SUDBINA KUĆICE U GRADSKOM PARKU

Propast vranjskog Diznilenda

Kako je ideja o kućici „od odma“ bila sporna, njena gradnja ostala je neplaćena, pa je izvođač radova, firma „Neša fasada“ tužio grad Vranje i 2014. ih dobio na sudu za pet miliona dinara, što je najmanje za deset puta veća suma od cene čitave kučice. Račun grada je bio u blokadi, tadašnji gradonačelnik Antić najavljivao je hapšenja, ali se sve smirilo, osim zuba vremena. On, pomognut „nesavesnim pojedincima“, potpuno je ruinirao objekat kome sada spasa nema i mora da se ruši, a samim tim i baci ogroman novac uložen u njega. Sve smo boje bojadisali, još samo ruine po parkovima da rešimo, al, eto, i ta je tema došla na red.
OBNOVA SKUPLjA OD RUŠENjA
Većnik za infrastrukturu Marjan Stanković kaže da je obišao objekat i da je, posle analiza, praktično doneta odluka da se on sruši.
- Bili smo, videli, uradili zapisnik. Ideja je da se to sruši, i da se postojeće igralište napravi kako valja. Ako ne može da se održava, da se onda ukloni. Građevinski inžinjer koji je napravio presek stanja mišljenja je da je skuplje kućicu obnavljati, nego li je srušiti. Ideja je da park postane park - kaže Stanković.
Zamenik gradonačelnika Igor Andonov detaljnije je upoznat sa situacijom. On kaže da je bilo ideja da se prostor ustupi „Komradu“ na čuvanje i korišćenje, ali se pokazalo da bi i ta varijanta bila skupa i neisplativa.
- Ili im je trebao stražar, ili video nadzor. To bi bilo skupo na objektu koji je već preskup, kao da je zidan oblakoder a ne kućica u parku - kaže Andonov.
Prema njegovim rečima, kućica se mora ukloniti pre svega iz bezbednosnih razloga.
- Očajno je stanje, i to je sada leglo narkomana ili ne znam koga i čega. Deca iz znatiželje mogu da uđu, a ne smem ni da zamislim šta će tamo da zateknu. Praktično, ne zna se ni čemu je služila ta kućica, a kako nema namenu a bezbednosno je rizična, mišljenja sam da je najbolje da se ukloni - kaže Andonov.
Kao i sve velike muke, i ova potiče od poodavno, a njen začetnik je Goran Stanković, tadašnji zamenik gradonačelnika i osnivač „Dana Vranja“. On sada kaže da je kućica zidana u sklopu priprema za tu manifestaciju, jer je tada grad finansirao nekoliko dečijih festivala u okviru te manifestacije.
- Dolazilo je po 500 dece, a vreme je još lepo, početak septembra, zatvoreni prostori nisu bili odgovarajući. U kućici je bio toalet, tako neophodan, tu je bio i amfiteatr za publiku, ograđen prostor, struja, sve što je bilo potrebno za ozbiljne manifestacije. Projekt je naapravio „Vranje projekt“ a ja sam lično pronašao desetak sponzora koji su darovali materijal od koga je objekt sagrađen - seća se Stanković.
On napommiinje da je to bila „dobra priča, dobro prihvaćena i u javnosti i gradskim institucijama“, a da je plan bio da se objekt izdržava tako što će biti ustupljen nekome na korišćenje.
- Zimi je tu planirano da bude klizalište, a da ljudi mogu da sede unutra i kontrolišu ono što se dešava napolju. Sad, ako to poruše, park uopšte neće imati toalet. Zašto su nadležni dozvolili da to propadne, ne pitajte mene, nego one koji su tada nasledili našu vlast - kaže Stanković.
On pravi jedno zanimljivo poređenje - to je, kaže, kao da napravite spomenik recimo Staniši Stošiću, pa pustite da propada i da ga ruši kako ko hoće. Dobro, samo, kako je došlo do toga da su radovi na kućici plaćeni deset puta više od relanih? Stanković odgovara da to nije bio njegov posao, nego gradske uprave na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Stojčićem.
- Moje je bilo da obezbedim donatore i ja sam to i učinio, i tabla sa njihovim imenima bila je postavljena na objektu, ali ko zna gde je sada. O plaćanjima je isključivo odlučivao Stojčić, i to je opšte poznato - kaže Stanković.
Sa svoje strane, Miroljub Stojčić kaže da ipak za sve vezano za kućicu treba pitati Stankovića.
- Ja nikada nisam bio protiv nečega što je u interesu grada, pa ni protiv zidanja kućice. Lako je da se ruši, teško da se zida. Ipak, prava adresa za to pitanje je gospodin Stanković, a ne ja - kaže Stojčić.
KUĆA STRAVE
Ipak, po svemu sudeći, baš između njih dvojice je došlo do kratkog spoja zbog koga je na kraju ispaštao grad i još će da ispašta. Naime, čini se da je Stanković po svaku cenu bio da se kućica, „vranjski Diiznilend“ napravi, dok Stojčić po svojoj taktici „sve će si bude“ nije hteo da plati radove. Neša fasader je na nagovor Gorana Stankovića radove obavio, ali Stojčić nije hteo da ih plati, pa je presudio sud, i to deset puta skuplje, uz blokadu računa. I sad, ko je kriv?
- Račun grada nije bio u blokadi dok sam ja bio gradonačelnik - tvrdi Stojčić.
- Ja nisam ništa potpisivao, jer nisam ni imao pravo na potpis - jasan je Stanković.
I sad, to je to. Gradilo se dok se imalo, pare su bačene, a baciće ih se još, makar za radnike koji će objekat da ruše. Još jedna tužna gradska priča, koja je mogla da bude lepa, da se htelo, privodi se kraju. Odgovornih nema, a nema više ni nade da će biti drugačije. Veliki napori su uloženi da se „Diznilend“ pretvori u „kućicu strave“, ali se na kraju, zajedničkim snagama, u tome uspelo. Alal neka je svima koji su pripomogli!

ZATVOR
„Neša fasada“ tužio je grad još 2006. godine, i posle višegodišnjeg procesa na sudu za posao vredan pola miliona dobio pet miliona dinara, u oktobru 2014. godine. Grad nije imao taj novacpa je račun, doduše na kratko, ušao u blokadu. Tadašnji gradonačelnik Antić bio je izuzetno ljut.
– Taj slučaj je na kraju završio na sudu i sada sve to treba raspetljati ko je kriv i zašto je do ovoga došlo. Neko će da ide u zatvor, a ko videćemo. Postojao je ugovor za izgradnju tog objekta, ali se obaveze po tom ugovoru nisu izvršavale. To je dogovarao zamenik predsednika opštine Goran Stanković. Šta je dogovoreno, a šta potpisano, tek ćemo da razmotrimo – kaže Antić.
Od ovolikih pretnji naravno nije ostalo ništa, a uskoro neće biti ni kućice, pa će čitava priča pasti u zaborav. Nje će se jedino rado sećati, u dugim zimskim noćima, Neša fasader, sa osmehom na licu.

ZutoCvece