OSIROMAŠENI URANIJUM: REAKCIJE NA INTERVJU PROF. DR ZORANA RADOVANOVIĆA

Nema tačnih podataka

SMRT ĆELIJA
Stanče Mihajlović, lekar specijalista kliničke biohemije u penziji, najpre kaže da je šokirana stavovima i isključivosti prof. dr Zorana Radovanovića u prošlom broju „Vranjskih“ i javno saopštenim stavom da osiromašeni uranijum ne izaziva tumor.
-Onim što je rekao, Radovanović je isključio sve ono što je nauka do sada utvrdila o radioaktivnosti i stanju organizma. Po njemu, bilo kakva radijacija ne može da dovede do oštećenja ćelije, s čime se ne mogu složiti. Jer, i alfa i beta i gama čestice deluju na različite načine, a posebno alfa čestice koje se oslobađaju kod osiromašenog uranijuma imaju pogubno delovanje na ćelije. Na taj način one izazivaju mutaciju gena, menjaju njen metabolički tok, pa često dovode do smrti ćelije – zaključuje dr Mihajlović.
Pre dve godine, međutim, veliku pažnju srpske javnosti pobudio je tekst u Novoj srpskoj političkoj misli pod naslovom „Ekološke i zdravstvene posledice NATO bombardovanja 1999, s akcentom na osiromašeni uranijum“, čiji je autor dr Jasmina Vujić, svetski priznati naučnik i profesor nuklearne fizike na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, SAD, inače jedna od najcenjenijih Srpkinja današnjice. U drugoj rečenici tog teksta ugledna naučnica upozorava:
„Zvaničnici u Srbiji od 2001. godine do danas su na razne načine izbegavali da pokrenu pitanje strahovitih posledica ovog bombardovanja i na životnu sredinu i na zdravlje ljudi!“
Ona potom podseća da je grupa naših stručnjaka i naučnika, uz pomoć kolega iz rasejanja, u septembru 2001. godine organizovala Međunarodnu konferenciju o ekološkom oporavku tadašnje SR Jugoslavije, na kojoj su predstavljena 142 rada 320 autora iz 21 zemlje.
Dr Vujić objašnjava da je tu prvi put prikazano i da su uzorci projektila sa osiromašenim uranijumom koji su prikupljeni na našoj teritoriji takođe sadržali male količine plutonijuma, kao i izotopa uranijuma, kojih nema u prirodnom uranijumu.
Doktorka Vujić potom skreće pažnju na karakteristike i štetna dejstva osiromašenog uranijuma.
-Osiromašeni uranijum se koristi u projektilima zbog izuzetno velike gustine, tako da se oni koriste za probijanje bunkera, oklopa tenkova i drugih bojnih kola. Pri udaru, projektil se rasprskava i ukoliko temperatura pređe 600 C, prah se može zapaliti, što doprinosi dodatnom uništavanju i kontaminaciji. Vojnici ili civili, koji se u momentu rasprskavanja nalaze u blizini, mogu da budu izloženi ovim sitnim česticama uranijuma.
TESTIRANjE VODE
Timovi Ujedinjenih nacija (UNEP) dolazili su tri puta na Balkan da prikupljaju uzorke i utvrde činjenično stanje. Drugi put su, od 27. oktobra do 5. novembra 2001. godine posetili Srbiju i Crnu Goru i prikupili 161 uzoraka biljaka, zemljišta, vazduha i vode, i pronašli nekoliko penetratora, a jedan od njih i na Pljačkovici iznad Vranja koji je za dve godine korodirao.
-Na žalost, nadležne strukture u Srbiji izbegavaju da iznesu tačne podatke o broju kontaminiranih mesta, o tome da je uklonjeno samo oko 10 odsto projektila sa osiromašenim uranijumom, o tome da li se i gde vrši testiranje podzemnih voda i voda za piće, o tome da li se vrše sistematski pregledi vojnih lica i civila koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, kao i da li su i šta uradili na međunarodnom planu da se traži arbitraža povodom zagađivanja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovništva - skreće pažnju dr Jasmina Vujić.

HEROJ KOJI NIJE MEDjU ŽIVIMA
- Radojko Pavlović, iz Instituta za nuklearne nauke Vinča, koji je bez predaha radio na čišćenju kontaminiranih oblasti, jedan od neznanih heroja u bici da se Srbija očisti od municije sa osiromašenim uranijumom. Umro je od kancerogenog oboljenja pluća 2003. godine. Imao je samo 49 godina – konstatovala je prof. dr Jasmina Vujić.

BROJKE
Ova tabela je pripremljena prema dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje. Dok je broj obolelih od kancerogenih oboljenja 1990. godine, bio 9.899, on se 2000. godine, povećao na 22.123. Potom se 2010 godine, ponovo povećao na 26.152, da bi 2011. prešao 33.000! Što je još strašnije, broj umrlih svake godine je između 55 i 60% od broja novih kancerogenih oboljenja te godine. U SAD, ovaj procenat je 34 odsto za žene i 36 odsto za muškarce.

MIROSLAV SIMIĆ, SPECIJALISTA MEDICINSKE NUKLEARNE FIZIKE ZZJZ
NIJE UTVRDjENA DIREKTNA VEZA URANIJUMA I TUMORA

-Radovanović je delimično u pravu. Povećanje broja malignih oboljenja ne može se vezati samo za posledice NATO bombardovanja.
Mi smo u Vanju upoređivali broj obolelih sa istim parametrom grada Požarevca, i dobili skoro identilan rezultat, mada je Požarevac mesto koje nije 1999. godine nije bombardovano. Mi u Zavodu, na osnovu naših podataka, možemo da kažemo da je kretanje malignih oboljenja u odnosu na ostale krajeve Srbije, skoro identično.
-Ja kao fizičar nikada ne bih krio informaciju da je Vranje ozračeno. Ja bih bio najpoznatiji fizičar na svetu kada bih saopštio da je uzročno posledična veza nekih oboljenja osiromašeni uranijum. Ko to bude dokazao, dobiće Nobelovu nagradu, jer su u pitanju mnogi razlozi za oboljenje, mnogi faktori rizika…i kada se sve to skupi, mi dobijamo „Balkanski sindrom“.

-Postoje različite dizinformacije u vezi sa medicinskim praćenjem raznih istraživanja. Danas, kada je srpsko zdravstvo urušeno u delu preventive, nedostaju nam prave informacije na pitanje šta su uzroci malignih oboljenja. Onda neko,ko ne želi da dublje uđe u materiju malignih oboljenja, sve drugo vezuje za osiromašeni uranijum.
-Mi u Zavodu za javno zdravlje od 1999. godine, intenzivno pratimo to stanje kroz hranu, vodu, vazduh i sve drugo što bi moglo da se unese u organizam. Onda smo te podatke upoređivali sa drugim delovima zemlje.
Da bi se utvrdilo da osiromašeni uranijum izaziva maligna oboljenja, potrebno je da se urade epidemiloške studije kod ljudi koji su oboleli od raka.
Bez toga, kod ljudi postoji strah koji ih tera da određena oboljenja vezuju za 1999. i Pljačkovicu. Oni pri tom ne uzimaju u obzir način života tih ljudi i niz drugih faktora, a rekoh, naš zdravstveni sistem mora da se zasniva na prevenciji, na redovne zdravstvene preglede, a kod nas su rizične grupe ljudi koji su oboleli od kardiovaskularnih bolesti, od dijabetesa, pušači, ljudi koji vode neuredan život itd. Na osnovu toga bi doznali gde je mesto osiromašenog uranijuma kod određenih bolesnika.
-Kako toga nema, kod nas u Vanju postoje dve struje. Jedna, koja sva oboljenja vezuje za Pljačkovicu, i ona druga koja stvari posmatra u širem kontekstu.
Mislim da kod ljudi treba da se deluje preventivno, zbog čega su i osnovani Zavodi za javno zdravlje, koji treba da edukuju ljude.
Zbog straha kod stanovništva, mi sada imamo situaciju da se Pljačkovica prati kontinuirano i da se javnost redovno obaveštava o zračenju, jer postoji realna opasnost da se čestice urana unesu u organizam vodom, hranom. I, kada je izostala preventiva, u Vanju je stvoren strah da se iz koga se svako oboljenje vezuje za Pljačkovicu.
-Sećate se, mi smo ranije imali one autobuse u kojima smo vršili kontrolu zdravlja stanovnika, što nam je omogućavalo da pratimo i maligna oboljenja. Toga više nema. Znači, u poslednjih 20 godina kod nas je izostala svaka preventiva, a tamo gde nema preventive, nema pravih informacija o zdravlju, pa njihovu ulogu kod stanovnika preuzimaju dezinformacije.
Na žalost, danas mnogi lekari, kada neće ozbiljnije da priđu nekoj bolesti, jednostavno kažu da je to posledica Pljačkovice, a građani to onda uzimaju zdravo za gotovo.

Sajam Zaposljavanja