NIKOLA STOJANOVIĆ, LEGENDA RADNIKA

Tata više ne ide na trening

Punih dvadeset godina sam u fudbalu. Od toga šest u Radniku. Imao sam tu sreću da dođem u klub 2011. kada je bio u Srpskoj ligi, a oprostim se ovog leta kada je Radnik uveliko superligaš. Vreme provedeno u Surdulici nikad neću zaboraviti, jer tu sam doživeo najlepše trenutke u svom životu

 

Mali broj igrača u Srbiji, ali i širom planete, uspeva da pune dve decenije sa uspehom igra fudbal. To je pošlo za nogom Nikoli Stojanoviću koji je u anale surduličkog fudbala ušao činjenicom da je bio jedini igrač sa područja Pčinjskog okruga koji je branio boje Radnika kada je on bio u Srpskoj, potom u Prvoj i, na kraju, u Super ligi. Punih šest sezona ovaj fudbaler izgarao je na terenima širom Srbije, zasnovao porodicu i u rekordnom roku diplomirao na Ekonomskom fakultetu iz Subotice na smeru marketing. Nije bilo lako funkcionisati na relaciji klub – porodica – fakultet. Nikola je sve to radio sa velikom dozom ljubavi, odgovornosti i zato ne čudi veliki aplauz koji je dobio pre dve nedelje na Gradskom stadionu u Surdulici pre prijateljskog meča njegovog kluba sa višestrukim šampionom Bugarske Levskim iz Sofije:

- Možda mi je to bio najteži trenutak u karijeri. Narod aplaudira svom silinom, direktor Miodrag Anđelković nam uručuje priznanje a priznanje nam uručuje i gospodin Nikola Ivanov, prvi čovek Levskog. To su trenuci koji trajno ostaju u pamćenju. Posle toga javna scena prestaje i u ovom trenutku sam se sebi čudim koliko imam vremena na raspolaganju – sa osmehom na samom početku razgovora kaže Nikola Stojanović.

 

Prošli ste sve što svaki uspešan igrač mora da prođe. Kalili ste se u mlađim kategorijama bujanovačkog BSK i Radničkog iz Niša. Kasnije, krenula je u seniorskoj konkurenciji vaša karijera?

-Od malena sam zavoleo fudbal najviše zahvaljujući ocu Tomi i bratu Srđanu. Krenuo sam da treniram u BSK, a brat Srđan me odveo u Niš gde sam branio boje kadetske selekcije. Kad sam okončao karijeru u mlađim kategorijama, vraćam se i postajem prvotimac BSK. Klub iz Bujanovca bio je stabilan i igrao je zapaženu ulogu u srpskom fudbalu. Moj otac započinje biznis u Bugarskoj i odlazim tamo i najpre igram za fudbalski klub Botev, a kasnije i Olimpik. Iz Bugarske selim se u Makedoniju. Potpisujem za FK Madžari. Na kraju, dolazim u klub koji izuzetno volim i cenim i to u vreme kada igra u Prvoj ligi. Određene nesuglasice sa ljudima iz ovog kluba u zimu 2011. odvele su me u Surdulicu, tačinije u Radnik koji se takmičio u Srpskoj fudbalskoj ligi. Mnogi su mi tada zamerili da iz Prve lige odlazim u Srpsku. Čvrsto sam doneo odluku da je Radnik moj novi klub i tačka. Kasnije se ispostavilo da sam napravio najbolji potez u karijeri i uopšte se ne kajem zbog toga. U Surdulici sam doživeo najblistavije trenutke. Bio sam učesnik kada je 2013. Radnik osvojio šampionsku titulu u Prvoj ligi i prešao u Prvu ligu Srbije. Takođe, bio sam igrač koji je 2015. osvojio šampionsku titulu u Prvoj ligi i postao superligaš. Biti deo tog istorijskog podviga nije mala stvar i ja ću ovaj klub i Surdulicu pamtiti dok sam živ.

 

Pored uspeha na fudbalskom planu, vi ste se ostvarili i kao roditelj, a završili ste u rekordnom vremenu ekonomski fakultet. Pretpostavljam da to nije bilo lako?

-Nije bilo! Svakog dana imate po dva treninga. Tu je porodica, supruga Biljana, kćer Petra i sin Tadija. Na kraju, brdo udžbenika i ispiti. Stvari sam postavio tako da niko ne trpi, ni klub, ni porodica, ni prijatelji. Vreme mi je bilo totalno isplanirano svakog dana. Gotovo u minut sam znao gde moram biti, da li sa porodicom, na treningu ili na predavanju. Ali, kada čovek sve to sa uspehom završi, onda oseti veliko zadovoljstvo, jer je ostvario cilj kome je težio.

 

Kako i šta dalje posle prestanka igranja?

-Sada se odmaram i naredne dve nedelje neću ni o čemu da razmišljam. Krajem meseca videću šta dalje. Imam diplomu fakulteta. Marketing je moja specijalnost, imam mogućnost da radim u različitim firmama. Pokušaću da se zaposlim. Znam da je teško doći do posla. Neću gubiti vreme, ako ne nađem posao, osnovaću privatnu firmu. Nudili su mi u Surdulici da radim sa mlađim kategorijama. Nisam pristao, jer ne vidim sebe u ulozi trenera.

 

Kako reaguje porodica na vaš oproštaj od fudbala?

-Sretniji su nego ikad. Mala Petra i Tadija prosto skaču od sreće i mami kažu «tata više ne ide na trening»! Lepo je, jer si u okruženju koje ti predstavlja najveću sreću u životu. Konačno, došlo je vreme da budem sa njima i da nadoknadim sve ono odsustvovanje koje je bilo neminovnost za vreme mog igranja u Surdulici.

Čuo sam da su vas zvali iz vranjskog Dinama?

- Da, bio sam u kontaktu sa trenerom Draganom Antićem. Pitao me da li bi hteo da dođem u klub i pomognem, rekao sam da bi došao vrlo rado, jer Dinamo volim a u tom klubu ostavio sam i značajan fudbalski trag. Na Recku je da prelomi.

 

PROFIL

Ime i prezime: Nikola Stojanović

Datum i mesto rođenja: 6.11.1983. Skoplje

Bračno stanje: supruga Biljana, kćerka Petra i sin Tadija

Obrazovanje: završen Ekonomski fakultet

Igračka karijera: mlađe kategorije BSK iz Bujanovca i Radničkog iz Niša. Klubovi u seniorskoj konkurenciji: BSK, Botev i Olimpik (Bugarska), Madžari (Makedonija), Dinamo (Vranje), od zime 2011. do leta 2016. Radnik (Surdulica).

Najveći uspesi: 2013. sa Radnikom osvojio šampionsku titulu i plasman u Prvu ligu Srbije. 2015. šampionska titula u Prvoj ligi i plasman u Super ligu

Sajam Zaposljavanja