SIMPO OSTAO BEZ ROBNE KUĆE U BEOGRADU

Otimačina bez fantomki

Sve u svemu, vrednost ove imovine mogla bi da dosegne i čak do 10 miliona evra, što bi za „Simpo“ možda bila i slamka spasa. Pa, šta se dogodilo sa ovom značajnom imovinom, čija je ona sada i kako je do toga došlo? Informacije do kojih se moglo doći prilično su šture, ali jasno govore o odnosu države i „Simpa“, koji je prilično čudan i reklo bi se na samoj ivici zakona. Sve je počelo kada su prestonički mediji objavili priču o tome kako je „Simpov“ salona na Svetonikolskom trgu (Hadži Nikole Živkovića br. 8) pripao gradu Beogradu, a na osnovu dugovanja poreza na imovinu i Zakona o utvrđivanju javnog interesa. Ove dve stvari nemaju ama baš nikakvu međusobnu svezu, a i kasnije je Beograd demantovao da je postao vlasnik „Simpove“ imovine. Tu u priču ulazi očigledno odlučujući faktor, firma „Beograd na vodi“, koja gradi „najveću srpsku investiciju ikada“ u beogradskoj Savamali. Sve što tamo ima, očigleda je plan, pripašće ovoj firmi na ovaj ili onaj način, sad, kako se kome zalomi - kupovina ili fantomke, ali, Savamala mora pasti. Najvrednija „Simpova“ imovina ima nesreću da se nalazi na tom potezu, pa je, nekako po sili, zakona illi čega god, morala da pripadne Graditeljima. Upravo na tom mestu i počinje ova tužna priča.
JAVNI INTERES
„Simpo“ je sporni objekat kupio 1981. goodine, a zgrada, izgrađena 1922. godine, služila je kao magacin francusko - srpske banke. Prilikom rekonstrucije, u periodu od 1985. do 1987. godine, dograđena su još dva sprata. Sada taj objekat, po minimalnim cenama, ima vrednost od oko desetak miliiona evra, „Simpo“ više ni vodu ne može da plati, a država se nalazi u stanju potrebe, i eto belaja. Kao i obično, „Simpo“ nije odgovorio na pitanja „Vranjskih“, pa je situacija ostala nejasna. Prestonički mediji preneli su saopštenje „Simpa“ ovim povodom, koje niko nije video, pa je stvar utoiko sumnjivija.
- Poslovni centar "Simpo Beograd" i RK "Simpo Beograd" u ulici Hadži Nikole Živkovića br. 8 i ulici Hercegovačkoj br. 5 eksproprisani su rešenjem Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Grada Beograda, koje je postalo pravosnažno 18. aprila ove godine. Ovaj poslovni prostor je preuzet na osnovu Zakona o utvrđivanju javnog interesa, po posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevniske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi" - kaže se u saopštenju.
Ne radi se, dakle, o naplati dugova, nego o eksproprijaciji, koju je država, preko Grada Beograda, uradila za potrebe treće, privatne firme, „Beograd na vodi“. Prema novinama, Grad Beograd je čak demantovao da je novi vlasnik „Simpove“ imovine“! I svi ćute o tome kako će to biti plaćeno. Samo, ima ko hoće i nešto da kaže.
- Država je na neki način preuzeti „Simpov“ salon, a čitav posao biće završen cesijom u jednom širokom krugu zainteresovanih. Ovde je reč o virtuelnim parama, kojima će se, praktično, za vrednost robne kuće „Simpu“ otpisati dugovi koje ima prema raznim državnim organima - objašnjava za „Vranjske“ anonimni izvor izuzetno upoznat sa situacijom.
Prema njegovim rečima, „Simpo“ je u prethodne dve godine preživljavao zahvaljujući isključivo pomoći koja je stizala od države, i to preko Agencije za osiguranje izvoza i Fonda za razvoj. Sada je došlo vreme za naplatu, pa će novac za „Simpov“ salon u Beogradu biti uplaćen „Simpu“, ali samo da bi bio prosleđen u ove dve institucije, kako bi se Vranjanci oslobodili dugovanja prema njima. Praktično, država preko „Simpa“ sama sebi uplaćuje pare, a „relaksira“ vranjsku fabriku velikih dugovanja po osnovu kredita.
Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje izvoza, iako upoznat sa pitanjima „Vranjskih“, nije želo da javno govori o ovom poslu. Jer, očigledno je sve legalno, samo što se mora naći čarobnjački način da državni (gradski, ili kako god) poslovni prostor postane vlasništvo privatne firme, „Beograd na vodi“. Još su sveži utisci o fantomkama, pa ništa kao rešenje u ovoj priči ne bi smelo da čudi, nikoga.
JAVNI INTERES
Nažalost, „Simpo“ je ostao nem po ovom pitanju, jedino je predsednik UO firme Boban Petrović rekao da nije baš upoznat sa svim detaljima priče, i da je najbolje da sve objasni generalni direktor Slađan Disić. No, on je ostao nedostupan, isto kao i državni sekretar u ministarstvu privrede Dragan Boske Stevanović. Šta će pa on u čitavoj ovoj priči? Pa, negde u avgustu 2015. godine on je sa lokalnim rukovodstvom u Vranju, koje je predvodio sada već promenjeni Zoran Antić, ubeđivao čelnike Vranja da Grad mora dugovanja „Simpa“ da pretvori u akcije. Pare su ogromne, oko 2,2 milijarde dinara, što je oko 35 odsto vlasništva „Simpa“. Sa njim je na sastanku bio i predstavnik ministarstva finansija i dogovor je postignut. Odbornici su na skupštini, održanoj u nedelju od 18 časova (toliko je bilo hitno) spasili „Simpo“. Samo, Vranje je tada ostalo bez ogromnih para, pa sad mora da uzima kredit od čak 1,8 miliona evra ne bi li kako - tako preživelo. Beograđani nemaju taj problem - uzeli su najvredniji dragulj, i to uz pomoć cesije, dakle prelamanja dugova u trojci, ako ne i u širem krugu. A Vranje, „Simpov“ grad, i ovoga puta ostalo je praznih ruku. Bilo bi zanimljivo da se čuje šta Stevanović o tome im da kaže, ali, eto, i on je prezauzet da se obrati javnosti.
Sve u svemu, od kako je 31. oktobra 2015. godine „Simpo“ postao ponovo državna firma, Srbija ga pomaže, ali i čerupa, malo po malo. Sve što od nekada jedne od najmoćnijih srpskih kompanija vredi oni koji pomažu, Vlada Srbije pre svega, uzeće za sebe, ne mareći mnogo da li u priči ima još zainteresovanih. Vranje ostaje po strani jer novo rukovodstvo grada veruje da nema ko šta njih da pita povodom „Simpa“, i tako će se ogroman kapital, stican generacijama, polako ali sigurno odliti, na kraju, u privatne džepove. Ono, taj proces odlivanja „Simpa“ u privatne novčanike nikada nije ni prestajao, samo je sada dobio institucionalni okvir. Hoće li „Simpo“ preživeti ovu operaciju? Možda bi i mogao, da je država pokazala da hoće stvarno da mu pomogne. A da hoće, ostavila bi mu dugove prema državi da ih mesečno servisira, a dozovlila da po poštenoj ceni proda svoju beogradsku imovinu, najboljem kupcu. Pa ako je to „Beograd na vodi“, onda u redu. Bio bi to normalan proces ulaganja privatnog novca u sopstveni privatan posao, na korist i kupca i prodavca. Ovako, „Simpo“ je, hteo to neko da prizna ili ne, oštećen. I tek će biti, jer više nema ko da se odupre čerupanju koje vlast više i ne krije. Najgore je što se ne vidi ličnost, ili grupa ljudi, koja ovakav proces može da zaustavi, ili da mu se makar odupre. „Simpo“ umire tiho, i čini se da nema ko čak ni da ga za ruku drži.

NOVI
Grad Vranje je „Simpova“ dugovanja prema sebi konvertovao u akcije firme, koje ne sad, nego nikada ništa nisu vredele, jer njihovi posednici nikada nisu ni dinara uspeli da dobiju kao dividendu od „Simpa“. U prošle dve godine, do preuzimanja vlasti od strane SNS-a, preko insitucije blokade računa Vranje je od „Simpa“ po osnovu raznih dugovanja naplatilo oko 137 miliona dinara.
- U ovom času, „Simpo“ ni dinar ne duguje Vranju, čak je i u pretplati - kaže gradski većnik za finansije Ivan Stanković.
Njegove reči potvrđuje i gradonačelnik Slobodan Milenković (SNS), koji kaže da je poslednja uplata „Simpa“ prema Vranju bila oko 1,2 miliona dinara. Što se tiče beograske imovine „Simpa“, gradonačelnik Vranja smatra da to sa Vranjem nema direktne veze.
- Reč je o „Simpovoj“ poslovnoj politici i o interesu države. Vranje nije konsultovano po tom pitanju, jer „Simpo“ prema nama nema nikakvih dugovanja - mišljenja je Milenković.
No, ako u budućnosti dugovi firme prema gradu počnu da rastu, da li će i Vranje tražiti isto razrešenje situacije kakvo je uradio Beograd, ali i još mnogo gradova u Srbiji gde „Simpo“ ima imovinu?
- Ako do toga dođe, blokada je krajnje sredstvo, i pre toga mora da se postigne dogovor. Ne želimo da otežavamo poslovanje „Simpa“, i blokadu računa koristili bi, kao krajnje nepoopularnu meru, samo u krajnjoj nuždi - kaže Milenković.
STARI
Raniji predsednik Skupštine Slobodan Stamenković (DS) morao je da prekine godišnji odmor da bi predsedavao sednici Skupštine na kojoj su konvertovani dugovi „Simpa“ u akcijski kapital. Danas, on kaže da je zatečen odlukom države da uzme „Simpovu“ imovinu u Beogradu.
- - Ljudi iz ministarstava su nam tada objašnjavali da mora da budemo solidarni i da pomognemo. Očigledno ne važe isti principi za sve. Ipak, i dalje mislim da je to bila dobra osluka, pre svega prema građannima Vranja. Uradili smo stvar od opšteg interesa - kaže Stamenković.
Raniji gradonačleenik Zoran Antić glavni je „kriivac“ za konverziju dugova „Simpa“; ali i javno razapet na krst, i to od strane premijera Vučića lično, što je blokadom računa stalno skidao pare „Simpu“, neophodne za poslovanje firme.
- Tada sam bio neprijatelj, a ovi sada su kao prijatelji. Nastavlja se sada ta priča, da svi osim matičnog grada uzimaju pare od „Simpa“. Svi koji uzimaju dakle misle dobro, a mi koji smo dugove pretvorili u nepotojeći kaital, mi smo zlomisleći! A dugovi višestruko prevazilaze vrednnost „Simpa“, to ne treba zaboraviti - kaže Antić.

ZutoCvece