DR DRAGAN MIKIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENjA VRANjANACA U BEOGRADU

Beli most ka belom gradu

Ceo jedan grad, sa svim svojim intelektualnim, umetničkim, privrednim, i svim drugim potencijalima, već vekovima svoju sudbinu poklanja Beogradu. I opet nam Beograđani nalaze mane, zahvaljujući onima koji su ostali u ovoj „dolini plača“, a zanemarujući one koji su u taj građanski Beograd uložili ono što su iz Vranja poneli, a to nije malo

 

Dr Dragan MikićPočelo je još pre Bore Stankovića, a nastavilo se sa njim. Zaštitni znak Vranja, apsolutna vrednost, odselio se iz našega grada, radio, živeo, ostvario karijeru i porodicu u Beogradu, tamo preminuo i sahranjen na Novom groblju. Po apokrifnim podacima, u Beogradu sada živi oko 40.000 Vranjanaca, ili njihovih potomaka, tako da je „crveno Vranje“ prestonici dalo ono što mu je bilo najvrednije, a upražnjena mesta ovde popunili oni koji su Vranje dovde i doveli – do kasabe. Ceo jedan grad, dakle, sa svim svojim intelektualnim, umetničkim, privrednim, i svim drugim potencijalima, već vekovima svoju sudbinu poklanja Beogradu. I opet nam Beograđani nalaze mane, zahvaljujući onima koji su ostali u ovoj „dolini plača“, a zanemarujući one koji su u taj građanski Beograd uložili ono što su iz Vranja poneli, a to nije malo.  O Vranjancima u Beogradu u sadašnjem zemanu, govori dr Dragan Mikić, predsednik Udruženja Vranjanaca u Beogradu, sa karakterističnim imenom „Žuto cveće“.

ČUVARI I NASTAVLjAČI TRADICIJE

Vranjske: Kakav je sada status Vranjanaca u Beogradu, s obzirom kako na sujetu žitelja prestonice, tako i na ponos jedne građanske sredine, iz koje Vranjanci potiču?

Mikić: U Beogradu živi veliki broj Vranjanaca kako Vranjanaca po rođenju, izgleda, još više Vranjanaca po poreklu. Udruženje ozbiljno radi na povezivanju, i jednih i drugih, i njih međusobno. Već smo angažovali Zorana Kičića iz poznate i ugledne stare porodice iz Vranja na funkciji zamenika predsednika Udruženja, a mladog advokata Božidara Dingarca, iz porodice Dingarci birali smo za člana Upravnog odbora. Sada ćemo i uz njihovu pomoć da se povežemo sa porodicama: Bunuševci (iz te porodice je slikar Kosta Bunuševac, nekadašnji dekan Šumarskog fakulteta Toma Bunuševac, novinar Ivanka Bunuševac), Lungini ( iz te porodice je Vladeta Janković, professor Beogradskog Univerziteta i bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Vatikanu, a njegov pokojni otac Dragoslav Janković bio je rektor Beogradskog univerziteta), Hristići ( iz te porodice kompozitor Zoran Hristić), Despići (akademik Dejan Despić i njegov pokojni brat Aleksandar Despić, bivši predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, oni su po majci Vranjanci), Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu je iz porodice Avramci iz Vranja.  Naš Vranjanac Miodrag Popović, završio je gimnaziju u Vranju, sada je prorektor Beogradskog univerziteta, a pre toga je bio dekan Elektrotehničkog fakulteta. Spisak je mnogo duži a ovo je samo najava. Ovome treba dodati brojne ljude koji su rođeni u Vranju a koji sada žive u Beogradu među kojima ima mnogo veoma uspešnih i zaslužnih pojedinaca. Dakle, nemamo se čega stideti, samo ponositi. Da samo ukratko pomenem prošlost – Milan Vlajinac, Djorđe Tasić, Hadži Todor Dimitrijević, Jovan Hadživasiljević...

PROFIL
Dragan Mikić rođen u Vranju 1957. godine. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu 1982. Specijalizaciju iz infektivnih bolesti završio na VMA 1993. i od tada radi u Klinici za infektivne i tropske bolesti ove ustanove. Trenutno zamenik načelnika Klinike i načelnik Prvog odeljenja, u činu pukovnika sanitetske službe. Do sada objavio preko 140 stručnih i naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Član Zadužbine Andrejević, udruženja Milutin Milanković i Streljačkog kluba „MUŠ“ u Beogradu. Predsednik zavičajnog udruženja Vranjanaca „Žuto cveće“ u Beogradu. Oženjen Ljiljanom, diplomiranim psihologom, sa kojom ima kćerku Saru i sina Stefana.

Da li je Zavičajno udruženje Vranjanaca u Beogradu «Žuto cveće» svojevrsni čuvar i nastavljač te tradicije?

- Sadašnje naše Udruženje je ustvari obnovljeno staro Udruženje koje je proslavilo i sebe i Vranje uspešnim i korisnim radom i aktivnostima. U skladu sa tim, naše želje su da i ovo „novo“ Udruženje postigne rezultate i slavu starog Udruženja. Mi smo svesni da su sadašnji uslovi mnogo teži i da će nam trebati više vremena i više angažovanja većeg broja ljudi. U međuvremenu, ovo Udruženje se stabilizovalo: normativno, organizaciono, kadrovski. Najveći problem nam je nedostatak poslovnog prostora za aktivnosti kojima želimo da se bavimo. Kad obezbedimo prostor organizovaćemo razne susrete, predavanja,  izložbe, promocije i slične aktivnosti preko kojih bi ostvarivali naš program i čiji rezultat bi bio upoznavanje i povezivanje ljudi koji žive u Beogradu a koji su rođeni u Vranju, ili su poreklom iz Vranja, ali i svih ljudi koji vole Vranje, iz istih ili  različitih profesija i različitih generacija i sve njih povezati sa zavičajem. Suvišno je da se sada govori o tome koliko bi to bilo važno i korisno.

VEĆE AMBICIJE

Pa ipak, kako se u Vranju kaže – «od viška glava ne boli»?

- U prvom članu našeg Statuta stoji da je: ”Udruženje nevladino i neprofitno, osnovano na neograničeno vreme trajanja, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti društvenog organizovanja građana koji su rođeni Vranjanci ili su poreklom iz Vranjskog kraja, putem njihovog povezivanja, druženja, sprovođenja aktivnosti na afirmaciji vrednosti Vranja i negovanja tradicija Vranjskog kraja». Treba naglasiti i to da po našem Statutu političke organizacije kao i pravna lica povezana sa njima ne mogu biti članovi Udruženja.

S obzirom na vaše profesionalne obaveze, kako ste se našli na čelu «Žutog cveća»?

- Ja nisam učestvovao u samom osnivanju Udruženja ali čim sam čuo da je osnovano uključio sam se u njegove aktivnosti. Želeo sam da i na taj način održim i ojačam svoje veze sa Vranjem od koga se nikad nisam odvojio, ni fizički ni intimno, i kojim sam se ponosio  uvek i na svakom mestu. U Udruženju sam od prvog dana  primljen veoma dobro. Upoznao sam nove ljude, obnovio stara poznanstva, osetio sam kako počinje da se stvara zajednica Vranjanaca u Beogradu, i osetio sam zadovoljstvo što u tome učestvujem. Na početku su funkcije predsednika Udruženja i predsednika Upravnog odbora bile spojene a onda se došlo do zaključka da te funkcije treba odvojiti. Kad su odvojene, meni je, na moje veliko iznenađenje, ponuđeno da budem prvi predsednik Udruženja a Zoran Kičić moj zamenik. Malo smo se objašnjavali, malo smo se ubeđivali, ali predlog je podržan od svih i ja nisam ni mogao, ali nisam ni želeo, da odbijem, samo sam molio da se još jednom oceni koliko ja, pored svih obaveza koje imam, mogu uspešno tu funkciju da vršim. Obećanja koja su mi data, a posebno podrška nekih ljudi koje sam u Udruženju upoznao i o kojima sam stekao izuzetno lepo mišljenje i podrška ljudi koji nose glavni teret u radu Udruženja opredelili su me da pokušam. Tako sam i rekao. Zahvaljujući aktivnosti celog Udruženja, a posebno zahvaljući Branislavu Stojanoviću, predsedniku Upravnog odbora i Predragu Trajkoviću, sekretaru Saveta udruženja moje jednogodišnje iskustvo mi daje nadu da Udruženje može uspešno da radi. Kad proširimo članstvo i povežemo što veći broj ljudi koji hoće da se angažuju, kad  uspostavimo punu saradnju sa Zavičajem, kad stabilizujemo saradnju sa Gradom koja je sve bolja, a početkom ove godine sasvim zadovoljavajuća, kad rešimo taj, preko potreban, poslovni prostor, stvorićemo najnužnije uslove za ozbiljnije i značajnije aktivnosti pa i za zapažene rezultate. Mi ne čekamo te uslove i sada radimo koliko možemo, ali imamo mnogo veće ambicije.

Nastupa i «Veče Vranjanaca» u Beogradu, od koga se, tradicionalno, već decenijama mnogo očekuje, i ono ispunjava očekivanja; šta ćemo sada, osim najuglednijih Vranjanaca, ponuditi Beogradu?

- Veče Vranjanaca organizujemo i ove godine. Imamo sadržajniji program zahvaljujući boljoj saradnji sa zavičajem a posebno sa Gradom. Te večeri ćemo uvek organizovati; one su nam veoma značajne ali mi nikako ne želimo da nam to bude najvažnija aktivnost. Naša želja je da aktivnosti traju cele godine permanentno, da pored lepih imamo i korisne aktivnosti. Zato toliko i naglašavamo potrebu za poslovnim prostorom.

Komentari

Licemerno je kada te postave na funkciju zato što si im potreban da ih lečiš. A ne zato što te poštuju.
Beograd je grad gde žive još odličnih i pametnih vranjanaca, ali nisu lekari koji mogu da leče Stojčića i druge poslove da završavaju.

ZutoCvece