VRANjE IZMEDjU VIJAGRE I BENSEDINA

Nije za mene, za teču je

Izlaz nije u afrodizijacima, ni u anksioliticima, već u jednom širem društvenom kontekstu, koji isključuje i uzroke i posledice i jednoga i drugoga

 

Vranjanci, pored ostalih mitova, neguju i onaj da su dobri ljubavnici. Setite se samo Mitketa i njegovih erotskih pustolovina sa Redžepovicom, i mladim Vranjankama, „i ni jedna mu ne odreče, ni jedna ga ne prevari, a on gi sve celivaja, sve varaja, i bolan, bolan bija“. Mitka završava sa „m'glu i grobje“, dok mu za „ubavinju i lepotinju srce gine i vene“.

MRTVA TRKA

E pa, siroti Mitka, budući da je živeo u jednom tehnološki predmodernom vremenu, nije znao za ono što današnje „Mitke“ upotrebljavaju u tom plemenitom cilju – vijagru, kamagru, cijalis, afričku šljivu...

Ali, Mitka je imao i drugi problem – bio je nepopravljivi melanholik, neradnik i sujetan čovek, kao i svaki drugi vranjski „patricijski“ propalitet, pa je u cilju lečenja duše koristio sedative, doduše bez saveta sa ljekarom ili ljekarnikom – „eve, idem po meane, pijem“...

Ako Mitku uzmemo kao paradigmu današnjeg Vranja, naićićemo na začuđujuća podudaranja. Mitka, recimo, uopšte nije bio mator čovek – tu negde između 40-50 godina, što je za muškarca njegovih sklonosti i te kako reproduktivno vreme. Ali, eto, istorija se ponavlja kao farsa.

Kompletan tekst možete pročitati pretplatom na elektronsko izdanje "Vranjskih" preko www.novinarnica.net

ZutoCvece