APOTEKA VRANjE

Dubioza od sto miliona

Finansijski izveštaj, sačinjen zaključno sa 31. decembrom 2015. godine, pokazuje da obaveze Apoteke iznose 175,1 milion dinara. S druge strane, ustanova ima ukupna potraživanja od 70,8 miliona dinara (iz radne grupe kalkulišu da su realna potraživanja čak manja i da zapravo iznose 54 miliona). Čak i po onom apotekinom (navodno nerealnom) iznosu potraživanja od blizu 71 milion, dolazimo do dubioze od preko 100 miliona dinara.
Sporne su, takođe, zalihe, jer je menadžment u pomenutom izveštaju prikazao da je vrednost robe na zalihama 72 miliona, dok iz radne grupe tvrde da one realno iznose svega 50 miliona dinara, dakle čak 22 miliona manje, što celu stvar čini pesimističnijom.
PAD PROMETA
Povrh toga, prema nekim glasinama, Apoteka Vranje zbog ukidanja boniteta (popusta i benefita u vezi sa rokom otplate dobavljača lekova) od strane veledrogerija, samim tim i pada prometa, te novog, centralizovanog načina javnih nabavki lekova, ali i viška zaposlenih i plaćanja dažbina prema državi, pravi mesečne gubitke od šest miliona dinara. To je podatak koji je takođe došao iz radne grupe. U odnosu na, recimo, 2011. godinu kada je u poslednjih desetak godina Apoteka imala najveći promet (914 miliona dinara, vidi tabelu), prošle 2015. godine ostvaren je vrlo skroman promet od 567 miliona.
Ako se pogledaju potraživanja, Apoteka najviše duguje „Feniksu“ i Farmalogistu“, a odatle je valjda potekla neproverena priča da je direktorka Olivera Tomić, navodno o trošku prvopomenute farmaceutske kuće, nedavno boravila sa jednom svojom saradnicom na proputovanju Južnom Amerikom.
- Direktoka putuje u Južnu Ameriku, a u sklopu ustanove sve se češće govori da Apoteka trenutno nema novac za plaćanje lekova i da zbog toga ogranci na području okruga ne mogu da dobiju naručene lekove sa pozitivne liste. Primetili smo da se iz centralne apoteke gomilaju neki nepotrebni lekovi u ostalim našim apotekama. Ko je i zašto naručivao nepotrebne lekove, kozmetičke preparate koji se ne prodaju, nije nam poznato - kaže za Vranjske izvor iz ove ustanove koji je insistirao na anonimnosti.
Predsednik Upravnog odbora Apoteke i član Radne grupe za ispitivanje poslovanja Zoran Velinović kaže za Vranjske da ustanova „ide u pogrešnom pravcu“ i da „iz meseca u mesec pravi sve veća dugovanja“. On dodaje da je za ponedeljak bio zakazan drugi sastanak ovog tela (u kome osim Velinovića participiraju još i načelnik Gradske uprave Dušan Aritonović, te većnici za finansije i zdravstvo Ivan Stanković i Miroljub Stanković, kao i javni pravobranilac Dragan Mihajlović) na kome je trebalo da bude prezentovana kompletna finansijska slika zaključno sa 1. septembrom. Međutim, odložen je zbog sprečenosti direktorke.
- Apoteka je u velikim gubicima. Padaju prihodi, pada promet. Država im uzima procenat na recepte, ukinuti su boniteti, nabavka lekova je centralizovana. Probali smo da lokalne samouprave u okrugu u kojima Apoteka Vranje ima svoje isturene ogranke dotiraju poslovanje ustanove sa po dva, tri miliona dinara mesečno, da se makar smanje gubici, dobili smo odgovor da nisu u mogućnosti da to čine. Apoteka ne smanjuje plate, ne smanjuje se broj zaposlenih i takvo stanje je neodrživo - kaže Velinović koji je ujedno i pomoćnik gradonačelnika za privredu.
OGRANCI POD ZAKUP
Ovih dana paniku među apotekarima izazvala je spekulacija da je Grad Vranje navodno odlučio da se oslobodi balasta apoteke tako što će je prodati, odnosno privatizovati jer je neprofitabilna i predstavlja potencijalnu opasnost po gradski budžet. Povrh toga, neko je proširio priču da je vlasnik !!!!!!Goodwill!!!!!! apoteka ozbiljno zainteresovan da kupi našu apotekarsku ustanovu i postavi je na zdrave noge, čime bi ponajviše bio zadovoljan on, a verovatno i osiguranici kojima je stabilna apoteka potrebna.
- Ne - rezolutno odbacuje takvu mogućnost Velinović - to nije moguće, jer Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže da gradovi, na primer Vranje kao centar okruga, imaju obavezu da osnuju zdravstvenu ustanovu - apoteku u skladu sa planom mreže apoteka u državi.
Ali, postoji po rečima Velinovića, jedna druga solucija.
- Imamo mogućnost da kao lokalna samouprava raspišemo javni poziv za izdavanje privatnicima postojećih apoteka u mreži naše ustanove u opštinama van Vranja (Preševo, Trgovište itd), gde bi grad imao benefite u vidu prihoda od zakupnina i rešavanja pitanja očuvanja radnih mesta. Jer bi zakupci imali obavezu da preuzmu određeni broj radnika, kompletan inventar i zalihe ogranaka. Samim tim bi grad prihodovao od prodaje zaliha i od ostalih pomenutih benefita i smanjivao dug Apoteke. U Svilajncu, Despotovcu, Šapcu, već su upućeni takvi javni pozivi i apoteke su izdate lancima veledrogerija „Benu“, „Gudvil“, „Zegin“, „Džunić“ - navodi Velinović.
Ako bi preostale Apoteke nastavile da prave gubitke, razmišlja se čak i o drastičnoj meri – zatvaranju, odnosno gašenju apotekarske ustanove.
- Tim pre što postoje zvanična mišljenja iz Ministarstva zdravlja i RFZO da će država u narednom periodu da centralizuje sve „državne“ apoteke po gradovima. Jedine državne apotekarske ustanove koje pozitivno posluju trenutno su Beograd i Niš, tako da bi postojalo opravdanje za takav potez – mišljenja je Velinović.
Gradski javni pravobranilac Dragan Mihajlović navodi da su u pravcu sprečavanja daljih gubitaka mora sagledati konačno finansijsko stanje.
- Pre tog sastanka, koji će biti narednih dana, ne bih se u nedostatku pravih pokazatelja izjašnjavao o konkretnim koracima. U svakom slučaju razmatraju se mogući potezi u pravcu zaštite imovine grada kao osnivača Apoteke - kaže Mihajlović.
Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov potvrđuje da jednog, konkretnog plana nema, već da se preispituje kako apoteka stoji finasnisjki i „da li je to održiva priča“.
- To važi za sva javna preduzeća i ustanove jer želimo da sve postavimo na zdrave noge. Nezvanično, Apoteka svakog dana pravi gubitke. Mi hoćemo zvanične informacije o tome kako bismo preduzeli adekvatne mere i na putu smo da ih dobijemo. Ako su oni gubitaši i ako bismo sutra morali da kao grad pokrivamo njihove gubitke i plaćamo penale, to se mora preduprediti. Jednostavno, moramo zaštititi sebe - kaže Andonov.
RELIKT PROŠLOSTI
Radna grupa u međuvremenu prati šta se dešava sa „državnim“ apotekama sa sličnim problemima u Boru, Leskovcu, Novom Sadu, Pančevu, Šapcu.
- Ono što znamo - nadovezuje se Velinović - je da je u nekim gradovima došlo do smanjenja broja objekata apoteka, odnosno broja radnih jedinica i odstranjenja ogranaka koji rade sa gubitkom. Javni pravobranilac trenutno radi na tome da sve objekte, odnosno lokale Apoteke Vranje prebacimo na grad da ne bismo bili u ozbiljnim problemima ukoliko se nastavi trend uvećanja dugova.
Jedan od uzroka ovakvog stanja, navode u radnoj grupi, datira iz vremena političkog vrhunca URS, stranke koja je u periodu između 2005. i 2013. godine vedrila i oblačila u lokalnom zdravstvu. U vreme direktora ZC Uroša Trajkovića i direktorke Apoteke Jasmine Arsić, u Apoteci je prekomerno zapošljavan nemedicinski kadar, uglavnom članstvo URS, pa tako danas ustanova ima 118 zaposlenih. Među njima su 3 specijalista farmacije, 28 diplomiranih farmaceuta i 49 farmaceutskih tehničara. Čak 38 zaposlenih je u kategoriji nemedicinskog kadra, što je 32 odsto u ukupnom procentu zaposlenih, znatno više od 15 procenata koliko dozvoljava zakon. Na njihove godišnje plate odlaze milioni dinara. To što je rađeno u tim, prošlim vremenima kad su svi ćutali i gledali šta se radi, kako se ono kaže, sada polako dolazi na naplatu.

STRUKTURA ZAPOSLENIH
Od 118 zaposlenih u ZU Apoteka Vranja (u Vranju, Trgovištu, Preševu, Surduilici, Vladičinom Hanu i Bosilegradu), najviše ih je u Vranju – 58. Od toga, 19 je diplomiranih farmaceuta, 15 farmaceutskih tehničara, 20 administrativnih radnika i 4 tehnička lica u vranjskim apotekama.
U Trgovištu je zaposleno 7 radnika (1 farmaceut), u Preševu 11 (2 farmaceuta), u Surdulici 13 (2 farmaceuta), u Vladičinom Hanu 14 (4 farmaceuta), Bosilegradu 8 (2 farmaceuta) i Vranjskoj Banji 7 (1 farmaceut). Ostatak u isturenim ograncima čine farmaceutski tehničari, nemedicinsko i tehničko osoblje.

DIREKTORKA SPREČENA DA ODGOVORI
Direktorka Apoteke Vranje Olivera Tomić odsustvuje s posla zbog porodičnih problema, pa se izvinila što je sprečena da odgovori na pitanja redakcije upućena pismenim putem. Postavljena su joj pitanja o navodnim gubicima i iznosima, finansijskim pokazateljima, zatražen su odgovori o odnosu sa rukovodstvom grada, mišljenje o stavovima radne grupe, planovima za rešavanje problema i uzrocima finansijskih teškoća. Kao i o otežanoj nabavci i navodnom gomilanju nepotrebnih lekova, te finansijskim detaljima i razlozima navodnog putovanja u Južnu Ameriku.

tabela

ODNOS BONITETA U ODNOSU NA UKUPAN PROMET PO GODINAMA

godine 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

bonitet 65 48 40 39 57 69 55 90 41

promet 640 638 837 888 914 831 891 826 567

Napomena: iznos boniteta i prihoda je u milionima dinara. Direktoka Apoteke od marta 2005. do juna 2011. bila je Jasmina Arsić, od juna 2011. do aprila 2014. Suzana Savić, a nakon toga Olivera Tomić.

ZutoCvece