PREDIZBORNA SOCIJALA

Trenutno i jednokratno

 

PRE I POSLE IZBORA

Na ovu temu, replikom na repliku, na prošlonedeljnom zasedanju parlamenta debatovali su Stojančić i Danijela Milosavljević iz SNS, njegova naslednica u Gradskom veću, dok se istovremeno i na društvenim mrežama razvijala polemika. Jednom rečju, naprednjaci socijaliste, sa akcentom na Stojančića, optužuju da su budžetskim parama kupovali glasove finansijski slabostojećih građana pošto su 191 osobi uoči izbora odobrili jednokratnu pomoć, što je zapravo jedan vid socijalnog davanja, u iznosu od 5.000 - 20.000 dinara.

- Pre izbora, tačnije 14. aprila, doneta je odluka da se jednokratna pomoć dodeli 191 licu, ukupno 664.000 dinara – kaže za Vranjske Danijela Milosavljević.

- Radi se o oko 330.000 dinara, i to nema veze sa izborima. Novac ni do danas nije do kraja podeljen a mi smo sa isplatom počeli posle izbora – odgovara Stojančić i dodaje da naprednjaci zapravo i ne znaju kako ova oblast funkcioniše.

Milosavljevićeva ne optužuje Stojančića za kršenje zakona. Kaže da je postupak urađen prema propisima, ali smatra da se duboko kosi s moralom:

- On je uoči izbora zloupotrebio svoju funkciju. Zato tvrdim da se radi o nemoralnom gestu. Stojančić u ovom slučaju nema problem sa zakonom, ali ima sa etikom – izričita je većnica.

Pre nego se vratimo na temu izborne socijale, da vidimo kako uopšte funkcioniše socijalna pomoć, ko na nju ima pravo i kako se do nje dolazi.

Ovogodišnjim budžetom za sva socijalna davanja najpre je bilo predviđeno 11 miliona dinara, a nedavnim rebalansom taj iznos povećan je za tri miliona. U Vranju 1.400 osoba prima novčanu socijalnu pomoć koja se kreće od 4.000 dinara pa do 14.000, zavisno od broja članova domaćinstva, njihove radne sposobnosti, visine ostalih primanja i sličnih kriterijuma. Ljudi koji je primaju su jedinstvena kategorija stanovništva, dok za jednokratnu i trenutnu pomoć, koja iznosi od 5.000 do 20.000 dinara, mogu da konkurišu svi pojedinci ili porodice koji se, stručno rečeno, iznenada nađu u stanju socijalne potrebe. Narod jednokratno traži za lečenje, školovanje, korisnici su samohrani roditelji, ljudi bez posla... Trenutna pomoć, pak, za razliku od jednokratne na koju se često poprilično čeka, visine je do 5.000 dinara i isplaćuje se trenutno, danas za sutra, onima koji se iznenada nađu u bezizlaznoj situaciji, po odluci Centra za socijalni rad koji zahtev prosleđuje Upravi za trezor a ova novac prebacuje u gradski budžet. Ove dve vrste socijalnih davanja, koje su i predmet sporenja sadašnje i bivše vlasti, regulisane su Odlukom o pravilima socijalne zaštite i socijalne sigurnosti građana. Radi se o gradskoj odluci i a novac ide iz gradskog budžeta. Odluka je iz 2013 (dopunjena 2015.) a sprovodi je gradska Komisija kojom po funkciji predsedava resorni većnik a čine je članovi iz Centra za socijalni rad i sličnih ustanova, uglavnom ljudi upoznati sa tematikom. Sad, za priču je posebno važan član 11. navedene Odluke koji predsedniku komisije daje diskreciono pravo da sam odluči kome će dodeliti jednokratnu ili trenutnu pomoć, uz obavezni potpis gradonačelnika.

Milosavljevićeva kaže a Stojančić ne demantuje da je bivši većnik 14. aprila iskoristio upravo taj član Odluke.

- Nije to ništa nezakonito, i ja imam pravo na to- iskrena je Milosavljevićeva.

Ipak, nastavlja ona, nije to jedini problem. Prema rečima većnice, kada je juna došla na to mesto zatekla je neisplaćene zahteve za 105 lica još iz marta 2015. kada je zasedala Komisija, ukupno 1,334 miliona dinara, a zatim i iz novembra iste godine kada je Komisija odobrila jednokratnu pomoć za 137 ljudi u iznosu od 1,867 miliona.

- Osim toga, tokom 2015. i ove godine Stojančić je sam, na osnovu člana 11, za 101 osobu odobrio 1,86 miliona, ali ni taj iznos nije isplaćen – pokazuje Milosavljevićeva dokumentaciju.

Dodaje da je od juna iz budžeta isplaćeno oko tri miliona dinara zaostalih obaveza od ukupno 5,4 miliona nasleđenih, što je, prema njenom mišljenju, bio najveći problem.

Osim datumske podudarnosti, postoji još jedna zanimljivost vezana za predizbornu odluku o dodeli jednokratne pomoći. Naime, 14. aprila donete su tri odluke o dodeljivanju para koje su trebovane 21. aprila, a u jednoj od odluka svi tražioci su iz istog mesta- sela Gornji Pavlovac:

- U druge dve odluke gotovo svi ljudi iz dve gradske ulice, Timočke i 23. ulice. Ne kažem da je to protivzakonito, ali je indikativno – skreće pažnju većnica i pokazuje dokumet koji potvrđuje njene reči.

- Problem je i što nisu isplaćene obaveze iz marta, a jesu ove pred izbore – dodaje.

Stojančić, na drugoj strani, priznaje da je iskoristio član 11 pri odlučivanju 14. aprila, ali da se ne radi o sumi od 664 miliona kojom barataju naprednjaci, već o 334 miliona:

- Ako se pogledaju odluke donete ranije, videće se da smo pomoć davali raznim kategorijama stanovništva, žrtvama porodičnog nasilja, učesnicima ratova, samohranim roditeljima, bez ikakve partijske selekcije. Pa, kako sam ja to zloupotrebio funkciju za izbore kad te pare ni do danas nisu u potpunosti isplaćene, a sa isplatom se počelo posle izbora? O kakvoj kupovini glasova je reč? – pita Stojančić.

Zato, dodaje, to što Pavlovčani dominraju na predizbornom spisku za pomoć, stvar je čiste slučajnosti.

Na primedbu da je Milosavljevićevoj ostavio obaveze od 5,4 miliona, on kaže da je 2008. nasledio dug od 28 miliona po raznim osnovama, i da to nije ništa neobično:

- Kukaju da im je ostao dug, a šta će da rade ako se, daleko bilo, dogodi neka loša situacija, nekakva nesreća kad treba reagovati odmah?! Pa naravno da će morati hitno da isplate milion, dva, koliko treba uostalom, danas za sutra. I naravno da će da isplate iz budžeta i naravno da će da naprave obavezo. Ali, taj manjak, ako znaš da radiš, uvek može da se nadoknadi – objašnjava Stojančić.

Ponavljajući tezu da se SNS ne razume u posao, kaže da se dok je bio većnik nije previše oslanjao na budžezt već da je do novca za socijalu dolazio preko raznih projekata:

- Marta ove godine sam, recimo, iz resornog Ministarstva na konkursu obezbedio devet miliona. Ali, postoji još načina koje ovima neću da otkrivam – iskren je.

Konačno, utisak je da smo evoluirali. Nešto se ne spominju brašno i zejtin pred izbore!

 

PROFIL

Prema podacima sa gradskog sajta, Danijela Milosavljević rođena je 1970. godine u Vranju, gde je završila osnovnu i srednju školu, a 1997. godine diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 2005. do 2007. godine radila je u Domu za decu i omladinu ,,Olivera Verica - Đorđević" na mestu sekretara i člana stručnog tima. Na poslovima sekretara u JU Centar za razvoj socijalnih usluga socijalne zaštite zaposlena je od 2007. godine. Član je lokalnog tima za borbu protiv nasilja u porodici, trgovine ljudima i Saveta roditelja Ekonomsko - trgovinske škole za inkluzivnu nastavu. Poseduje licencu za rad u ustanovama socijalne zaštite. Udata je i majka dvoje dece.

Sajam Zaposljavanja