RAZGOVOR: GORDANA DIMITRIJEVIĆ NOVA DIREKTORKA JU „NARODNI UNIVERZITET“

Osluškivanje tržišta

RAZGOVOR: GORDANA DIMITRIJEVIĆ NOVA DIREKTORKA JU „NARODNI UNIVERZITET“

Osluškivanje tržišta

Potrebno unaprediti deo koji je vezan za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, proveru sposobnosti i izučavanje zanata. Neophodno je da se prate potrebe tržišta i da se na osnovu toga potencijalnim polaznicima ponude odgovarajuća zanimanja

 

Na sednici gradskog parlamenta, održanoj u utorak 13. septembra, za vršioca dužnosti direktora JU „Narodni univerzitet“ imenovana je profesorka srpskog jezika i književnosti Goradana Dimitrijević, kadar Jedinstvene Srbije. Ona je zamenila Bobana Mihajlovića koji je podneo ostavku. Kaže da voli pisanu reč i neprekidno radi na njenoj afirmaciji.

Novoimednovana v.d direktora JU „Narodni univerzitet“ smatra da ne treba da govori o kolektivu. Kaže da je isuviše rano za to, jer je potrebno da tek treba da se upozna sa zaposlenima i njihovim poslom. Svaki problem je, kaže Gordana Dimitrijević, rešiv, tako da će saslušati sve dobromanemerne sugestije, ukoliko ih ima.

ONO ŠTO VOLIM

Na predlog Mandatno-imunitetske komisije, odbornici Skupštine grada izglasali su vas za v.d. direktora JU Narodni univerzitet.  Šta je bilo presudno da konkurišete za ovu funkciju?

- Sav moj rad godinama je usmeren na obrazovno - vaspitne i kulturne delatnosti. To je nešto što volim, čemu sam posvećena i što radim sa uspehom, o čemu najbolje svedoče rezultati. Imam potrebu da napredujem u svom poslu, da se kontinuirano usavršavam, tako da je sve to uticalo da konkurišem za ovu funkciju. Sa druge strane, dobro poznajem rad ove ustanove jer sam kao član Saveta „Književne kolonije“ i član Organizacionog odbora  „Svetosavske nedelje“ nekoliko godina učestvovala u pripremanju programa koje su deo kulturnih aktivnosti Narodnog univerziteta.

 Imate izuzetno plodnu radnu biografiju. Profesorka ste  srpskog jezika, ali i stručna saradnica dva zavoda koji su deo Ministarstva prosvete. Predsednica ste i Aktiva profesora srpskog jezika u Vranju. Kako ste reagovali kada su Vas obavestili da ćete obavljati dužnost direktorke Narodnog univerziteta?

- Drago mi je što ću imati priliku da pokažem svoje organizacione i liderske veštine, ali i kreativnost, nove ideje  kada je reč o kulturnim manifestacijama. Biće mi čast da budem na čelu ove ustanove.

Šta će biti Vaši prioriteti kada je reč o radu ustanove?

- Potrebno unaprediti deo koji je vezan za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika, proveru sposobnosti i izučavanje zanata. Neophodno je da se prate potrebe tržišta i da se na osnovu toga potencijalnim polaznicima ponude odgovarajuća zanimanja.

Vi ste i u Savetu za organizovanje“ Književne kolonije“ Narodnog univerziteta. Koliki je značaj ove manifestacije, s obzirom da smo u kampanji vaše stranke često bili u prilici da čujemo da će se iskristalisati koje književne manifestacije će biti organizovane, a koje ne. Da li je gradu potrebna „Književna kolonija“ s obzirom da imamo „Borinu nedelju“ i biblioteku koje organizuju susrete sa književnicima?

-„Književna kolonija“ je samo naizgled slična drugim gradskim književnim manifestacijama. Suštinska razlika je u tome što je „Književna kolonija“ prilika za interaktivan rad pisaca sa učenicima osnovnih i srednjih škola i studentima. Na književnim radionicama talentovani đaci imaju priliku da kroz razmenu iskustava sa  pesnicima i pripovedačima saznaju koje su to „zamke“ u pisanju, kako ih izbeći i slično. Na ovaj način se motivišu i ostali učenici da više čitaju i da posećuju književni večeri. Mogu slobodno reći da je to bila sjajna ideja i sigurno ćemo nastaviti i dalje sa ovom manifestacijom.

Narodni univerzitet ima brojne obrazovno-kuturne aktivnosti. Osnovna je obrazovnog karaktera, ali se bavi i organizovanjem kurseva za strane jezike, rad na računaru i slično. Tu je i izdavačka delatnost. Hoće li se nešto menjati kada je reč o ovoj oblasti?

-Postoje oblasti koje treba unaprediti, a tu pre svega mislim na organizovanje kurseva i osposobljavanje za zanatsku delatnost. Izdavaštvo je uglavnom posvećeno knjigama sa zavičajnom tematikom i tu treba biti oprezan. Mora se sačuvati ono što je vredno, ali ne treba ići u drugu krajnost. Ipak, tu je Savet za izdavačku delatnost i on je zadužen za selekciju.

 Pod okriljem Narodnog univerziteta su i Likovna radionica, jedna od retkih tog tipa u Srbiji i Galerija Narodnog univeriteta. Kakav je Vaš stav kada je reč o ovim ustanovama?

-Ne mogu reći da sam detaljno upoznata sa njihovim radom, ali znam da internacionalna „Likovna kolonija“ postoji više od 40 godina i takve manifestacije se moraju negovati.  Smatram da ne treba menjati ono što je dobro, a ono što je nedovoljno uspešno treba unaprediti.

MAŠTOLEND

Hoće li biti nastavljena saradnja sa Centrom za razvoj lokalne usluge socijalne zaštite, kada je nastao „Maštolend“?. Deca sa posebnim potrebama, koja dnevno borave u Centru, jednom mesečno učestvuju u radu sa polaznicima Likovne radionice.

-Kao neko ko je osnivač i predsednik  Udruženja za pomoć porodicama dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom verujem da će Narodni univerzitet biti dobar primer kako javne ustanove treba da sarađuju sa „Maštolendom“.

Prošlog decembra, na svečanoj akademiji povodom šest decenija postojanja i rada JU „Narodni univerzitet“ predstavljen je projekat za rekonstrukciju i dogradnju zgrade. Hoće li taj posao biti realizovan?

- Zgrada „Narodnog univerziteta“ je stara jedan vek i u lošem je stanju. Međutim, još uvek ne mogu reći da li će projekat biti realizovan jer nisam imala detaljan uvid u projektnu dokumentaciju. O tome bih ipak govorila nakon stupanja na funkciju direktora.

 

 

Profil

Gordana Dimitrijević

Kao profesor srpskog jezika radila je uOŠ „Vuk Karadžić“ i Ekonomskoj školi, a od 2004. godine radi uOŠ „Branko Radičević“.

Predstava „Školski san“ koju je režirala osvojila je drugo mesto u kategoriji dečijih predstava na Međuokružnoj smotri amaterskih pozorišta u Surdulici i Lebanu,.

Autor je scenarija „Most ljubavi“ i reditelj istoimene predstave koja je nagrađena  za originalni scenario i  dramsku igru, u okviru projekta Ministarstva kulture i neformalne grupe OEKO.

Bila je član Odbora za obeležavanje „Svetosavske nedelje“, glavni i odgovorni urednik lista „Srećni dani“i organizator promocije lista i priredbe „Učenici Svetom Savi u čast“, koja se organizuje u okviru „Svetosavske nedelje“ na nivou grada.

Radila je kao lektor i stručni saradnik – ocenjivač u Zavodu za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd,

Recenzent je četiriudžbenika za osnovnu školu i stručni je konsultant Zavoda za udžbenike, Beograd.

Urednik je autorskog izdanja „Zbirke zadataka za završni ispit, dr Jadranke Milošević.

Jedan je od priređivača američkih priča za decu i odrasle “Vilinsko ostrvo”i indijanskih narodnih priča „Odakledolazi dan“. Objavljivala je priče, pesme i dramska dela u književnom časopisima i zbornicima.

Osnivač je i predsednica Udruženja „Roditeljstvo plus“ osnovanog radi

Udata je, majka dva dečaka.

ZutoCvece