APOTEKA VRANjE

Racionalizacija kao tačka razdora

Obe strane, petnaestak zaposlenih koji su uoči Uskrsa proglašeni za tehnološki višak, ali i direktorka koja ih je otpustila, tvrde da su u pravu, a konačnu reč o tome daće sud po krivičnim tužbama otpuštenih. Gradsko veće i Radna grupa Grada Vranja stoje na stanovištu da su u procesu racionalizacije i otpuštanja napravljene greške koje bi po završetku sudskih sporova mogle skupo da koštaju lokalnu samoupravu kao osnivača ustanove

Mesec i po dana od podele rešenja o otkazu većoj grupi administrativnih radnika u Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Vranje strasti se ne smiruju i obe strane osećaju potrebu da još štošta objasne o otkazima podeljenim uoči Uskrsa. Dok oni koji su ostali bez posla odluku rukovodstva tumače na razne načine - od navodnog progona neistomišljenika direktorke Olivere Tomić do ciljanog proređivanja administrativnog kadra zarad stvaranja manevarskog prostora za povećanje plata farmaceutima - Tomićka za „Vranjske“ kaže da se radi o neosnovanim optužbama, te da je ona je samo postupala po instrukciji Ministarstva zdravlja (br. 112-01-11/2016-02) od 6. januara 2016. godine koju je rukovodstvo moralo da ispoštuje.
KAKO MINISTARSTVO KAŽE
Ta instrukcija, po njenim rečima, predviđa sprovođenje postupka racionalizacije nemedicinskog kadra u apotekama u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Direktorka se, takođe, poziva na Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa javnih službi kojom je određeno da naša apoteka može imati maksimalno 111 zaposlenih. U momentu primene zakona apoteka je imala 105 radnika, dakle šest manje od propisanog maksimalnog broja. Čemu onda racionalizacija, zapitaće se čitaoci.
- Ustanova je imala veliki broj nemedicinskih radnika, čak 31,5 odsto od maksimalnog broja zaposlenih. Primenom člana 7 pomenutog zakona, a da bismo uspostavili organizacionu strukturu potrebnu za uspešno i efikasno obavljanje poslova u apotekama, pristupili smo postupku racionalizacije. Broj sistematizovanih nemedicinskih radnih mesta smanjen je na dozvoljenih 15 odsto. To je procenat koji je odredilo ministarstvo, a povećan je broj sistematizovanih radnih mesta za medicinske radnike. Na tu izmenu sistematizacije ministarstvo zdravlja nam je dalo saglasnost, nema ničeg spornog - objašnjava Tomićka.
Ona dodaje da je Programom za rešavanje viška zaposlenih administrativaca za vranjsku apoteku bio predviđeno da 17 radnika bude proglašeno tehnološkim viškom. Ljudi koji su ostali bez posla, sasvim očekivano, „poskakali su iz stolica“ i krenuli u očajničke pokušaje da zaštite svoje pravo na rad i sačuvaju radna mesta. Novoformirani sindikat OSA, navodno još dok se šuškalo o otpuštanju, tražio je „da direktorka odmah prestane sa zastrašivanjem zaposlenih otkazom, da prestane da ograničava slobodu sindikalne borbe i hitno pruži objašnjenja o finansijskoj dubiozi“ u kojoj se ustanova nalazi. Kad su uoči Uskrsa otkazna rešenja zvanično uručena, otvoreno su optužili Tomićku da se sveti onima koji su javno ukazivali na loše poslovanje apoteke.
Gradsko veće (GV) Grada Vranja, kao izvršni organ osnivača apoteke, pokušalo je da spreči direktorkinu nameru. Dvadeset trećeg marta ove godine donelo je zaključak (potpisao gradonačelnik Zoran Antić) kojim je naloženo apoteci da „ispravi sve materijalne i formalne nedostatke u procesu rangiranja za racionalizaciju nemedicinskih radnika“. Zahtevalo se uključivanje upravnog odbora apoteke u celokupan proces jer je to organ preko koga grad kao osnivač štiti svoje interese. Stav je radne grupe bio je da otpuštanje radnika mora da bude poslednja mera i da se do 6. maja 2016. po tom pitanju ništa ne preduzima.
Tražila se nakakva alternativa te je naloženo Apoteci Vranje da raskine ugovore sa spoljnim saradnicima za poslove koje mogu obavljati stalno zaposleni. Da sačeka odgovore lokalnih samouprava u Pčinjskom okrugu u kojima ima svoje ogranke o tome mogu li da sufinansiraju tamošnje ogranke Apoteke Vranje, a u slučaju da opštine nemaju takvu vrstu interesa da se onda hitno zatraži dozvola ministarstva za zatvaranje apoteka u Preševu, Trgovištu i Bosilegradu. PRITISAK ILI...
Dan pre usvajanja ovog zaključka, odnosno u periodu između sastanka koji su članovi radne grupe (gradski javni pravobranilac Dragan Mihajlović, zamenik gradonačelnika Dragoljub Stevanović, većnici Perica Janković, Miloš Antanasijević i Dobrivoje Stošić) imali sa direktorkom apoteke i samog donošenja zaključka GV, Tomićka se obratila načelniku Policijske uprave Vranje dopisom naslovljenim sa „Predmet: prijava pretnji i političkog pritiska“. Ona obaveštava prvog gradskog policajca da su odmah na početku postupka racionalizacije krenula „brojna uznemiravanja na njen službeni mobilni telefon sa nepoznatih i sakrivenih brojeva“ o čemu je, kaže, redovno izveštavala MUP dopisima. Navodi i da su radnici apoteke Danijela Tomić, Suzana Savić (bivša direktorka), Sunčica Tabaković i Slađana Knežević (od kojih su poslednje tri u tom momentu navodno na bolovanju) 21. marta ove godine prisustvovale popodnevnom sastanku sa predstavnicima Radne grupe Grada Vranja. Da su iznele „niz neistina“ o radu apoteke, te da je zbog njihovih „proizvoljnih optužbi i tumačenja zakona o maksimalnom broju zaposlenih“ član radne grupe, pravobranilac Mihajlović, bez prethodne provere istinitosti optužbi, navodno „izrekao pretnju da će lično podneti krivičnu prijavu“ protiv Tomićke. Obaveštava policiju da se na nju preko radne grupe vrši politički pritisak s ciljem prekida postupka racionalizacije, što bi „bilo u suprotnosti sa instrukcijama ministarstva“.
Zaključcima GV od 31. maja 2016. gradski pravobranilac je ovlašćen da celokupan materijal u vezi zaključaka koje je gradsko veće u više navrata donelo u vezi sa ovim slučajem dostavi nadležnom tužilaštvu i MUP-u „radi utvrđivanja moguće zloupotrebe službenog položaja, nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta Republike Srbije i eventualno budžetskih sredstava Grada Vranja“ jer je proces racionalizacije navodno urađen mimo zakona.
Pravobranilac Mihajlović za „Vranjske“ pojašnjava da rukovodstvo apoteke „mora da poštuje neki red i odluke vrha lokalne samouprave“.
- Radna grupa je dostavila izveštaj nakon uvida u ceo slučaj, a GV donelo odluku da se zastane sa procesom racionalizacije. Međutim, direktorka je bila uporna da je sprovede - prepričava Mihajlović događaje iz svog ugla.
Dodaje da direktorki nije pretio, niti je na nju vršio pritisak, pogotovo ne politički.
- Ali sam je upozorio na posledice, tj. štetu koja bi mogla nastati po gradski budžet ukoliko radnici budu otpušteni na način na koji je ona to zamislila. Jer sam bio uveren, a i danas sam uveren da će svi otpušteni dobiti procese na sudu. I kada za godinu, dve tri ili više sud donese konačnu odluku da se oni vrate na posao, ko će biti odgovoran ako grad mora da im plati zarade i doprinose za vreme dok nisu radili. Mislim da je pitanje retoričko - kaže Mihajlović.
... DOBRONAMERAN SAVET
On navodi da je, uprkos dobronamernim savetima, Tomićka prekršila zakonske norme izjednačavajući osnovni i dopunski kriterijum za proglašenje tehnološkog viška.
- Dopunski kriterijum primenjuje se tek ukoliko rangiranje obavljeno po osnovnom pokaže da su svi radnici bodovno jednaki. Rang lista pravljena po nekim ličnim ocenama o pojedinačnom učinku radnika od strane rukovodstva ili direktorke nije zakonita - kaže Mihajlović koji ne krije da je Tomićki rekao da će joj u slučaju eventalne štete po budžet grada lično podneti krivičnu prijavu.
Tomićka, pak, uzvraća da je inspekcija Ministarstva rada ustanovila da nije bilo proceduralnog propusta u postupku racionalizacije.
- Program rešavanja viška zaposlenih, u vezi koga smo imali mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, sadrži kriterijume koji su usvojeni kao predlog Reprezentativnog sindikata u oblasti zdravstva na nivou Srbije kao osnovni kriterijumi, a dopunski kriterijum bio je ocena rezultata rada koji je usvojila Nacionalna služba za zapošljavanje. Primenom kriterijuma iz Programa objavljena je konačna lista u postupku racionalizacije - navodi Tomićka, uz objašnjenje da je upravni odbor bio obavešten o postupku racionalisanja radne snage.
- Imajući u vidu da je postupak racionalizacije rađen po instrukcijama ministarstva, nije bilo potrebe za usvajanjem programa na upravnom odboru. Ministarstvo zdravlja hijerarhijski je iznad gradskog veća i upravnog odbora ustanove – uverena je Tomićka u ispravnost svojih postupaka.
Do uručenja otkaza predsednica Sindikata OSA u Apoteci Sunčica Tabaković stoji na stanovištu da instrukcije Ministarstva zdravlja o postupku racionalizacije nisu bile obavezujuće po rukovodstvo apoteke i odnosile su se na raniju, u tom momentu postojeću sistematizaciju.
- Još je sredinom 2015. stigla instrukcija u ustanovu da se ukoliko postoji višak administrativnog osoblja taj problem reši do 2018. godine, s tim što bi neko od prekobrojnih išao na prekvalifikaciju, drugi u penziju itd. I da se to sprovede na jedan bezbolan način. Direktorka je u međuvremenu izmenila sistematizaciju, pa je u sklopu te racionalizacije opet nešto menjala u aktima, tako da smatramo da razlog za naše otkaze nije utemeljen na pravnim propisima. Podneli smo tužbe i nadamo se pozitivnom ishodu - kaže Tabakovićka.
POHLEPA ILI NUŽDA
Ona dodaje da Apoteka po staroj sistematizaciji nije imala višak zaposlenih.
- Čak nas je bilo manje od potrebnog broja. Niko nije sedeo besposlen. Moje je mišljenje da se sve ovo dogodilo zbog pohlepe dela kolektiva, medicinskog osoblja koje je tražilo da im se isplaćuju dežursta i prekovremeni rad da bi imali veće zarade – nagađa Tabakovićka.
Direktorka Olivera Tomić, pak, navodi da neki od onih koji su proglašeni za tehnološki višak „daju neistinite izjave u medijima“.
- Dovode na taj način građane u zabludu. Imajući u vidu da se racionalizacija radila preko ministarstva, a po odluci Vlade Srbije, nameće se pitanje - da li je nepoštovanje instrukcija resornog ministarstva negiranje legitimiteta Vlade - upitno će Tomićka.
Posle primene kriterijuma iz programa rešavanja viška zaposlenih, petnaestoro nemedicinskih radnika ZU Apoteka Vranje proglašeno je tehnološkim viškom. Po rečima direktorke, isplaćena im je otpremnina u skladu sa zakonom. Tomićka kaže da su, uprkos kritikama i prozivkama iz sindikata OSA, finansijski izveštaj za 2014, te finansijski plan i program rada za 2015. i 2016. godinu usvojeni na Skupštini grada Vranja. Finansijski izveštaj apoteke za prošlu godinu, kao i finansijski izveštaji ostalih javnih preduzeća i ustanova, još nije razmatran.

ROBNI MANjAK I SUVIŠNI OPERATERI
U saopštenju dostavljenom medijima direktorka Olivera Tomić je prošle sedmice iznela informaciju da je Apoteka Vranje pre njenog dolaska poslovala sa velikim deficitom i robnim manjkom iz 2005. od oko 5 miliona dinara i onim od 9 miliona dinara iz 2008. koji je ustanovila Poreska inspekcija. Povodom tih manjkova se još vode postupci pred vranjskim pravosuđem.
- Dodatni teret je što je izmenom sistematizacije radnih mesta u vreme bivših direktorki uvedeno radno mesto operatera. U tom periodu zaposleno je šesnaest nemedicinskih radnika, što je izazvalo otežano poslovanje - zaključuje Tomićka.

SUZANA SAVIĆ, BIVŠA DIREKTORKA
ZAVRŠENA PRIČA
Suzana Savić, ekonomistkinja koja je pre Olivere Tomić vodila Apoteku Vranje, u grupi je zaposlenih koji su proglašeni za tehnološki višak.
- Nemam nikakav komentar u vezi sa postupcima u procesu racionalizacije, za mene je to zatvorena priča i ja idem dalje. Kada je reč o mom učešću na sastanku radne grupe u martu, tamo se nisam pojavila nepozvana, već sam došla na poziv gradonačelnika i njegovog zamenika. O svemu imam svoj stav, ali on nije za javnost.

DEJAN MANIĆ, JS
NE ZNAM ZA POLITIČKE PRITISKE
Dejan Manić, lider lokalnog odbora Jedinstvene Srbije, stranke kojoj je u podeli kvota pripalo mesto direktora Apoteke Vranje, kaže da je Olivera Tomić dovedena na čelo te ustanove kao nestranačka ličnost.
- Ubeđen sam da je posao racionalizacije obavila u skladu sa zakonom, a da li je neko od političkih stranaka iz vlasti ili radne grupe vršio pritisak na nju, nije mi poznato - kaže Manić.

ZutoCvece