ŽELjKO VESELINOVIĆ, PREDSEDNIK UJEDINjENIH SINDIKATA SRBIJE „SLOGA“:

Nemci pomažu radnicima Geoksa

DOLAZIMO U VRANjE
VESELINOVIĆ: Što se tiče „Jure“ i njenog odnosa prema radnicima, ona tu praksu ima svuda u svetu, pa smo i mi pomalo na tako nešto, uslovno rečeno – navikli. Što se pak „Geoxa“ tiče, tu smo prilično iznenađeni, jer je to poznata kompanija koja dolazi iz Italije, iz Evrope, iz Evropske unije, gde su sindikalne slobode i radnička prava na zavidnom nivou. Zbog toga mi nismo mogli da očekujemo da će se njihov menadžment na tako brutalan način odnositi prema zaposlenima.

VRANjSKE: Čak ste malo i zatečeni?
- U pravu ste. Zato smo brže-bolje uspostavili kontakte sa Italijom i njihovim sindikatom, a uporedo radimo da u toj kompaniji formiramo sindikalnu organizaciju.

„Sloga“ je odskora prisutna na jugu Srbije? Zašto?
-Mi smo na jugu Srbije počeli da radimo pre nekoliko godina, ali nismo uspeli da u Vranju nađemo kvalitetne ljude. Pre izvesnog vremena dobili smo nove pozive, jer su ljudi počeli da se interesuju za naš sindikat. Biće da smo mi jedini koji štitimo ljude u firmama gde radnici nisu uspeli da se sindikalno organizuju.
Dolazimo da širimo mrežu članova, ali i da organizujemo proteste radnika.

„Geoks“ i „Jura“ izgleda nisu usamljeni slučajevi u Srbiji?
- U Srbiji je danas dosta firmi u kojima su radnici u sličnoj situaciji, ali još ne smeju da se sindikalno organizuju. Istina, bilo je nekih pokušaja u nekim malim privatnim firmama. Ipak, kako su „Geoks“ i „Jura“ velike kompanije, to je za nas izazov gde ima puno smisla da se borimo za prava radnika.

Gospodine Veselinoviću, neki svetski sindikati pomno prate zbivanja u Vranju?
-Naravno i to je dobro. Rekoh, tu su najpre sindikati iz Italije sa kojima imamo stalnu razmenu iskustava. Međutim, za nas je ključna činjenica što su sindikati iz Nemačke skoncentrisali svoju pažnju na situaciju u „Geoksu“ i što su spremni da nam ponude konkretnu pomoć i podršku.

- Nemci ne mogu da shvate bahato i brutalno ponašanje prema radnicima koji rade za minimalac i koji baš zbog toga hoće da se izbore za minimum svojih radničkih prava i sloboda. Njima je neshvatljivo da se radnicima dele otkazi samo zato što su se oni legitimno pobunili zbog loših opštih uslova rada.

Ćujemo da „Sloga“ dolazi u Vranje i GEOKS. Kada i kako?
-Vaše informacije su tačne. Mi hoćemo da se u „Geoksu“ borimo na jedan institucionalan način, zbog čega smo nadležnom ministarstvu uputili zahtev za formiranje sindikalne organizacije. Mi realno za mesec dana očekujemo pozitivno rešenje, nakon čega će uslediti i operativni rad na formiranju jednog moćnog sindikata. Naravno, očekujemo da to neće ići lako, da će menadžment raditi protiv toga, da će pokušati da ruši sindikat, ali će se u svakom slučaju primiriti. Svi naši budući koraci biće inspirisani njihovim akcijama i inicijativama.

Priča se i o nekakvom protestu?
-Dobro ste obavešteni: pre ili posle formiranja sindikata, mi ćemo organizovati jedan velik protest ispred „Geoksa“. To ćemo kasnije primeniti i na „Juru“, ali i na sve firme gde radnicima bude potrebna pomoć sindikata “Sloga“.

Kako ocenjujete socijalno-ekonomski položaj ovih radnika?
-Njihov položaj je u najmanju ruku – katastrofalan. To nije slučajno, jer je jedna takva kompanija u Vranju, koje je nekada bilo jadan od srpskih industrijskih centara, dobila po 9.000 evra za svako radno mesto. Danas, kada u Vranju gotovo da nemamo ozbiljnu proizvodnju, ta kompanija radnicima daje minimalnu zaradu koja je poniženje i za Vranje i za Srbiju.
PLATA NI ZA CIPELE
Oni za tu platu jedva da mogu da kupe kvalitetne „Geoks“ cipele?
-U pravu ste, a to je nedopustivo. To se zove izrabljivanje i eksploatacija radnika u Srbiji, zemlji koja je trenutno u teškoj ekonomskoj situaciji. Kada o tome govorimo, mene brine što država Srbija ne vodi dovoljno računa o svojim građanima koji rade u nekoliko svetskih kompanija koje mi ovde zovemo strani investitori. To je svojevrstan apsurd. Mi njima dajemo naš novac za otvaranje novih radnih mesta, obezbedimo im kompletnu infrastrukturu, logistiku…sve, a oni se onda zovu strani investitori. To je žalosno. To je bruka za sistem i državu.

Kao lider sindikata „Sloga“ šta poručujete radnicima Geoksa?
-Radnici „Geoksa“ prvo moraju da budu hrabri i da tako sami sebi pomognu. Bez hrabrosti nema udruživanja, nema organizovanih mehanizama kojima se oni mogu zaštititi. Samo udruživanjem poslodavac postaje svestan njihove snage, svestan činjenice da ih ne može sve maltretirati, da ne može sve otpustiti.
Na svaki takav oblik početne hrabrosti i udruživanja, mi ćemo kao sindikat zdušno stati u njihovu odbranu najpre medijski, a potom i svim pravnim, a takođe i finansijskim sredstvima u skladu sa našim mogućnostima. Dakle, radnički bunt se mora formirati unutar firme.

Događaji u GEOXU izbacili su na površinu dve hrabre radnice: Gordanu i Gabrijelu Krstić?
-Gordana i Gabrijela su, u uslovima Vranja, za mene veliko i prijatno iznenađenje. Zato smo mi u „Slogi“, čim smo iz medija čuli za slučaj, sa njima stupili u kontakt. Uradili smo to jer njih dve treba da budu primer drugim ugnjetavanim radnicima u Srbiji. One su na žalost ostale bez posla, jer nisu mogle više da trpe poniženja kojima su bile izložene.

Upoznati ste i sa pojedinostima?
-Naravno, Gordana je trebalo tu torturu da primenjuje nad radnicima, a Gabrijela je ustala i rekla ono što u „Geoksu“ misli svaki radnik. Obe su, tu nema dileme, pokazale visok stepen svesti, veliku hrabrost, čvrstinu i odlučnost da ne žele da se bore samo za sebe, već za sve radnike u fabrici. One su, tim svojim činom, pred nas postavile precizne zadatke da tamo organizujemo sindikalnu organizaciju koja će biti brana da se takve stvari više ne ponavljaju.
GABRIELA ĆE TUŽITI FIRMU
Priznaćete da nije isto prkositi menadžmentu u Beogradu i na jugu Srbije?
Razlika je u tome što je u Beogradu viši standard građana i što se firme tog tipa u Beogradu ne otvaraju. Jednostavno, u Beogradu je teško naći nekoga ko bi u fabrici radio za 20 hiljada dinara. Ovde više zaradi onaj koji sedi i prosi u Knez Mihajlovoj. Sa ovakvom „razvojnom“ politikom, vlasti nisu išle slučajno, već namerno, jer je sa ovakvim ljudima, koji se bore za golu egzistenciju, lakše manipulisati.

Kakav je sada njihov ljudski i pravni status?
- Gabrijela je pre neki dan kod nas u Beogradu razgovarala sa našim advokatom, tako da je sasvim izvesno da će ona tužiti firmu i lako je na sudu dobiti.
Naš pravni tim smatra da je i Gordana u sličnoj situaciji. Obe će, po našem zakonu, dobiti oštetu, dakle biće im isplaćene zaostale zarade uz neku kamatu, ali ih neće vratiti na posao, a mi ćemo u sindikatu uz njih biti do kraja procesa.

PREDSEDNIČKI KANDIDAT
Prošlog četvrtak ste imali press konferenciju u Medija centru, na kojoj je bila i Gabrijela. Šta ste to važno saopštili?
- Ta konferencija je imala za cilj da već sada najavimo moju kandidaturu za predsednika Srbije. Kako u Srbiji kandidate mogu da predlože samo partije i grupe građana, mi smo osnovali grupu pod nazivom „Radnik nije rob“ čiji ću ja biti kandidat za predsednika države. Mi u „Slogi“, tim činom želimo da ovo vreme do izbora maksimalno posvetimo borbi za radnička prava i da skrenemo pažnju javnosti na težak položaj radnika, na njihove male zarade, na prava iz radnog odnosa i spektar drugih pitanja.
Rekli ste da je to jedan projek sa velikim ambuicijama?
-Mi smatramo da ni jedna partija u Srbiji ne štiti interese radnika, već tajkuna, stranih investitora, svetske banke i drugih. Posle toga ćemo ići sa jedim pilot projektom čiji je cilj formiranje jedne radničke partije koja će se baviti jedino radnicima i njihovim statusom. Mislimo da je Srbiji, pored sadašnjih koje su sve neoliberalne, definitivno potrebna jedna levičarska radnička partija.

PROFIL
Željko Veselinivić, dipl. ekonomista, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, rođen je 1974. godine u Smederevu.
Sindikalnim radom počeo da se bavi krajem 2000. godine, u tadašnjem smederevskom „Sartidu“, a 2003. godine postaje najmlađi predsednik sindikata u istoriji fabrike sa samo 29 godina. Ubrzo po dolasku USS Steel!!!!!!!, dovodi sindikat do reprezentativnosti u fabrici koja je tada imala gotovo 10.000 radnika.
Tada je, posle višemesečnih pregovora sa američkim poslodavcem, bio potpisnik jednog od prvih i najboljih kolektivnih ugovora u Srbiji. Zatim je 2005. godine, izabran za predsednika Granskog sindikata metalaca.
Veselinović 2008. godine, preuzima vođenje Udruženih sindikata Srbije SLOGA koje je formirao zajedno sa još nekoliko prijatelja i postaje njen drugi predsednik.
Jedan od retkih ljudi koji je u svojoj karijeri prošao sve instance od smenskog poverenika u fabrici do predsednika republičkog sindikata.
Vodio i organizovao više štrajkova i protesta.
Član mreže sindikalista pri Evropskoj levici i Evropskog socijalnog foruma. Poznat je kao dobar i oštar govornik, govori engleski jezik, oženjen je i otac dva sina.

NISAM STRANI PLAĆENIK
- „Sloga“ je danas, osam godina od formiranja, najbolji sindikatu Srbiji koji ujedno uživa zavidnu međunarodnu reputaciju. Do sada smo u nekoliko navrata pokazali vlastima da se ne plašimo, da umemo itekako da se borimo i da ne trpimo pretnje. Ukupno gledano ako se danas u Srbiji poslodavci plaše nekog sindikata, onda smo to mi, bez dileme. Do skora se u Srbiji među radnicima govorilo da su „svi sindikati isti“. Danas ti isti radnici kažu „nisu isti – ima tamo onaj sindikat Sloga“. To nama imponuje, pa nas zato danas zovu iz cele Srbije - kaže Veselinović i opisuje odnos „Sloge“ i aktuelne vlasti.
-Kratko i jasno – vrlo su loši. Zato nas često, uz pomoć svojih medija, nazivaju „strani plaćenici“. Nekoliko puta smo, rešavajući radničke probleme, pokušavali da ostvarimo kontakte sa predsednikom ili premijerom Srbije, ali nam to nije pošlo za rukom.

ZutoCvece