što je obrazložila tadašnja načelnica Sekretarijata za finansije Dragica Nastić.

  • Odluka o visini poreza doneta je na osnovu parametara propisanih zakonom o porezima na imovinu i izmenama i dopunama tog zakona. Na bazi najmanje tri overena prometa u svakoj zoni izračunali smo prosečnu cenu po metru kvadratnom.

 

 

NIŽA AMORTIZACIJA, DUBLjE U DžEP GRADjANA

Do 2013. godine maksimalan iznos amortizacije za kuće i stanove koji je uticao na umanjenje poreske osnovice za starije objekte bio je 75 odsto. Skupština Srbije je naprednjačko-socijalističkom većinom te godine donela odluku da taj iznos maksimalizuje do 40 procenata, čime je dublje zavukla ruke u džep građana i u značajnoj meri „amortizovala“ uticaj starosti objekta na visinu poreza.

Odluku o podeli Grada Vranja na zone bez izuzimanja Vranjske Banje donela je socijalističko-demokratskom većinom gradski parlament 2015. godine.

 

 

PROSEČNE CENE NEPOKRETNOSTI U VRANjU

Grad Vranje je 27. novembra 2015. godine doneo odluku o utvrđivanju prosečnih cena nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2016.

Stanovi

Prva zona               65.376,73 dinara

Druga zona             63.953, 80

Treća zona              57.190, 52

Kuće

Prva zona                27.792,54

Druga zona              25.400, 88

Treća zona              23.009, 22

Četvrta zona          15.901, 06

Peta zona                 8.972,90

U Kruševcu u prvoj zoni prosečna cena stanova po kvadratu iznosi 69.950 dinara, a kuća 24.801, a u drugoj zoni stanova 55.415, a kuća 19.243 dinara. U Čačku je u tekućoj godini u odnosu na prošlu porez na kuće i stanove uvećan za oko 100 procenata, odnosno, od 36.000 dinara po kvadratu u prvoj zoni, na 63.000.

 

 

HRABRI LESKOVČANI

Već tri godine zaredom, većnici Grada Leskovca odbijaju preporuku Vlade Srbije da prihvate novu metodologiju utvrđivanja poreske osnovice, a time i enormno povećanje visine poreza na kuće i stanove, jer bi povećanje za prošlu u odnosu na pretprošlu godinu iznosilo čak 350 odsto, a za ovu u odnosu na prošlu od 50, 90 pa do 115 procenata, što bi zavisilo od zone u kojoj se nalaze nepokretnosti.

 

GREŠKA PORESKE PRIJAVE

Odsek lokalne poreske administracije u Vranju usvojio je žalbu Banjčanina Ivana Nešića na rešenje o porezu na kuću po kome je visina poreza iznosila 4.340 dinara. Po rečima samog Nešića, poreska prijava iz 2010. godine bila je pogrešna, jer je prijavljeno da živi u stanu, a ne u kući koja je sagrađena 1930. godine. „Odmah su u poreskoj upravi izvršili ispravku, pa umesto 4.340 dinara, treba da platim 883, što je za moj ekonomski položaj mnogo povoljnije“, napominje Nešić.                

   

    

 

ZutoCvece