RADNICA GORDANA KRSTIĆ DVA MESECA POŠTO JE U DOBILA OTKAZ U „GEOXU“

Niko ne sme da me zaposli

Kakav je ishod te potrage?
- Vrlo zanimljiv, pomalo uzbudljiv i vrlo inspirativan. Posle svakih drugih vrata koja sam otvorila, dočekali me sa rečenicom: A da, ti si ona iz novina…
Gde ste sei kome obraćali?
- Bila sam u skoro svim obućarskim firmama u Vranju. Sada znam da ovde u obućarskoj industriji neću naći posao.
Za vlasnike velikih vranjskih fabrika obuće vi niste anonimna ličnost?
- Tačno, ali između mene i „Geoxa“, naravno da više vole italijansku kompaniju čiji su kooperanti, tako da im ne pada na pamet da me zaposle.
Dakle, vrstan tehnolog obuće vaših kvaliteta sada je nepoželjan?Da li vas to brine?
- Ne. Čvrsto stojim na obe noge. Čovek je kao voda – uvek nađe put.

PRAVDA JE SPORA, ALI…

Vaš život se ipak prilično promenio?
- Ne toliko koliko vi mislite. Pravda je spora, ali dostižna. Dok se to ne utvrdi, moje je da tražim posao.
I dalje verujete u pravdu?
- Vama je to čudno. Mene hrabri činjenica da je policija slučaj „Geox“ stavila u pravnu proceduru, a njime se bavilo i nadležno ministarstvo.
Nije li to sve simbolično u odnosu na vašu žrtvu?
- Nije! Gordana je ovde po strani. Vidite, od kada je komisija ministra Vulina banula u „Geox“, njih drma trofazna struja.
To „drmanje“ je bilo kratak spoj?
- Grešite, raspitajte se, „Geox“ je debelo kažnjen. Na žalost, kaznu su platili radnici, time što su im za taj iznos umanjene zarade. Dve, tri hiljade, kako kome.
Sigurni ste da su stvari pokrenute?
- Pa, naravno. To radnici počinju da shvataju. Ali, na žalost, još nisu u stanju da se opuste. Zašto? Poslovni temelji vranjskog „Geoxa“ sagrađeni na psihologiji straha i maltretiranja radnika.
I dva meseca posle, sa otkazom u džepu, sebe vidite kao pobednika?
- Ja sam takva, idem do kraja bez obzira na žrtve, kao Tesla (smeh). Rođeni smo istoga dana u godini 10. jula.
Ali, „Geox“ nije mačiji kašalj. To je svetska kompanija?
- To me apsolutno ne zanima. Ako je tih dana kod mene bio makar i neki crv sumnje, sada toga nema ni na vidiku. Sada sam neobično srećna što sam to uradila i zbog toga sam ponosna na sebe.

NEMA TICIJANE, NEMA ŠIKANIRANjA

Izneli ste u javnost mnogo prljavog veša sa etiketom „Geox“?
- Mnogo ili malo? To će valjda neko izmeriti. Što se mene tiče ostajem pri svemu što sam rekla. Ne odričem se ni jednog slova.
Da ponovimo: pričali smo o pampersima, zabranjenim toaletima, „Aušvicu“, „Golom otoku“, „groblju koje je blizu“, „Srbima koji su Cigani“, glupim i retardiranim Srbima“, psovkama, pretnjama, ponižavanju, pritiscima, …?
- Ponosna sam na sve što sam uradila. Pored toga što ste nabrojili, javnost sada zna da radno vreme u „Geoxu“ traje 26 dana puta prosečno devet i po sati dnevno, kao i da tamo radnici ne znaju čemu služi zdravstvena knjižica.
Ali se i dalje nerado sećaju madam Ćesoni?
- Da, sećaju se ali su koliko-toliko srećni jer više nema Ticijane Ćesoni i njenog šikaniranja.
Pa, ko je ta famozna Ticijana?
- Zašto pitate mene? Pitajte direktora Marka Bazilia. Ja mogu samo da pričam o njenim postupcima.
Pa, valjda ste sve o njoj već ispričali?
- Varate se. Prošli put vam nisam rekla o dva njena dela koja je nominuju za Riplijev muzej „Verovali ili ne“. Recimo, po njenom nalogu radnici su morali da brinu o fabričkim psima.
To im je bila radna obaveza? Šalite se?
- Kakva crna šala, živa istina. Psi Juki i Neron su živeli u krugu fabrike, a o njima su brinule njene pomoćnice. Ja sam tu „čast“ odbila, a one radnice koje su to prihvatile, gunđale su iza leđa.
A druga nominacija?
- Imala sam tu „čast“ da prisustvujem demonstraciji postavljanja pampers pelena. Instruktor je bila, naravno, Ticijana.

OTKAZ – NAČIN PREVASPITANjA

I vi ste učestvovali u tome?
- Nekoliko puta sam našla načina da joj sugerišem da je to protiv svih pravila i da taj čin ona vređa dostojanstvo radnika.
Kako je ona na to reagovala?
- Ona mi je odgovarala: ćuti Goco, ovi radnici su budale, retardirani likovi, gledaj sebe i svoj džep. To je za mene bio kraj!
Sve je to dobra tema za jedan dokumentarac?
- (Smeh). Ticijana mi je zatim okrenula leđa, a nekoliko dana kasnije, upućena sam kući, valjda na individualno prevaspitanje.
Gordana, ipak, zašto si vi dobili otkaz?
- Zato što sam došla u sukob sa onima koji su bezdušno maltretirali i zlostavljali radnike.
Rekli ste pre dva meseca da je za ogroman broj radnika „Geox“ noćna mora?
- Jesam. I sada tvrdim da bi radnici iz proizvodnje, svi do jednog, sutra napustili fabriku kada bi našli drugi posao.
Ali, tamo se i dalje ljudi zapošljavaju?
- Da. Jedni, jer veruju u čuda, a drugi zato što kući nemaju dovoljno ni hleba. Ja svima savetujem da sede mirni kod kuće, koliko god im u životu bez posla bilo težak.
I na kraju, hoćete da kažete da stojite na obe noge i da vam je sve jasno?
- U pravu ste, neke mi stvari nisu jasne. Nije mi jasno zašto me inspekcija rada ili neke druge inspekcije nikada nisu kontaktirale. Ja sam izgleda za njih odavno mrtva. Evo, ovako ih obaveštavam da mi slika još nije bila na banderi.

PRIČA O GORDANI STIGLA U NEMAČKU
Postupak Gordane Krstič odjeknuo je i van granica zemlje. Na nesvakidašnju vest koja je stigla iz Srbije, nemačka organizacija „Clean Clothes Campaing“ reagovala je tako što je poslala Miodraga Pantovića, master studenta Globalnog Radnog univerziteta, sa zadatkom da tamoćnjoj javnosti približi delo u lik ove „hrabre Srpkinje“. Posle obavljenog posla, Pantović je za „Vranjske“ izjavio:
- Hrabri iskorak Gordane Krstić da javno progovori o masovnim kršenjima radničkih prava u jednoj velikoj multinacionalnoj firmi, predstavlja veliki korak ne samo za Srbiju već i za čitav region Balkana. Do sada je gotovo nemoguće bilo pronaći nekoga ko bi se javno usudio da ukaže na to kakav je obim kršenja zagarantovanih radničkih sloboda od strane jednog međunarodnog giganta u oblasti obućarske industrije. Gordana pod punim imenom i prezimenom dokazuje da još uvek ima pojedinaca koji se ne boje i koji mogu svojim hrabrim postupcima da promene stvari. Stoga ako bi danas bilo više osoba kao što je Gordana, stvorio bi se jak pritisak na firme koje koriste labavo zakonodavstvo i nespremnost državnih organa da poboljšaju radnička prava kako bi se uslovi rada bar upristojili, ako već ne mogu radikalno da se poboljšaju.

SINDIKAT „SLOGA“
Skoro da nema ozbiljnog srpskog medija koji se nije bavio pričom o Gordani Ksrstić, koju su u javnost plasirale „Vranjske“. Postupak je dospeo i do predstavnika Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, čiji predsednik Željko Veselinović kaže:
- Mi u Sindikatu „Sloga“ sa radošću smo pročitali informaciju o postupku vaše hrabre sugrađanke Gordane Krstić. Ličnost takvog kalibra, takvih moralnih i ljudskih vrlina u svojim redovima bi poželeo svaki sindikat. Zato smo mi sa gospođom Krstić odmah stupili u kontakt sa ciljem da je angažujemo da svoje nesumnjive vrednosti i kvalitete stavi u funkciju našeg sindikata. Biće to od velikog značaja za poprilično učmalu vranjsku sindikalnu scenu.

U „GEOXU“ USKORO SINDIKAT

Ružica Tošić, predsednica regionalnog samostalnog sindikata:
- Samostalni sindikat radi na tome da u „Geoxu“ napravimo svoju sindikalnu organizaciju. Ja sam direktora „Geoxa“ zamolila za prijem i objasnila cilj moje posete. Razgovor na tu temu kod njih u fabrici pre više od mesec dana, je bio obostrano korektan. Zaključili smo da se Samostalni sindikat zvanično obrati „Geoxu“ pismom u kome će navesti nameru i ciljeve ove inicijative. Mi smo to učinili tako da sada očekujemo njihov pismeni ili nekakav drugi odgovor.

U „GEOXU“ I DALjE ĆUTE

„Vranjske“ su i ovoga puta pokušale da stupe u kontakt sa odgovornima u „Geoxu“ sa ciljem da rešimo neke dileme. Smatrali smo da će najmerodaviji sagovornik biti gospođa Svetlana Rajačić, direktoricu za ljudske resurse. Pokušali smo nekoliko puta u subotu, nedelju i ponedeljak da je kontaktiramo. Na pozive se gospođa Rajačić nije odazivala, a takođe
nije odgovorila na dve SPS poruke koje smo joj poslali u subotu i ponedeljak. Sve u svemu, do zaključenja ovog broja novina, iz te kompanije „Geox“ nismo uspeli da dobijemo bilo koga za sagovornika.

POKUŠAJ ŠTRAJK

Preko hiljadu radnika italijanske kompanije za proizvodnju obuće „Geox“ u Vranju, u ponedeljak su stupili u štrajk.
Prema našim informacijama štrajkačima se nisu priključili samo radnici koji rade na liniji montaže.
Štrajk je počeo u jutarnjim satima u fabričkoj hali i trajao do kraja rada smene.
Prema našim nezvaničnim informacijama razlog za štrajk je pismeno obaveštenje istaknuto u fabrici kojim se radnici „Geoxa“ obavezuju na prekovremeni rad od jednog sata dnevno koji im neće biti plaćen, a koji je navodno predviđen ugovorom o radu sa svakim radnikom .
Prema istim informacijama u krugu fabrike nije bilo nezadovoljnih radnika niti bilo kakvih naznaka o štrajku.
U odsustvu direktora Marka Bazilija, pregovore sa radnicima i njihovim predstavnicima, obavljala je Svetlana Rajačić, direktorka za ljudske resurse u fabrici.
Ona je radnike savetovala da se vrate za mašine, a da će u protivnom si štrajkači ostati bez posla.
Skrenulaim je takođe pažnju da đe „Geox“, ukoliko se problemi nastrave, napustiti Vanje.
Gospođa Rajačić se nije odazivala na nekoliko telefonskih poziva i na jednu SMS poruku iz redakcije „Vranjskih“.
Sutradan, u utorak, radnici su nastavli sa proizvodnjom.
Podsetimo da u „Geox“ radnici nisu sindikalno organizovani.

ZutoCvece