INTERESOVANjE MLADIH ZA VOJNE ŠKOLE

Ružnim rečima na neprijatelja

Promocija vojnog školstva izazvala je veliku pažnju mladih Vranjanaca. Da li se to kod njih budi partiotska svest ili su u pitanju drugi, mnogo praktičniji razlozi

Globalna ekonomska kriza nije mimoišla ni Vranje, pa mladi sugrađani (čak i oni školovani, sa diplomama fakulteta) polagano gube nadu da bi mogli da nađu posao za koji bi bili plaćeni, a o radu u struci i sticanju prava na penziju da i ne govorimo. Deluje da je sve to u domenu naučne fantastike. Da li zbog razočarenja usled nesposobnosti onih na vlasti da nadarene ljude, zadovoljavajućim primanjima, stimulišu da ostanu u zemlji, ili zbog nečeg drugog, tek omladina u našem gradu se sve češće opredeljuje da pohađa vojne škole, nadajući se da će tako sebi obezbediti sigurnu budućnost (verovatno samo bližu, jer nas empirija opominje da je sigurna budućnost u Srbiji nepoznat pojam).
ŽENE VOLE OFICIRE
S tim u vezi, 17. marta je u prepunoj sali Doma vojske u Vranju održana promocija vojnog školovanja za osnovce i učenike srednjih škola. Naime, Ministarstvo odbrane je raspisalo konkurs za prijem 290 đaka, pa bi Vojnu gimnaziju upisalo 120 kadeta, Srednju stručnu vojnu školu 60, Vojnu akademiju 90 polaznika, dok će za potrebe Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije (VMA) biti mesta za 20 novih kadeta.
Otkud u Vranju ovoliko interesovanje mladih za upis na vojne škole? Nada u izvesnu budućnost, patrotizam, mogućnost besplatnog školovanja, ili pak zbog one narodne da žene vole oficire…?
Načelnik kadetske službe Vojne akademije, potpukovnik Uroš Domazet, naglasio je na skupu u Domu vojske da je interesovanje mladih za vojno školstvo visoko jer “naše škole predstavljaju spoj znanja, veštine i iskustva”.
- Naše diplome su akreditovane i priznate u celom svetu, a ono po čemu se meri vrednost fakulteta je vreme koje protekne od momenta završetka školovanja do pronalaska radnog mesta. Naši kadeti po završetku školovanja imaju jedan dan za dodelu diploma, drugi dan za promociju čina, a već nakon sedam dana dobijaju stalan i siguran posao. Trenutno imamo 1000 kadeta, a možemo da se pohvalimo i da imamo kadete slušaoce iz drugih zemalja poput Alžira, Angole, BIH, Hrvatske, Slovenije i Rusije.
Tokom čitavog školovanja država se brine o potrebama učenika, što će reći da im je, osim zagarantovanog radnog mesta, i sam proces učenja i obrazovanja – besplatan. Ovo uključuje i džeparac na mesečnom nivou, čija se visina određuje u zavisnosti od postignutog uspeha – rekao je Domazet a preneli mediji.
Nekoliko osnovaca i srednjoškolaca sa kojima smo razgovarali kažu da su im motivi za upis u vojne škole različiti:
- Od malena želim da obučem uniformu. Pokušaću da upišem vojnu gimnaziju i već sam počeo da se spremam jer je interesovanje veliko – kaže Stefan.
Srednjoškolka Bojana došla je u Dom vojske jer bi želela da upiše Vojnu akademiju:
- Sviđa mi se vojni poziv, ali me više privlači besplatno školovanje i zagarantovan posao. Roditelji nisu u mogućnosti da mi plaćaju fakultet – priznaje ona.
Dragoslav Cincović, pukovnik u penziji, veruje da se muškarci kao i pripadnice lepšeg pola u Vranju opredeljuju za ovaj poziv iz nekoliko razloga:
-Najpre, postoji patriotski odnos kada je u pitanju vojna profesija, jer je naš čovek oduvek želeo da služi svojoj državi bez naknade, iz ljubavi prema otadžbini. Zbog globalnih problema u svetu, kao i u našoj zemlji, i materijalni efekat ima uticaja – kaže Cincović.
On dodaje da je vojni poziv odgovoran i težak, ali je egzistencija sigurna: mlad čovek odmah dobija posao, rešen mu je problem zdravstvenog osiguranja, uz povoljnije uslove dolazi do rešenja stambenog pitanja, a materijalno je obezbedio i svoju porodicu.
Cincović podseća i da se mladi Vranjanci se sve više opredeljuju za posao vojnika po ugovoru, jer je ukinuto služenje vojnog roka, pa smo prešli na profesionalizam. Danas mladi ne rade, a pooštravaju se uslovi za sticanje prava na odlazak u penziju.
Govoreći o tome da li ima istine u onoj o ženama i uniformi, Cincović ne smatra da je to suštinski značajno, već da je najbitnija sigurnost oficira. Čim je neko nekada naredio da uniforma važi samo u kasarni, a da, čim izađe, vojnik može da ide u civilu, tu nastaju problemi savremenog karaktera. Srbija je prihvatila zapadni stil koji je vezan za novac:
-Kada je bila NATO agresija, naš oficir je imao oko 300 evra platu. Bio je, dakle, visokog čina i položaja. A američki vojnik koji je došao na Kosovo imao je platu od 1200 dolara.
Veruje da fizička sposobnost podrazumeva i vojno-stručnu osposobljenost, a tada je i moral dobar. Napominje da je 40 godina bio u vojsci i opravdava ljude koji govore da su danas vojnici slabije fizički pripremljeni nego ranije.
-Vojnik treba da bude fizički besprekoran - i da potrči, i da legne u blato, i da pređe određenu distancu sa bagažom na leđima, a što je najvažnije, da dejstvuje vatrenim oružjem – napominje Cicović.

MAHANjE METLOM
Vladimir Djorđević, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja, smatra da ima onih koji vole vojsku i takav način života, ali da je većina njih tu samo zbog redovnih primanja i kakve-takve sigurnosti:
-Naravno da i u vojsci ima nepotizma i zapošljavanja "preko veze", ali tako je danas u svim sferama društva. Ukidanje obaveznog služenja vojnog roka je bila greška, jer profesionalna vojska nije ispunila očekivanja, a većina nije dovoljno fizički spremna – rezonuje ovaj Vranjanac.
Kaže i da obuka može biti bolja i intenzivnija, a zamera izostanak obuke borilačkih veština:
-Zar treba da se bore ružnim rečima ako se nađu prsa u prsa sa neprijateljem? – pita Djorđević.
Naglašava i da vojnici I oficiri nisu adekvatno plaćeni, a mnogi njegovi poznanici koji su poslednjih godina služili vojni rok žalili su se da nisu dovoljno obučeni za rukovanje vatrenim oružjem, ali da su zato magistrirali "mahanje metlom".
Marko Djorđević, jedan od mladića koji je odslužio vojni rok (jula prošle godine), kaže da je vojska pre svega stvar uma, jer je psihička spremnost značajnija od fizičke:
-Ako govorimo o fizičkoj pripremljenosti, sve zavisi od toga gde te rasporede. Ja sam bio raspoređen u specijalne diverzantske jedinice i morao sam da budem spreman za sve napore. Otišao sam u vojsku jer sam želeo da imam odsluženi vojni rok. Smatram da nije pametno to što je vojni rok neobavezan, nema potrebe da to traje godinu ili dve, dovoljno bi bilo tri ili šest meseci. Drugi faktor je taj što nisam upisao fakultet, ostao sam u Vranju, pa sam imao višak slobodnog vremena. A razlog što sve više mladih odlazi u vojsku je, prema mom mišljenju, isključivo materijalne prirode. Mnogi koji su otišli su govorili: "Da uzmem ja pare za ta tri meseca, pa ću posle da vidim šta ću". Retko ko ode u vojsku zato što voli Srbiju, nema tu mnogo mesta patriotizmu – zaključuje Marko.
Nije tajna da je većini mladih Vranjanaca finansijska komponenta primarna. Sve je veći jaz između bogatih i siromašnih, nema posla... Ođednom, ti mladići i devojke dođu u poziciju da ih ne vaspitava ulica, ne provode dane po kafićima, nego žele da sebi i najbližima obezbede egzistenciju, da steknu radne navike... A sve to mogu zahvaljujući vojsci. Prilika koja se ne pruža svaki dan.
 

ZutoCvece