RAZGOVOR: MARIJA MIJANOVIĆ, NAJZVUČNIJE POJAČANjE ŽOK VRANjE

Odlična odbojkašica, još bolja majka

 

Došla sam da pomognem da klub zadrži status prvoligaša i u tome ćemo uspeti, jer klub iz Vranja ima sjajne odbojkašice – kaže nekadašnja reprezentativka

 

 -Šestogodišnji Vuk i dvogodišnja Una daju mi neverovatnu snagu da istrajem i kao majka i kao odbojkašica, zato nije čudo što sam oberučke prihvatila da pomognem ŽOK Vranje kako bi u prvoj najtežoj sezoni zadržao status prvoligaša - kaže na početku razgovora iskusni primač i bloker Marija Mijanović.

Nismo uspeli ni da joj postavimo novo pitanje, a Marija objašnjava razloge dolaska u klub iz Vranja.

OVO JE DIVAN GRAD

-Imala sam šest ponuda i plus jednu inostranu, a reč je o klubu sa Kipra, ali sam se odlučila za Vranje. Iako je moj otac Dragan Mratinković izabran za trenera ovog kluba, on nije bitno uticao na moju karijeru, već je presudno bilo to što poznajem kapitena domaćih odbojkašica Anu Petrović sa kojom sam igrala u Užicu i Kragujevcu i to u Super ligi. Njoj sam prvoj saopštila svoju odluku da dolazim rekavši: „Ana, bila sam ti domaćin dve godine u Kragujevcu, red je sad da ti budeš meni domaćin u Vranju“. Ona se nasmejala i oduševila idejom da dođem u ovaj prelepi grad kojeg jedva čekam da detaljnije upoznam. Na prvi pogled sve je ovde fantastično. Imam sreću da stanujem u centru grada i za minut dva sa sinom i ćerkom izađem u predivnu glavnu ulicu.

Pitamo Mijanovićevu kako je ušla u svet odbojke?

- To je vrlo složena priča. Pošto sam talentovana za skoro sve sportove, počela sam od trećeg razreda da se bavim atletikom. Na nivou Srbije postigla sam značajan rezultat, jer sam na sto metara sa preponama bila najbolja. Iz «kraljice sportova» otisnula sam se u rukomet, pa onda u košarku i tek onda u odbojku. Moje ozbiljnije bavljenje ovim sportom vezano je za peti razred osnovne škole. Stručnjaci iz Crvene zvezde primećuju me na jednom turniru i odvode me za Beograd. Tamo nastavljam školovanje. I srednju školu završavam u Beogradu, a reč je o Sportskoj gimnaziji. Živela sam na relaciji škola – trening i tako punih šest godina.

Bili ste mladi kada ste stigli u Beograd. Kako je izgledao vaš jedan dan?

-Bio je potpuno isprogramiran. Ustajanje, doručak, u školu na dva časa, pa trening. Posle toga ponovo u školu na još dva časa, ručak, mala pauza i ponovo trening. Živela sam u Beogradu, a da ga uopšte nisam poznavala, jer nisam imala vremena za to. Pravi susret sa Beogradom imala sam svega pet puta i to kada smo slavili tri titule i dva puta kada smo osvojile Kup Srbije. Uspela sam jer sam sve svoje obaveze dobro postavila, a uz to, imala sam potpuno razumevanje roditelja.

Sada ste u Vranju. Imate decu, a morate da trenirate i igrate. Ponovo ste na iskušenju?

-Ponovo celu priču programiram. Sada mi je lakše, jer sam u Vranju od petka do nedelje. Ostalim danima sam u rodnom Kragujevci gde redovno treniram u OK «Smeč 5». Ne bi uspela da mi ne pomaže moj divni suprug Marko koji mi je u celoj ovoj priči desna ruka».

Vaš otac Dragan Mratinković je trener vranjskih odbojkašica. Da li je to prednost ili nedostatak?

- Kod kuće on je meni otac. Na parketu, on je meni trener. Ono što u roditeljskom razgovoru mi pričamo, to jednostavno ne važi kada je utakmica u pitanju. Nemam uopšte nikakvih privilegija činjenicom da mi je on trener. On dobro zna da sama osetim kada treba da uđem i izađem iz igre i to isključivo zavisi od onoga što piše na semaforu, tačnije od kretanja rezultata.

OSTAJEMO U LIGI

Imali ste dovoljno vremena da upoznate ostale odbojkašice Vranja?

-Sve devojke su mi izuzetno drage. Mlade su i ja sam prošla kroz taj period i koristim svaku priliku da im iskustvom svojim sugerišem na određene nedostatke, odnosno prednosti. Najkraće rečeno, ovaj klub ima jedan harmoničan sastav i zbog toga sam ubeđena da ćemo u Prvoj ligi biti među pet najboljih klubova.

Pored vas, tu su i primač Andrijana Šiković i libero Ana Milosavljević.

-To su moje Kragujevčanke. Godinama smo igrale zajedno. Sve su odlične odbojkašice i klub je napravio dobar potez što ih je doveo. Njihovim dolaskom, još više sam uverena da nećemo biti epizodisti, već ozbiljan tim koji će moći da se suprostavi klubovima iz Beograda, zapadne Srbije i Vojvodine.

 

IGRALA SAM U OBE TRUDNOĆE

-Sudbina je htela da dok sam bila član Jedinstva iz Užica zatrudnim. Klubu je pretila opasnost da ispadne. Bila sam četiri meseca u trudnoći. Kada smo obezbedili opstanak, pozvala sam svoje drugarice i rekla im « trudna sam». Sve su se nasmejale i odvele me na kolače. Nešto kasnije, postala sam član Kraguja iz mog Kragujevca. Dolazimo u situaciju da sa mojim bivšim klubom iz Užica igramo baraž za popunu Super lige. Pobedimo ih, a ja kažem devojkama «trudna sam»! Sada nema šanse da po okončanju sezone u ŽOK Vranje, to kažem mojim klupskim drugaricama!

 

 

PROFIL

Ime i prezime: Marija Mijanović

Datum i mesto rođenja: 12.09.1987. Kragujevac

Bračno stanje: udata, suprug Marko, sin Vuk šest i Una dve godine

Visina: 185 cm

Težina: 60 kg

Mesto u timu: primač i srednji bloker

Igračka karijera: U Super ligi Kragujevac, Crvena zvezda Beograd, Užice Jedinstvo, Kraguj (Kragujevac), Leskovac Druga liga «Istok» i Iris (Grčka) Super liga. Od jeseni 2016. član ŽOK Vranje

Najveći uspesi: Sa Crvenom zvezdom iz Beograda tri puta prvak države i dva puta osvajač Kupa Srbije u kadetskoj konkurenciji. U reprezentaciji Srbije titule vicešampiona sveta u kadetskoj konkurenciji, a u juniorskoj prvak Balkana i vicešampion Evrope

Reprezentativni status: Kadetska i juniorska reprezentativka Srbije od 2001. do 2006.

ZutoCvece