MAVANjE PO VRANjE

Trka za istinskog Vranjanca

U nedelju, 31. jula, na platou ispred Narodnog muzeja okupio se veliki broj prijavljenih Vranjanaca za tradicionalno „Mavanje po Vranje“, takmičenje u poznavanju kulturno - istorijskog nasleđa koje se održava već tri godine zaredom, sa ciljem da se mladi ljudi druže i samim tim upoznaju i promovišu kulturnu baštinu grada.

LOKACIJE I SPOMENICI
Igra se sprovodi na veoma kreativan način, podstiče mlade da razmišljaju i razvijaju svoje mentalne sposobnosti, da upoznaju istoriju svog grada, događaje i ličnosti od istinskog značaja za Vranje.
Suština igre je jednostavna: Prijavljeni takmičari podeljeni su u ekipe od maksimalno tri člana koji dobijaju zagonetke i zadatke čijim rešavanjem dolaze do određenih lokacija i spomenika u gradu.
Na Trgu Staniše Stošića počela je prozivka učesnika i podela u grupe. Ove godine bilo je 12 grupa, tj. nešto više od 40 učesnika. Čula su se različita, zanimljiva imena timova: Noćna patrola, Džezveri, Desna komora, Bez inspiracije, No name… Zadatak novinara „Vranjskih“ bio je da prati sve vreme jednu grupu i sa njima obilazi znamenitosti grada, ukoliko tačno odgonetnu zadatu zagonetku.
Na svakom mestu do kog nas je odvela zagonetka, čekao je volonter sa spremljenim pitanjima o određenom mestu, spomeniku ili ličnosti. Trebalo je obići čak 12 lokacija, na skroz različitim mestima u gradu, ali je bila olakšavajuća okolnost da se za pobedu nije merilo vreme, tj. nije pobednik onaj ko prvi stigne na završnu lokaciju kao što je bilo prve godine, već su se sakupljali bodovi. Svako postavljeno pitanje nosilo je određeni broj poena koji su se na kraju sabirali, pa je pobednik onaj tim ko osvoji najveći broj bodova.
Pošto je završeno sa podelom grupa, odmah je dobijen prvi zadatak koji je odveo tim Desnu komoru i novinara do spomenika Poginulima u NATO bombardovanju.
Melanija Stojilković koja ima 16 godina takmiči se treći put, a prošle godine je bila u grupi koja je odnela pobedu i titulu „Istinskog Vranjanca“. Razlog njenog kontinuiranog, iz godine u godinu prijavljivanja je čista zabava.
-U isto vreme se zabavljam i učim o svom gradu, znam više od svojih vršnjaka, a i dobro je za kondiciju. Pretprošle godine smo svi trčali, neki su išli taksijem, motorom, biciklima, jer je pobednik bila ekipa koja je stigla prva i najbrže uradila sve zadatke. Ovako je svakako bolje, malo brži hod i nema te dodatne tenzije da se vodi računa i o vremenu – kaže Melanija.
Preostale dve učesnice su rođene sestre, Milana (17) i Nikolija Zlonoga (14) koje su se takođe prijavile da bi se zabavile.
-Melanija je naša sestra od strica i kad nam je predložila da se ove godine prijavimo za „Mavanje po Vranje“, pristale smo. Da vidimo koliko znamo i da se sve zajedno igramo – pričaju sestre Zlonoga.
Od spomenika, sa zagonetkom “Na prostoru starog turskog groblja, 1933. godine, ova vranjska ustanova je napokon dobila zgradu koju zaslužuje. Sedam jugoslovenskih velikana ulepšava njenu fasadu”, otišle smo do Gimnazije “Bora Stanković”. Škola je bila otvorena, ušle smo unutra da učesnice obave ostatak zadatka i odgovore na postavljena pitanja volontera.
Među 10 lokacija koliko je ostalo pronaći i obići, našli su se Borin spomenik u parku, Glavna pošta do koje smo došle zahvaljujući slici sa natpisom “Nekadašnji Trg Maršala Tita”, zatim kuća Justina Popovića, kao i spomenik Revolucije u Drugom svetskom ratu.
“Sagradio moćni Raif-beg Džinić 1765. godine. U 19. veku, vladika Pajsije je otkupio od pašinih potomaka i poklonio gradu.”
Otišle smo do Narodnog muzeja, tri mlade Vranjanke odgovorile su bez problema na postavljena pitanja, dobile zaslužene poene i sa papirom na kome smo sve naglas pročitale “U ime Oca i Sina i Svetoga Duha”, uputile se ka Sabornoj crkvi Svete trojice. Lepo raspoloženi, nasmejani volonteri, postavljali su pitanja i beležili osvojene poene takmičarima.
Zatim nas je slika i citat “O čuvaru, vlasnica ove dobrote i lepote, hanuma Ajša, podiže ovaj most da joj Bog oprosti njene grehe i grehe njenih roditelja”, odveo do Belog mosta, odnosno Mosta ljubavi, a zatim nas “Majstor trube” doveo do trga Bakije Bakića.
Kod Doma vojske, do koga smo došle zagonetkom “U vojsku uđeš mlad, a izađeš stariji, zreliji, iskusniji… Počasna straža, dva vojnika od kamena, jedan mlađi, a drugi stariji”, spremno je čekao volonter sa pitanjima “Koji je datum oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu?” i “Ko je bio okupator ovih prostora u Prvom svetskom ratu?”
NAJSLAVNIJI ČIKA
Poslednje odredište “Najslavljeniji Čika u gradu” je Trg republike, kod spomenika Oslobodiocima Vranja – Čika Mitke gde se čekalo da i poslednji tim dodje kako bi se proglasio pobednik i dodelile nagrade.
Koliko dana je trajalo bombardovanje 1999. godine? Koji veliki srpski pesnik je bio profesor u gimnaziji? Kome je posvećena crkva koju narod zove Krstata džamija? Koliko puta je spomenik Oslobodiocima Vranja bio oštećen? Na koji praznik se rodio i upokojio otac Justin? Kako se zvao vođa Ravnogorskog pokreta? Kako se zove arheološko nalazište na putu ka manastiru Prohoru Pčinjskom? Kako se zove osoba koja je odgojila Boru Stankovića? – neka su od pitanja na ovom takmičenju za “Istinskog Vranjanca.”
Ove godine pobedila je ekipa “Bez inspiracije”, a učesnici Jovana Filipović, Nemanja Malinović i Stefan Kostić dobili su simbolične nagrade. Nagrade su pripale i timu “Desna komora” koji je osvojio drugo mesto.
Svi su otišli nasmejani i zadovoljni svojim učestvovanjem, a to je najbitnije organizatorima iz Kancelarije za mlade i njihovim partnerima - Centru E8, Justinovoj omladini i !!!!!!!!!!!!FLEX Alumni Serbia koji su podržali ovo takmičenje.

NEMANjA DEJANOVIĆ
PODRŠKA MLADIMA

Koordinator Kancelarije za mlade, Nemanja Dejanović kaže da je cilj takmičenja podizanje svesti mladih ljudi o značaju očuvanja, zaštite i promocije kulturno - istorijskog nasleđa grada Vranja.
- Za organizovanje ovog takmičenja nisu potrebna finansijska sredstva, već samo dobra volja svih nas iz Kancelarije za mlade i partnerskih organizacija. Kancelarija za mlade upravo predstavlja mesto gde mladi ljudi mogu dobiti podršku za realizaciju njihovih ideja, organizovanje raznih akcija a sve u cilju podsticanja aktivizma mladih u našoj zajednici – ističe Nemanja.

VUKAŠIN VELIČKOVIĆ
Inače, ove igre ne bi bilo da je nije osmislio dugogodišnji volonter Kancelarije za mlade, ali i član Flex Alumni zajednice dvadesetjednogodišnji Vukašin Veličković. On je student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a na ovu ideju je došao tako što je na internetu video da u Rusiji postoji slična igra, želeo je da proba nešto novo, da uključi naše sugrađane u po njemu zanimljivu avanturu i nije se pokajao.
- Prva godina je prošla fenomenalno, mnogo se ljudi prijavilo i po završetku su me odmah pitali kad će opet. Onda sam sve nedostatke koje je igra imala tada, ispravio prošle, ponovo naišao na oduševljenje svih učesnika i evo već treći put uspešno završili “mavanje.” Presrećan sam kad vidim koliko ljudi znaju i koliko nauče kroz igru – priča odgovorno lice za “Mavanje po Vranje.”
Takmičenje se svake godine održava u isto vreme, odnosno, za vikend krajem jula meseca ili početkom avgusta. Pravilo je da svake godine jedna od znamenitosti grada bude otvorena da bi ljudi ulazili unutra i tako bilo zanimljivije svima. Prve godine je bio otvoren Muzej, prošle se ulazilo u dvorište crkve, a ove godine je bila otvorena Gimnazija.
-Iako je raspust, vikend i sve je zatvoreno, direktorka i sekretar koji je dežurao zajedno sa volonterima, pristali su da se škola otvori i hvala im na tome. Saradnja je odlična sa svima, do sada smo nailazili na razumevanje i podršku svih i nadamo se da će tako ostati i u budućnosti – ponosan je Vukašin.
-Posebno mi je drago što sam primetio da ljudi na ulici prepoznaju o čemu se radi, vide mlade kako “jurcaju” gradom i kažu “aha, to je mavanje po Vranje.”
Flex Alumni zajednica podržava Flex program za razmenu srednjoškolaca preko koga je Vukašin proveo godinu dana u Americi i tako stekao drugove iz drugih gradova koji su ove godine bili gosti u Vranju i učestvovali u zanimljivoj igri samo da bi upoznali bolje grad.
-To su studenti iz Kruševca, Negotina, Jagodine i Leskovca. Nisu mogli da veruju da su bukvalno za dva sata upoznali grad kojim su se oduševili i sve to kroz igru.

ZutoCvece