GORANA LAZAREVIĆ, UMETNICA DEKUPAŽA

Igra anđela

SVAKODNEVNA INSPIRACIJA
Gorana se dekupažom bavi tri godine. Bila je u težem životnom periodu kada se prvi put susrela sa origami tehnikom, a onda joj se kod koleginice dopao tanjir urađen „dekupažom“ i poželela je da se oproba u tome.
- Jasmina me uputila u sam rad. Inače, o tome ne treba puno znati. Potrebni su volja, strpljenje i potreba da se ispolji kreativnost. Stvaram u trenucima inspiracije, dakle svakodnevno, bavim se aktivnom izradom predmeta i zbog toga nemam vremena za gledanje televizije ili čitanje knjiga koje takođe obožavam - priča Gorana.
U dnevnoj sobi koja je ujedno i radionica, veliki je broj predmeta urađenih u dekupažu, ne zna se tačan broj: slike, satovi, kutije za nakit i naočare, podmetači za čaše, maske za mobilni telefon, činije, vaze, ćupovi…
- Predmeti se brzo prodaju, pa nemam puno izloženih radova. Kada sam ispitivala mogućnosti dekupaža, shvatila sam da ne postoji predmet koji ne možete da ukrasite. Drvo, staklo, keramika, metal, plastika, karton, koža, čak i platno. Drugi put učestvujem na Etno sajmu, ove godine slike su se najviše prodale, ali i predmeti od grnčarije. Utisci su pozitivni, mnogo ljudi, svi se družimo i ja uživam u tome.
Dekupaž na platnu je novina u ovoj vrsti umetnosti, Gorana ga je otkrila na internetu.
- Ljudi mnogo hvale moje slike i najveće interesovanje trenutno vlada za njima.
Na pitanje šta je potrebno da bi se dobro uradio jedan eksponat, Gorana odgovara:
- Poznavati sam način „dekupažiranja“ i želja da taj predmet bude savršen. Sliku koja mi je i omiljena, „Igra anđela“, radila sam tri meseca, a kutija za nakit može da bude gotova za nekoliko sati.
Velika podrška u ovome što radi su joj porodica, dragi prijatelji i kolege iz Razvojnog savetovališta u Domu zdravlja. Kaže da su u početku svi imali malu dozu nepoverenja, ali sada obožavaju njene radove.
- I moji najbliži, i kupci naravno. Ljudi se sve više odlučuju na ovakav izbor poklona. Ono što me pogodilo bilo je kad sam čula da „dekupaž“ tehniku nazivaju „umetnošću za siromašne“. Borila sam se protiv toga, jer nije istina. Ljudi su izgleda zaboravili na pravu vrednost starinskog i dragocenog - kaže Gorana koja voli da poklanja svoje radove, a kod prodaje skoro uvek „spusti“ cenu.
KREATIVNOST JE ZARAZNA
Ističe da su joj svi radovi omiljeni, ali misli da dve slike ne bi prodala, od kojih je jedna „Igra anđela“.
- Obožavam da ulepšavam stare ćupove, kutije, ormare, stolove. Posebna je čar od starog napraviti nešto savršeno i lepo. Sanjam da imam galeriju i da mi ljudi donose bilo koji stari predmet da ja to restauriram i prodajem - otkriva nam ona.
Sa Goranom završavamo razgovor uz citat Ajnštajna: „Kreativnost je zarazna, prenesite je dalje!“

TEHNIKA
Objašnjava kako da jedan predmet zablista u dekupažiranom ruhu. Neophodan materijal može se naći u svakoj bolje opremljenoj knjižari, a ona lično ide u kupovinu u Niš i Beograd.
- Potrebni su šmirgla, akrilna boja, lepak, salveta i akrilni lak. Kutija se lepo ošmirgla, da površina bude glatka i pogodna za rad. Pažljivo se izreže motiv koji želimo, ukoliko se radi o salveti, uzme se najtanji sloj. Zatim se četkicom nanosi lepak preko salvete, pokretima od sredine ka krajevima vodeći računa da se slika ne izgužva. Nakon sušenja prethodnog sloja, može se naneti novi sa novom slikom i tako slagati više motiva jedan pored drugog. Kada se to osuši, sve se prelakira odgovarajućim lakom koji daje završni sjaj i lep izgled predmetu - objašnjava ona.

PROFIL
Gorana Lazarević rođena je 1965. godine u Sremskoj Mitrovici. Sedamdesetih godina došla je u Vranje gde živi i radi. Sa završenom edukacijom za rad sa decom sa posebnim potrebama, radi kao medicinska sestra u Razvojnom savetovalištu u Domu zdravlja već petnaest godina. Za svoje kolege kaže da su predivni ljudi, izuzetni stručnjaci, veliki humanisti i njena velika podrška. Imala je izložbu svojih radova 8. marta ove godine u knjižari Biblioteke „Bora Stanković“, ali bi volela da jednog dana ima veću. Njena slika „Magija senke“ prošla je na „Bijenalu“ umetnika u Vranju prošle godine i bila izlagana po drugim gradovima u Srbiji i Bugarskoj. Upravo je to ono što joj je dalo sigurnost i samopouzdanje da nastavi da se bavi „dekupažom“ na platnu.
- Niko se u porodici osim mene ne bavi umetnošću, volim da radim „dekupaž“, volim i svoj posao, da pomažem deci, ali najviše od svega volim svog unuka Savu. Kad budem baka u penziji, napisaću knjigu „Kako bake (ne)upropaštavaju unuke“. Želim da opišem tu vrstu ljubavi koja je bez granica - kaže Gorana koju u tom trenutku grli unuk Sava.

ZutoCvece