DRAGOMIR TOMIĆ, SUDBINA I KOMENTARI

Sve je isto, samo njega nema

Da ste nekom komunisti, ali i običnom građaninu, prelomne 1948. rekli da Drug Staljin od sutra ne postoji, pomislio bi da ste sišli s uma. Međutim, oni koji su Džugašviliju Kobi, vođi svetskog proleterijata, ostali verni nisu se, u doslovnom smislu, nanosili glave ili su u najboljem slučaju dobili besplatno višegodišnje letovanje na „nagom ostrvu“ ili nekoj sličnoj autentičnoj destinaciji.
U Vranju, više od šest decenija kasnije, da ste nekom simpovcu, ali i usputnom prolazniku iole upoznatom sa situacijom, rekli da Dragomir Dragan Tomić (1937.) od sutra neće u Simpu da se pita ni za dizajn platna u Simpovoj tapetariji, a kamo li za sudbinu čitave kompanije, vaš bi sagovornik imao isti utisak kao imaginarni predak 1948. Pomislio bi, naime, ili da ga zanosite, provocirate ili da sa vama nešto nije u redu.
NAJDRAŽE DETE
I, zaista, ko je mogao da pre nekoliko godina makar i pretpostavi da će naprednjaci uspeti ono što generacije vlastodržaca ili nisu mogle ili nisu želele da urade: da Tomića sklone iz Simpa.
Ako pođemo od činjenice da je Simpo Tomićevo životno delo, njegova oporuka i najdraže čedo, onda se njegov ostrakizam može tumačiti i kao slanje deteta u hraniteljsku porodicu.
Umirovljeni višedecenijski predsednik Kompanije Simpo, danas iz dedinjske hladovine samo može da posmatra šta se dešava sa njegovim mezimčetom koje deli sudbinu svojih vršnjaka u Srbiji, ljudi duboko zašlih u petu deceniju života: nema svoj stan, hrani se i živi kod roditelja od koji je finansijski zavisno jer nema siguran posao, prezaduženo je i svi bi nekako da ga skinu sa grbače ama ne znaju kako.
Međutim, da li je Tomić zaslužio sve ovo što mu se dešava od početka 2015. kada je zvanično penzionisan i udaljen iz Simpa, označen kao isključivi krivac za sunovrat kompanije i čovek koga su prvo izdali oni koje je stvorio. Jer, budimo realni: u vreme Tomićeve vladavine ni jedan šraf se nije mogao navtreti u fotelju bez njegovog aminovanja, a da ne govorimo o kadrovskim rešenjima. Danas ovog čoveka u Vranju više niko i ne spominje.
Oni koji su mu ostali odani smenjeni su krajem 2014, kada se pripremao teren za Tomićevu eutanaziju, u trenutku kada država, konverzijom duga, postaje većinski vlasnik kompanije a njegova supruga Edit Tomić podnosi ostavku na funkciju direktora za marketing ne želeći da postane obična službenica koja će naređenja primati od Slađana Disića, i danas generalnog direktora, što je uloga koja joj je bila namenjena.
Boris Tadić, dok je bio predsednik države, nazivao ga je kamenom međašem, Tomić je opstao posle 5. oktobra, Koštunica po definiciji nije ni bio obavešten, pa ispada da su ga se prvo odrekli njegovi socijalisti (koji se i danas u Vranju dele na tomićevce i one druge) pripremivši tako teren naprednjacima za finalnu završnicu. Okrutnu i bolnu.
Negovan Stanković (SPS), državni sekretar u Ministarstvu za rad, reći će nedavno u razgovoru za naše novine da „sve ima svoj kraj“, pošto je pre toga metaforično odgovorio na pitanje o Simpu i Tomiću:
- Nisam upoznat sa detaljima oko Tomića i sa usponima i padovima Simpa. Ali, reći ću vam nešto. Otkad sam počeo da se bavim politikom, sledim tri pravila: Svi ćemo jednog dana da budemo bivši; sve što dvoje znaju nije tajna; gde god, s kim god i šta god radio, ostavi prostor da sutra sa nekim možeš da popiješ kafu – rekao je i pojasnio kakve to veze ima sa Tomićem:
- Imali smo period kada je čitav grad bio podređen Simpu, koji je to vraćao zapošljavanjem i stvaranjem dohotka. Ali, to nije moglo doživotno.
Konačno, ispada da je Tomiću svilen gajtan oko vrata navukao Dragan Stevanović Boske, državni sekretar u Ministarstvu privrede, surdulički naprednjak čija je zvezda u usponu. On je krajem 2014. za Vranjske i najavio ovakav epilog:
- Dragan Tomić nije u fokusu, i smatram da neki novi i mlađi treba da preuzmu odgovornost. Uvažavamo njegovu dosadašnju ulogu, nećemo se ustručavati da pitamo i konsultujemo se, ako je potrebno, ali su promene neophodne – rekao je Stevanović, koji na nedavno pitanje Vranjskih da li će ostati upisan u istoriju kao čovek koji je penzionisao Dragana Tomića, kratko odgovorio:
- Prepustiću to vama.
Svedoci smo da u Simpo nisu došle mlade snage i da se u poslovanju ništa nije promenilo: Kompaniju i dalje vodi Tomićev posilni Slađan Disić, koji se na vreme privoleo naprednjacima, Simpo i dalje živi na državnoj sisi i daleko je od privatizacije. Da li je, dakle, Tomić jedini krivac i da li je zaslužio da ga više niko i ne spominje.
Branimir Stojančić iz SPS priznaje da nije bio Tomićev miljenik, ali smatra da su Tomića srušili „kompleksaši za koje je on veličina“:
- Tragedija je što nemamo kontinuitet u politici, nauci, ekonomiji i to se najkristalnije vidi na primeru Tomića. Neko ko je postavio osnove drvne industrije u Srbiji, ko je pokazao kako se u destruktivnoj sredini može poslovati i razmišljati na zapadni način, ko je razvijao najsiromašniji kraj i ko je svojom poslovnom filozofijom o malim i srednjim preduzećima postavio zadatak i cilj za razmišljanje, ne zaslužuje da bude ovako grubo skrajnut.
Stojančić podseća i na Tomićevu političku ulogu na jugu Srbije i na mnoge koje je nosio na plećima i koji su se okoristili o njega:
- Kompleksaši i neostvareni pojedinci stalno imaju strah jer znaju da bi bez njega ostali obične nule i anonimusi, a on je od njih stvorio, za početak, ljude. Mnogi koji danas urušavaju lik i delo Dragomira Tomića nemaju ni kulturu, ne znaju šta su tradicija, šta ekonomija, privreda, zapadno poslovanje i radna etika. O politici da ne govorim i Tomić kao veliki smeta svojom senkom - kaže Stojančić i dodaje da je Tomić doveo sebe u ovo stanje jer je isuviše verovao i oslanjao se na npogrešne ljude na jugu.
Sasvim drugačije mišljenje ima Miša Brkić, ekonomski novinar koji ironično primećuje da bi Tomiću trebalo na grudi prišiti petokraku:
- On je otišao u zasluženu penziju. Lako je bilo poslovati kad te država finansira, lako je tako biti uspešan biznismen. Da je od Simpa napravio dobru firmu ona bi i sada uspešno poslovala – objašnjava Brkić.
Prema njegovim rečima, sada, kada je Tomić skrajnut, jasno je da je Simpo bio politički projekat postavljen na pogrešnim temeljima i da zbog toga ne treba glorifikovati bivšeg predsednika kompanije čiji je kraj samo logična posledica svega što se dešavalo:
- Tomić se nije snašao u kapitalizmu kada su presahli izvori državnog novca. On je propao odavno, kao i Simpo, ali je stvarao fikciju uspešnosti sa državnim parama. Ne sporim njegove menadžerske veštine, ali je napravio grešku jer se vezivao za političare umesto za mlade, sposobne ljude koji bsu možda mogli da podignu kompaniju – kaže Brkić.
U istom tonu razmišlja i njegov kolega Mijat Lakićević:
- U ekonimiji je kao i u sportu- na vrhu si dok pobeđuješ. Ne vidim ništa čudno u tome što je Tomić otišao iz Simpa i što je sada skrajnut jer menadžeri stalno gube posao, to je normalno u biznisu. A ne bi bio skrajnut da je posle Simpa pokrenuo neki svoj biznis. Neka napravi sam neki uspeh pa da vidimo koliko može i da li je zaista u nemilosti vlasti – kaže Lakićević.
AURA MOĆI
Srboljub Dimitrijević Kum, profesor filozofije i hroničar Vranja misli da je Tomićeva sudbina samo logična posledica činjenice da je on najmanje vodio računa o Vranju i Simpu:
- Radio je i opstajao u raznim sistemima, ali je sve vreme živeo u svojoj auri moći, najmanje vodeći računa o Simpu i Vranju. On više nije moćan kao ranije, pre svega zbog godina, ali Vranje trpi posledice njegove vladavine. To što je skrajnut, tu nije reč o partiji na vlasti, već o njemu. Od Simpa nije ništa ostalo i imam utisak da Tomić nije mislio ni o čemu drugom osim o svojoj veličini – kaže Dimitrijević.
Na zvaničnoj internet prezentaciji Simpa do pre samo nešto manje od dve godine, Tomiću je bio posvećen glomazan tekst koji ga je positovećivao sa kompanijom, što su, uostalom činili i njegovi sledbenici u Simpu i u lokalnoj politici. Danas se na sajtu o Tomiću može pročitati samo ovo:
„Imenovanje Dragana Tomića za generalnog direktora 1967. godine označilo je početak ubrzanog razvoja i modernizacije kapaciteta. Već na kraju 1968. godine preduzeće ostvaruje pozitivan rezultat. Sledi širenje proizvodnog programa koji se do tada zasnivao isključivo na proizvodnji drvenog nameštaja“.
Vranjske su za potrebe pisanja ovog teksta neuspešno pokušavale da stupe u kontakt i sa aktuelnim direktorom Simpa, ali i sa Budimirom Mihajlovićem, Disićevim prethodinikom i bivšim načelnikom okruga. Nisu nam se javljali.
Pred kraj karijere u Simpu, Tomić je u našim novinama (broj 906; Simpo je moj životni zavet) objavio autorski tekst, svojevrsni testament (vidi okvir) u kome je glavna teza da ima rešenje za kompaniju, a da ga ruše oni koji bi da je rasparčaju i oteraju radnike.
Simpo je i dalje tu gde je bio, tu su i Disić i Boske Stevanović, donekle su tu i radnici, svi su, dakle, tu samo njega, Tomića, nema.

DRAGAN TOMIĆ
SIMPO JE MOJ ZAVET

Simpo je u jednoj od najtežih kriza sa kojima se suočavao u svojoj istoriji. Prvi put za pola veka postojanja Kompanije stale su mašine, a podsećam da smo radili i za vreme sankcija i tokom bombardovanja. Izgubljeni su brojni izvozni poslovi i tržišta na kojima su se godinama i decenijama teško gradile pozicije. Izgubljeno je poverenje kupaca. Izostanak obećane i dogovorene pozajmice od 10 miliona evra doveo je do blokade poslovanja čime je nastupila nemogućnost da se proizvodnjom stvaraju sredstava za isplatu plata koje kasne nekoliko meseci.
Ne znam za druge, ali za mene to nije neko veliko iznenađenje. Predugo sam u ovom poslu da ne bih mogao da predvidim šta nosi ovo teško vreme tranzicije i da pomislim da će ekonomska kriza da zaobiđe Simpo.
Nisam siromašana čovek. Imam sasvim dovoljno za pristojan život ali to nisu izmišljene vile na jezeru Komo, zamkovi po Švajcarskoj ili gde već. Sve što sam stekao, rezultat je mog istrajnog i posvećenog rada i uporne borbe od samog dolaska u Simpo do danas . Nisam nezadovoljan ali budite sigurni da od mene imaju više mnogi koji su svoja ogromna bogatstva stekli i za samo nekoliko godina, raznim mahinacijama, rukovodeći se samo sopstvenim interesom. Neki od njih su se obogatili i zahvaljujući Simpu. Ne zavidim im, samo savetujem svima onima koji govore o mom navodnom basnoslovnom bogatstvu da se malo osvrnu oko sebe i pogledaju ko je i šta stekao i na koji način. A, takvih nije malo.
Da li u svemu tome ima moje krivice? Naravno. Nema toga ko radi a ne čini greške. I ja sam spreman da se suočim sa njima ali nikada neću i ne mogu da dozvolim da se breme odgovornosti svali samo na moja leđa. A, takvih pokušaja danas ima, pre svega u Vranju, pa čak i u mom najbližem okruženju. Neki koji su me do juče tapšali po ramenima ili to čine i dalje, iza mojih ledja govore svašta pokušavajući da sakriju sopstvenu nesposobnost ili neznanje.
Postoje dve koncepcije budućnosti Simpa: jedna, koju ja zastupam, i ona druga koja se krije od radnika Simpa a to je da se Simpo rasparča i budzašto, deo po deo, rasproda. To moji kritičari i oponenti neće da priznaju ni Simpovim radnicima ni građanima Vranja ali to je ono oko čega ja sada bijem bitku sa svima onima koji žele da mi spočitaju kako ja uništavam Simpo da bi ga „tamo neki Rus kupio budzašto“.
Neki bi da uz pomoć Simpa prave i političke karijere. Nemam ništa protiv ako je to način da pomognu našem kraju i Kompaniji u kojoj su do juče zarađivali za život. Svako bira svoj put ali, dužan sam da upozorim sve one koji bi na Simpovim leđima da sebi grade budućnost, da moraju da imaju u vidu da Simpo nije samo odskočna daska za političku karijeru, već i ogromna obaveza.
Iza svega ovoga čvrsto stojim, garantujući svojim profesionalnim, ljudskim i moralnim integritetom koji sam sticao 50 godina, boreći se svakog bogovetnog dana da radnicima Simpa, gradjanima Vranja i juga Srbije bude bolje, da im obezbedim pristojan život i perspektivnu budućnost. Uložio sam ceo svoj život u Simpo. A, znaju to oni koji mi danas spočitavaju razne nepodopštine, da sam mogao za tih pet decenija da izaberem i drugi put, od predsednika Vlade, direktora velike jugoslovenske banke, direktora JAT-a, do ambasadora u nekoj lepoj zemlji sa ugodnom klimom. Sve to mi je bilo nuđeno.

Simpo je moj životni zavet i moje večito opredeljenje. Ja to priznajem i ne odustajem ni sada kada je najteže. Ali, to tražim i od drugih. Od onih koji bi, za razliku od mene, najradije stavili ključ u bravu, ušićarili nešto na rasprodaji onog što se godinama sticalo, a krivicu za propast Simpa svalili na Tomićeva leđa. E, to neću da dozvolim.
Zato sve moje kritičare pozivam javno da kažu šta to oni nude. Ja sam svoj koncept izložio i on je poznat javnosti. Neka oni skupe hrabrost i umesto što me opanjkavaju po raznim stranačkim kuloarima, izadju i javno kažu kako oni vide budućnost Simpa. Ako je njihov koncept garancija da će Simpo opstati i nastaviti da hrani pola Vranja i dobar deo juga Srbije, ja sam spreman da se povučem i prepustim im kormilo.
Nisam, na žalost, do sada čuo ni od svojih saradnika ni od političara sa juga Srbije šta oni nude Simpu, kakvu budućnost, koje garancijenude.
Nema sreće ni za koga u siromašnom i gladnom Vranju, a Vranje će biti upravo „dolina gladi“ ako Simpo stane.
(skraćena verzija teksta)

Komentari

Taj isti Tomic je izneo stotine miliona iz taj SIMPO. Plus njegove desne i leve ruke, da ne pricam za ove sitne ulizice. Doveo je SIMPO namerno do prosjackog stapa da bi moga da ga uzme za 1 dinar. E tu se malo zajebao. Dovoljno preduzeca ima Tomic i njegovi rodjaci tako da sam siguran da ga sada nije briga za SIMPO. Jeste ga stvorio ali je na kraju i hteo da ga unisti. A da nije drzave SIMPO bi odavno propao. A ko je kriv? Radnik sigurno nije. E sada direktori milioneri jesu li krivi to nikad necemo saznati. Ali ni ti milioneri na prolaze dobro. Stize ih sudbina. Neki su u zatvor, neki na lecenje a neki nisu medju nama.

Ma Tomic je otisao u penziju, ali ostali su njegovi naslednici koji i dalje otimaju. Preuzeli dobavljce koze uzimaju 3 EUR po kvadratnom metru. Poslednja nabavka je bila 25000 kvadrata , placanje avansno. Prodali Poslovni Centar u Beogdu pa iznajmili prostor u TC Zmaj 1500 m. po 8 EUR metar kvadratni (predhoni zakupac Vitorog je placao 4EUR ). Ugradili se malo Disic malo Joca...
Selo gori a baba se ceslja

Gosn Patak Dačo,
Ja nisam neko ko voli da ostavlja komentare na kojekakve napisane gluposti, ali ovog puta zaista nisam mogao da ostanem imun.
Vaše skrivanje iza pseudonima Patak Dača dovoljno govori o profilu čoveka koji u javnost plasira ovakve optužbe.
Što se nabavke koža tiče, lično sam odgovoran, izmedju ostalog i za taj deo posla. Ne bih sada, naravno, javno licitirao sa cenama, ali pozivam vas i sve nevernike i dušebrižnike da mi dostavite samo jednu ponudu za kožu iz Italije za koju misle da je bolja od onih sa kojima mi radimo. To podrazumeva naročito kvalitet po SIMPOVOM propisanom standardu (čistoća kože, broj šablona, prosečna veličina po boji...itd), cenu, rok isporuke i dr. Ja sam spreman da ukrstimo podatke i da vidimo da li za navedene cene na fakturama postoje mogućnosti za malverzacije. Od početka tekuće godine, cene koža koje su nabavljane iz Italije smanjene su za ukupno cca 10%, što se lako može proveriti i dokazati u kompjuterskom informativnom sistemu Simpa. O avansnim uslovima plaćanja koji su trenutno na snazi, suvišno je komentarisati, jer niko danas, naročito sa Zapada, ne želi da ozbiljno radi sa vama ukoliko nema odredjeni vid garancije da nece izgubiti svoj novac. Obzirom na višegodišnju blokadu našeg računa (da ne ulazimo sada u to zbog čega), naša firma još uvek nije u mogućnosti da dobavljačima daje takav vid garancije. Postoji više primera gde je jedna ista kožara iz Italije ostala "kratka" za cca 300-500.000,00 eur, jer nakon svih izvršenih isporuka, nije dobila novac iz Srbije, a "kupac" u medjuvremenu otišao u stečaj.
"Prijatelju", za vašu informaciju, Generalni direktor SIMPA, Sladjan Disic je čovek koji je, uz sva osporavanja nekako ipak uspeo da udahne vazduh firmi na čija je vrata odavno bio postavljen katanac kojeg je trebalo samo "kliknuti" (zatvoriti). Izlišno je pominjati vam vrednost nasledjenog duga od strane prethodnog rukovodstva koji je sveo na minimum, jer bi ste to sami trebali da znate. Žalosno je što pojedini ljudi to ne shvataju, pa ako ne mogu da pomognu, pokušavaju još više da odmognu neosnovanim komentarima, koliko god je to u njihovoj mogućnosti.
Menadžer nabavke za SIMPO PC Tapetarija u Vranju,
Harold Stoilković

Postovani gospodine Patak Daco,

Ne zelim da se krijam kao mis iz laznih profila vec pisem imenom i prezimenom kao Jovica Jovanovic taj koga ste spomenuli u tekstu.

Drago mi je da ste se predstavili kako treba kao Patak Daca jer i ovaj tekst je na nivo jedne patke samo nisam siguran da li si Patka ili “Patkov”.
Ovo “Patkov” ces samo ti razumeti a ostali ce misliti da je gramaticka greska.

Pises o stvarima za koje nemas pojma i spominjes Generalnog direktora Sladjana Disica koji je trebao da spreci eksproprijaciju Poslovnog centra
koji se nalazi na lokaciji projekta “BEOGRAD NA VODI” a koji je drzavni interes i na toj lokaciji osim objekata koji su pod zastitom drzave
nece biti ni jednog starog objekta. Razmisli da li je to moguce i da li je to normalno ?

Za TC Zmaj gde sam se ja ugradio kako kazes, Generalni nije ni ucestvovao u pregovorima niti se sreo sa gospodinom sa kojim se dogovara oko zakupa.
Tvoja ljutnja treba da se bazira ka nekoj drugoj osobi koji svakog jutra vidis u ogledalu ukoliko koristis ogledalo jer nija lako gledati onu “facu” koju ni majka
ne moze da voli i koja do podneva mrzi ceo svet a od podneva i samog sebe.

Ocigledno ekipa koja je okupljena oko tebe kako ona u Vranju tako i ova iz Beograda zajedno sa tobom nema drugog posla nego da se bavi pisanjem neistinitih komentara
i koja u svakom poslu vidi neku mutnu “rabotu” a u svoj posao se ne mesa.
Kako uvek biva kritikuju se oni koji rade jer tebe naravno da niko ne moze da kritikuje jer bi morao da odradis neki posao koji bi bio kritikovan
a predpostavljam da iz sebe nemas nista za koje bi neko mogao da se “uhvati” i komentarise.

Salva ovakvih komentara na moj racun je vec postala svakodnevna pojava sa tvoje strane jer izgleda da sam ti postao opsesija ali ti se zahvaljujem na tome
jer mi dajes snage i pokazujes da idem dobrim putem ili ako nista drugo pokaujes mi da barem nesto radim.

Sto se tice Generalnog Disica koga spominjes u negativnom kontekstu iako nema veze sa ovim sto pises, trebalo bi da ovaj komantar upali lampicu alarma
i da sve vas “zgubidane” kojih nema bas malo u trenutku kada Simpo staje na noge posalje tamo gde zasluzujete kako ne bi usporavali i vukli nazad one koji zele
da Simpo radi i oni zive od tog rada u Simpu.

Ipak na kraju moram da ti se zahvalim za ovaj tvoj komentar jer ako si me stavio rame uz rame sa Generalnim a to nije mala stvar.

Zauvek tvoja opsesija,

Jovica Jovanovic
Menadzer veleprodaje i
Koordinaror maloprodaje

Sve je ovo trla baba lan, samo neznam kada si bio dovoljno iskren nisi stavio u potpisu i svoj nadimak RENDE, pa da bude kompletno. Ne razumem ni tvoju nervozu, jer je i sam sekretar drustva na pregovorima rekla da nije problem ni 10 eur po m2 zakup. Tu nema tvoje krivice, verovatno je ona konsultovala nekog kada je na to pristala.

Dragi kolega,
meni ne prilici ovaj nacin komunikacije i stidim se sto dozvoljavam sebi da se spustim na tvoj nivo i izvinjavam se
onima koji su to citali na onakvom komentaru jer sam odreagovao u afektu.
ti ocigledno imas pristup informacijama ili te obavestavaju o nekim stvarima ali jako povrsno i dosta netacno.
Trebalo bi da se stidis svojih godina i komentara i na ovom nivou razgovaraj za svojim prijateljima, zenom i decom.
Ovo sto spominjejm decu ni najmanje nemam nameru da na bilo koji nacin povredim tvoju decu, naprotiv, vec da se trgnes
i bavis se sobom i svojom porodicom a ne sa mnom, a tvojoj porodici zelim sve najbolje i nisu oni krivi sto imaju tebe za oca.
Ja vise necu odgovarati na tvoje komentare a zao mi je sto sam sebi dozvolio da i ovoliko vremena dam na tvoje gluposti.

Postovani gospodine Patkov,

samo mi pojasni jer ovo ugradio isto kao ono kada ti sa svojom devojcicom sa kojom imas privatnu firmu prebacis posao koji treba da radi Simpo na vasu firmu ili ono kada umesto na sluzbeni put odete zajedno pa umesto za Simpo radite za svoju firmu a sve o trosku Simpa.

Pokrijte se "usima", kako vas nije sramota neradnici da komentarisete i "lepite etikete" drugom ono sto ste vi radili i jos radite

Lepo sanjaj,

Tvoja opsesija

E moj Jole ti mislis da je taj koji te napada iz Beograda i da je muskarac. E greska
Napada te zena na nagovor tvojih prijatelja
Pazi se ti prijatelja a ne neprijatelja, neprijatelji se tebe paze

Dok se vas dvojica beogradjana svadjate neko koristi.
Da li rukovodstvo zna za placanje od 2011. do danas firmama za neizvrsene usluge
Proverite firme i ko su vlasnici i direktori pa ce vam sve biti jasno
Recimo firma IVSOFT

ZutoCvece