U BUJANOVCU I BOSILEGRADU EPIDEMIJA KVRGAVE KOŽE

Ljudi su bezbedni

Vesna Stojković – Stoiljković iz sela Ljiljance kod Bujanovca, izgubila osam, Zanko Milanov iz sela Izvor kod Bosilegrada čak 14, a Vladimir Todorov iz Gornje Lisine, tri skupocene krave. U ova tri domaćinstva realna šteta prelazi 25.000 evra

Opaka i neizlečiva bolest goveda „kvrgava koža“, „stočna variola vera“, odnosno „nodularni dermatitis!!!!!!!!!!!!!!!!!“, koja u Srbiji nije nikada zabeležena, prvih dana juna stigla je u Pčinjski okrug. Prema zvaničnim i potvrđenim podacima, registrovana su četiri slučaja bolesti, koja je do sada odnela 25 umatičenih grla stoke, pričinivši njihovim vlasnicima direktnu materijalnu štetu veću od 25.000 evra. Zbog toga su Ministarstvo poljoprivrede i Uprava veterine, teritorije opština Bujanovac i Bosilegrad 7. juna proglasili zaraženim, a sve opštine Pčinjskog okruga područjem ugroženim ovom bolešću.
OSTAJE DA DEŽURAMO
Prvi slučaj „kvrgave kože“, stručnjaci Veterinarske stanice u Bujanovcu, registrovali su u selu Ljiljance, u štali vlasnice Vesne Stojković – Stoiljković. Njoj je bolest za samo tri-četiri dana odnela osam umatičenih krava, napravivši joj štetu od oko 10.000 evra.
Sutradan je stigla vest iz Bosilgrada o još većoj posledici ove nemani: u selu Izvor, u domaćinstvu Zanka Milanova, bolest je odnela čak 14 umatičenih goveda, čija je tržišna vrednost oko 15.000 evra. Dan kasnije slična nesreća je zadesila Vladimira Todorova iz sela Gornja Lisina. Njemu je bolest odnela tri grla čija je cena preko 3.000 evra.
Poslednji, četvrti slučaj, ponovo je iz opštine Bujanovac. Veterinarskoj stanici je u nedelju uveče prijavljen novi slučaj u selu Košarno, nekoliko stotina metara dalje od Ljiljanca. Od iste bolesti nastradala je jedna od dve krava vlasnice Mire Trajković.
Prisustvo ovog zaraznog oboljenja u Bujanovcu i Bosilegradu, najpre su potvrdili stručnjaci Veterinarskih instituta iz Niša i Kraljeva, posle čega je, u roku od 24 časa, po svim propisima struke, uništeno svih 25 zaraženih goveda. O novim slučajevima bolesti za sada nema informacija. Bilo bi dobro da ih ne bude, ali su takve želje za sada ipak samo želje.
-Situacija je vrlo neprijatna jer niko ovde nema dovoljno dobre, pouzdane i proverene informacije o ovoj bolesti. Ostalo nam je da dežuramo danonoćno na terenu i da budemo u stalnom kontaktu sa Ministarstvom poljoprivrede, Upravom za veterinu i Veterinarskim institutom u Nišu – kaže Miodrag Milković, direktor veterinarske stanice u Bujanovcu, inače predsednik Upravnog odbora Veterinarske komore Srbije.
Kao izuzetan veterinarski stručnjak, Milković podseća da smo nekim do sada, olako donetim sistemskim merama, desetkovali i onako slabašan stočni fond u zemlji, te da nam je jedna ovako opaka bolest u ovom trenutku bila krajnje nepotrebna.
Oštećenim domaćinstvima materijalna šteta je nadoknađena samo nekoliko dana kasnije po realnoj tržišnoj ceni, ali ostaje pitanje da li je do ovoga ipak moralo da dođe. Bilo kako bilo, čim je bolest konstatovana, po hitnom postupku je formiran nacionalni Operativni štab za sprečavanje širenja i iskorenjivanje ove opake i za sada još nedovoljno proučene i poznate bolesti. Svoju prvu, veoma posećenu i hitno sazvanu sednicu, Štab je prošle subote imao u Vranju, a prisutnima su govorili predsednik, dr Dragan Glamočić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, direktor Uprave za vaterinu Ministarstva poljoprivrede Miodrag Petrović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i narodni poslanik Slaviša Bulatović.
-Stanje u ovim opštinama jeste teško, ali nije alarmantno, tako da mi nemamo ni jedan razlog za širenje panike. Pre svega ovo virusno oboljenje napada samo stoku i nije opasna po ljudske živote. Problem je međutim što se bolest širi jako brzo, a za sobom ostavlja velike štete – rekao je na početku prof. Glamočić
On je objasnio da je bolest „kvrgava koža“ stigle pre dve godine u unaše okruženje, najpre u Grčku, a početkom ove godine u Bugarsku i Makedoniju, zbog čega država, bez obzira što se sa njom prvi put susrećemo, čini sve da se ona izoluje i tako spreči njeno širenje.
-Pojava je očekivana, ali se nije mogla sprečiti. Mi nismo mogli znakom stop na granici zaustaviti komarce i druge insekte, prenosioce ove bolesti. Ali, šta mi sada možemo i moramo da uradimo u situaciji kada su nam zemlje u okruženju zabranile izvoz žive stoke i mesa. Ono što mi sada kao društvo moramo da uradimo jeste da u ovom području delujemo preventivno, tako što ćemo sprečiti svaki ilegalni transport životinja i da organizovano i sistematski pristupimo uništavanju insekata – nastavio je Glamočić.
Ni situacija među prisutnima na prvoj sednici Štaba nije bila ni malo prijatna. Učesnici su postavili više konkretnih pitanja, ali je sva pažnja u daljem toku rasprave bila usmerena na postupanje policije i efikasniji rad inspekcija. Na policiju svu svi apelovali da efikasnim i energičnim merama spreči ilegalni i svaki transport stoke, ne samo prema centralnoj Srbiji, kao i da kontroliše sva teretna vozila kod kojih nisu izvršene mere zaštite. Ta tome je insistirao i Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije.
-Situacija je krajnje ozbiljna. Ne smemo ništa više da prepuštamo slučaju i improvizacijama. Ostavimo se telefona i nekakvih usmenih dogovora. Svi učesnici, svi članovi Štaba, moraju postupati na osnovu preciznih pismenih uputstava koja već postoje – upozorio je profesor Stanković.
SVE SMO IZGUBILI
Učesnici su na kraju zaključili da se spreči svaki ilegalni transport stoke, a posebno da se maksimalna pažnja usredsredi sa granične prelaze. Mora se takođe, uz pomoć nadležnih organa, u svakoj opštini locirati mesta gde će se zakopavati uginule životinje, u svakoj farmi izvršiti potpuna dezinfekcija i sve aktivnosti koordinirati sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede u Upravi za veterinu.
Istoga dana profesor Glamočić sa saradnicima i bujanovačkim veterinarima, posetio je domaćinstvo Vesne Stojković – Stoiljković u selu Ljiljance, gde je bolest prvo registrovana. Vesna, na koju se vodi gazdinstvo, njen suprug, svekrva i troje dece, svi su utučeni, svi u šoku. Ne mogu da shvate da im je štala već pet-šest dana prazna i da su njihove krave, od čijeg su mleka živeli, preko noći uginule. Deci, koja su toliko bila vezana za krave, objasnili su da one bolesne i da su oterane na lečenje.
-Hvala vam što nas razumete i što ste došli da nas ohrabrite –skoro kroz suze govori Vesna i nastavlja.
- Mi smo od tih krava živeli, jer smo se bavili isključivo stočarstvom. Ostala nam je sada jedna svinja i nešto živine. Pare su nam stigle, ali će još dugo vremena proteći dok mi ne povratimo sve ono što smo bili stvorili – priča Vesna.
Sutradan, ekipa iz Beograda, u istom sastavu, obišla je opštinu Bosilegrad, u kojoj je takođe proglašena epidemija. U domaćinstvu Zanka Milanova iz sela Izvor, kome je bolest odnela 14 krava svi su bez reči. Ukućani se u suzama i tuzi gledaju, jer još ne mogu da shvate šta ih je snašlo.
-Hvala vama što ste došli da nas vidite, hvala državi što nam je platila štetu, ali nama niko ne može povratiti ono što smo izgubili. Sve što smo imali, što smo godinama stvarali sa mnogo rada, sada smo izgubili.
Predsednik opštine Vladimir Zaharijev teši njega i njegovu porodicu obećanjem da će opština angažovati vozilo i snositi sve troškove transporta novog stada krava iz mesta gde ih Milanov bude kupio. Naravno, domaćin prihvata ponudu, ali skoro kroz plač pita.
Zašto je Bog tako nepravedan? Zašto je odabrao baš naše krave ?

ŠTA JE TO NODULARNI DERMATITIS
GDE SE POJAVILA: Bolest se pojavila 2013. godine u Africi, odakle se prenela na Srednji istok, a potom u Tursku. U Grčkoj je registrovana 2015. a u Bugarskoj i Makedoniji 2016. godine.
PRENOSIOCI: Bolest se prenosi mehanički – insektiva (komarci, muve, krpelji...) pomoću vetra ili prevoznim sredstvima. Bolest se ne prenosi na ljude.
KLINIČKA SLIKA: Čvorići na koži glave, vrata, genitalnim delovima, udovima (okrugli, od 5 do 50 mm) nastaju dva dana nakon pojave temperature. Kada se pojavi nemoguće je zaustaviti njihovo širenje.
DIJAGNOZA: Potvrda kliničke dijagnoze postiže se laboratorijskom analizom uzoraka krvi ili tkiva.
LEČENjE: Bolest se ne leči – smrtonosna je. Obolela grla se ubijaju vi zakopavaju.
PREVENCIJA: Kako se bolest prenosi sa životinje na životinju, stepen zaštite stada možemo podići premeštanjem bolesne životinje i postavljanjem zaštitne mreže na prozorima i vratima štale. Ipak, najbolja zaštita se postiže dezinfekcijom i dezinsekciom svih površina.
POTREBNO JE: Redovno pratiti zdravstveno stanje stoke. Ako se pojave znakovi bolesti, potrebnoje hitno obavestiti veterinara, jer se pravovremenom prijavom sprečava širenje bolesti. Za sva druga pitanja kontaktirajte vašeg veterinara

ZutoCvece