JOVAN STOJKOVIĆ, TREĆI NA HEMIJSKOJ OLIMPIJADI

Krvavi koktel za bronzu

Upisao je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, u budućnosti bi želeo da se bavi naučno-istraživačkim radom, da spoji hemiju i elektroniku. Mladi brucoš kaže da na fakultetu postoji, između ostalog, smer medicinski inženjering koji bi trebalo kasnije da bude njegov izbor. Jovanu su prioritet prirodne nauke, matematika, fizika, hemija. Završio je OŠ „J.J. Zmaj“ i još u sedmom razredu, počeo je da pokazuje afinitet prema hemiji.
TRENINZI U NIŠU
-Prvo upoznavanje sa predmetom, sama osnova, znanje koje je nastavnica prenela na nas, bilo je na izvanrednom nivou. Radili smo ekperimente i sve što smo teorijski učili, mogli smo da vidimo u praksi . Jednostavno mi se sve to odmah dopalo, privuklo me – priča Jovan kako je počela da se javlja ljubav prema hemiji.
Jedini koji se iz Vranja, svojim talentom i znanjem, plasirao na veliko takmičenje u Gruziji i u Tbilisiju, glavnom gradu te zemlje boravio deset dana, od 23. jula do 1. avgusta. Let avionom Beograd-Istanbul-Tbilisi prošao je brzo, u razgovoru sa još trojicom takmičara iz Srbije i mentorima sa kojima su dve nedelje imali pripreme. Profesor Niko Radulović sedam dana je vežbao sa mladim znalcima na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, na departmanu za hemiju, a sa profesorom Dušanom Sladićem na Hemijskom fakultetu u Beogradu, pripreme su takođe trajale nedelju dana.
-Svakog dana sa mentorima vežbali smo po 10-11 sati, što teorijski deo, što praktični. Radili smo zadatke sa prethodnih olimpijada i tada sam video da je to savladivo za mene, da sam u stanju to da odradim. Naravno da sam se nadao uspehu, ali sam strahovao jer nisam znao kakva je konkurencija ni do kog nivoa treba da bude moje znanje da bi se došlo do medalje na Olimpijadi. I evo, na preveliko zadovoljstvo, uspeo sam – ponosan je mladi hemičar.
Sve je bilo pod strogom kontrolom, takmičari su bili izolovani u hotelu, daleko od svojih mentora i bez mobilnih telefona. Samo takmičenje odvijalo se se na Poljoprivrednom univerzitetu, 26. jula bio je praktični deo koji je trajao pet sati, a posle dana odmora, usledio je i teorijski deo, takođe u trajanju od pet sati. Jovan je za 0,6 procenata ostao bez srebra, ali svejedno, ne krije zadovoljstvo i ovim uspehom.
-Radili smo test od osam zadataka iz različitih oblasti: organska i neorganska hemija, elektrohemija, biohemija, fizička hemija, trebalo je pisati formule, reakcije, nije bilo lako. Dok je praktični deo bio mnogo interesantniji, imali smo tri zadatka, trebalo je pogoditi sastojke raznih smeša, odrediti organska jedinjenja itd - prepričava.
DUH IZ BOCE
Krvavi koktel, duh iz boce, slonova pasta, neki su od zanimljivih eksperimenata koje nam je nabrojao. Pitali smo ga šta se dobija kad se pomeša, recimo, soda bikarbona i sirće.
-Tada se oslobađa ugljen-dioksid i stvaraju se mehurići gasa. Za eksperiment “krvavi koktel” uvek je bio problem nabaviti krv jer potrebna je čista, po mogućstvu ljudska krv, ali smo se više puta služili životinjskom jer ju je lakše nabaviti. I ona nam pomogne, završimo do kraja eksperiment. Sastojci krvavog koktela su krv i vodonik peroksid. Enzim katalaza iz krvi katalizuje razlaganje vodonik peroksida na vodu i kiseonik. To onda odjednom bukne i izgleda kao koktel. A za “slonovu pastu” potrebni su deterdžent, vodonik peroksid i kalijum jodid, a rezultat je oslobađanje kiseonika kad iz epruvete krene lava guste pene – objašnjava Jovan.
Zajedno sa porodicom, Jovan, iz Vranja odlazi u Beograd gde će započeti novi život. Na pitanje da li će mu rodni grad nedostajati, odgovara da sigurno hoće.
-U Vranju sam se rodio, odrastao i proveo sve ove godine. Svakako da će mi nedostajati i biće mi teško da se naviknem na skroz drugačiji život od ovog ovde. Ipak je ovo sredina kojoj pripadam, atmosfera i ljudi, sve mi prija, nedostajaće mi Vranje kao neka ljudska zajednica jer je ono deo mene i uvek će biti.

TENIS
Obožava da igra tenis, dobio je čak sertifikat koji mu omogućava da obučava decu jer ta igra za njega predstavlja nešto više od rekreacije.
-Tenis igram svaki dan, posvećen sam maksimalno svemu. Volim da provodim vreme sa društvom, meni dragim ljudima, porodicom, sa kućnim ljubimcima. Mnogo volim da putujem. Zanimljivo je i uvek treba videti nešto novo, kao što sam sada video Gruziju, drugačiju kulturu, običaje i ljude. U hotelu u kom smo se smestili, bilo je učesnika iz Mongolije, Azerbejdžana, Singapura. Volim da istražujem i otkrivam nova mesta. Gde god da odem, uvek “lutam”, avanturističkog sam duha – kaže on.

ZutoCvece