PROFIL: DUŠAN ARITONOVIĆ, NOVI NAČELNIK GRADSKE UPRAVE

Specijalac na motoru

DOKTORE, ARABAT SAM
Aritonović je rođen u Vranju i “nikad ga ne bi menjao za bilo koji grad”. Voleo bi da i njegova deca ostanu ovde, dok je sebi, kao jedan od važnijih životnih ciljeva, “zacrtao da bude deo tima koji će Vranje učiniti lepšim mestom za život”. Kaže da je išao u “Zmaj školu”, i bio najsitniji u razredu, ali i miljenik učiteljice Jelene Trajković.
- Poni bicikl zelene metalik boje je nešto sa čime sam odrastao. I ta večita dilema da li je bolja bila „Unis“ ili „Rog“. Sećam se izleta u Ćošku i na Aleksandrovac, kada sam sa drugarima biciklom išao na kupanje i pecanje, sletanja biciklom u jezero... Bili su to lepi dani. Bicikl je u petom razredu zamenio motor i ta ljubav prema dvotočkašima nije me nije napustila ni dan danas - kaže Dušan.
Posle škole, usledili su teški dani. Aritonović je u vojsku išao u najgore vreme, ratno. Služio je u Prištini i to 1992. - 93, kao pripadnik specijalnih jedinica.
- Sa mnom je tada bio i Isidor, sin čika Tome Vlajinca, tako da smo celu četu bili zarazili našim izvornim vranjskim govorom, koji smo obojica voleli i valjda zbog te odvojenosti i nostalgije predano negovali. Jednom prilikom otišli smo kod vojnog lekara zbog Isidorove prehlade. Tada je na doktorovo “šta ti je” odgovorio „doktore, arabat sam“. Doktor se zagleda u njega i sleže ramenima, na šta sam ja pokušao da pomognem uz reči „ma jok, vika samo da je fazikat“... Naravno, na kraju smo to preveli doktoru, na šta se on, zajedno sa nama, dobro nasmejao – seća se.
Naravno, ne želi da priča o svom ratovanju, krijući u očima neku tugu kada govori , ili ćuti, o tome. Posle rata Aritonović kreće na studije prava u Prištinu, opet u ona “nesrećna vremena ratova i sankcija, studentskih protesta protiv Miloševića”, u kojima je aktivno učestvovao.
- Bila su krizna vremena i u Prištini sam često, onda kada nisam imao smeštaj, boravio kod prijatelja, tako da sam često odlazio i vraćao se. Sećam se da me je Srba, kao zabrinuti roditelj, jednom upitao: „Čekaj, pa kam ti stvari, neće valjda ideš takoj kao proleter, s ruke u džepovi?“ - seća se Aritonović.
U to vreme pokojni premijer Djinđić je bio opozicioni lider i tada mu je to, kao žestokom protivniku politike Slobodana Miloševića, bilo prvo političko opredeljenje.
- Ozbiljnije sam se politički angažovao tek 2012. godine, od kada sam i član SNS. Vrlo brzo izabran sam za predsednika Saveta za pravna pitanja, a nakon Izborne skupštine i izbora Slaviše Bulatovića za predsednika GrO, i za potpredsednika Gradskog odbora - objašnjava Aritonović.
Sa suprugom Biljanom zajedno je još iz studentskih dana. Vezu su ozvaničili brakom 2000. godine, imaju dve lepe ćerke, Anđelu i Miljanu.
Seća se da je njegov otac Srba govorio:„K’d unuke porasnev će mora u dvor da sedim na tronošku, do mene šiše rakija, u skut tandžara, pa kako koj momak počne da zalića avliju, da ga oduvam od plot“.
- Volimo zajedničke izlaske, šetnju, boravak na selu gde sam, zajedno sa zetom, podigao dva voćnjaka, vožnju motorom, letovanja u Grčkoj… Ostvaren sam u svakom smislu - setan je Aritonović.
NIJE RUŽIČASTO
On bez zazora priča da mu je želja još iz studentskih dana bila da svoj radni vek provede u pravosuđu, ali da tamo, na svoju žalost, nikada nije radio. Iako je nakon pripravničkog staža položio pravosudni ispit, u to vreme nije bilo slobodnih mesta za sudijskog pomoćnika, pa je sticajem okolnosti počeo da radi na pravnim poslovima u „Narodnom univerzitetu“. Nakon statusnih promena nastavio je rad kao sekretar u Školi za obrazovanje odraslih. Odatle, počinje da stiče i ozbiljnija iskustva (vidi okvir).
Na kraju, kao kruna njegove karijere dolazi imenovanje za načelnika Gradske uprave, jedno od najvažnijih mesta u sistemu lokalne vlasti.
- Za mene je rukovođenje ovim organom novi izazov na koji smatram da sam, imajući u vidu i to da sam rukovodio Pravobranilaštvom i u izvesnoj meri već upoznao rad lokalne samouprave, u potpunosti spreman da odgovorim. Ono što me najpre očekuje po stupanju na funkciju je sagledavanje postojećeg stanja. Znam da stanje nije ružičasto, ali ne želim da slušam kuknjavu bez inicijative i konkretnih predloga za rešenje problema - najavljuje Dušan.
On je svestan da ga u narednom periodu očekuje reforma Gradske uprave, koja dolazi sa vrha, i mnogo teških odluka na tom putu. Ali, kaže, spreman je za njih u svakom pogledu.
- Prioritet je primena mera štednje uz poštovanje načela odgovornog fiskalnog upravljanja, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti. U proteklom periodu stanje prihoda i rashoda nije bilo uravnoteženo i zbog toga se novo gradsko rukovodstvo sada suočava sa brojnim problemima. Ali, imamo snage i volje da stvari menjamo nabolje - kaže Aritonović.
On kaže da Grad Vranje čak nema ni evidenciju imovine kojom raspolaže, pa ga popis javne svojine očekuje kao prioritetni zadatak. Tu je i rešavanje starih predmeta, uvođenje e-uprave, uređivanje zakupa javnih površina…
- Čeka nas mnogo, mnogo posla - svestan je Aritonović.
SREĆA I ENERGIJA
Cilj mu je, kaže, stvaranje uslova da svaki građanin koji dođe u opštinu da ostvari neko pravo to može da učini na brz, efikasan i ekonomičan način.
- Mogu da obećam da ću biti dostupan za sve naše građane koji će moći da mi se obrate uvek kada iz nekih razloga imaju problem u vezi ostvarenja nekog prava u lokalnoj samoupravi - najavljuje Aritonović.
Nema sumnje, posao koji ga čeka biblijskih je razmera, posebno zato što je načelnik Uprave u prethodnih mnogo godina bila jedna osoba, Miroslava Djorđević, koja je sve konce lokalne vlasti držala u svojim rukama. Njenu zaostavštinu najpre treba rasplesti, pa potom stvari usmeriti u obaveznom smeru. Nimalo lak i zahvalan posao. Da će mu trebati sreća, u to nema sumnje. Hoće li je i imati? Za sada je dovoljna i energija kojom raspolaže, a za posle, već će i sam otkriti. Ako stigne, naravno.

POREKLO
Aritonović kaže da je ponosan na svoje poreklo i na to što su predstave rađene po tekstovima njegovog oca Srbe Aritonovića, a posebno serijal “Seme”, bile najgledanije u istoriji vranjskog teatra, kao i na činjenicu da je upravo u to njegovo „zlatno“ doba, Pozorište izborilo i status profesionalnog. I Dušan voli da čita, a ponekad nešto i da napiše, ali kaže da sada baš i nema vremena za to i da je to još uvek daleko od publikovanja. Dušan Aritonović, rođen je 1973. godine u Vranju, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini 2001. godine. Pravosudni ispit položio 2005. godine. Radio je u Narodnom univerzitetu, u Školi za obrazovanje odraslih, u „Srbijašumama“, a jedno vreme bio je i Gradski pravobranilac. Potpredsednik je Gradskog odbora SNS-a. Oženjen je i otac je dve ćerke.

OTKAZI
Aritonović ne želi direktno da najavi moguće otkaze u lokalnoj samoupravi, ali iz njegovih reči jasno se vidi da takva situacija u jednom času može postati neizbežna.
- Na osnovu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru biće utvrđen broj zaposlenih na čije finansiranje imamo pravo. Na osnovu toga biće doneta nova sistematizacija i nov kadrovski plan. Cilj je da se implementacija novih propisa, smanjenje broja zaposlenih, racionalizacija i profesionalizacija, izvrši na što bezbolniji način i da građani imaju koristi od toga - najavljuje Aritonović.

RUŠIĆEMO
Kao jedan od prioriteta u prvm danima na funkciji načelnika gradske uprave Aritonović izdvaja legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata.
- Odmah će biti formirane komisije za popis nelegalno izgrađenih objekata i ozakonjenje onih objekata za koje su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Za one koji ne spadaju u ovu grupu, nažalost, biće naložena mera uklanjanja, odnosno rušenja, nakon sprovedenog postupka u skladu sa zakonom - najavljuje Aritonović.

ZutoCvece