BITKA ZA „PRVONEK“

Žedni preko vode

Ruku na srce, ne može se reći da država nije odvajala sredstva za „Prvonek“, ali ni izbliza u tolikoj meri da bi sada stavila svoju tešku ruku na branu. I sada Vranjanci, makar se kupali samo subotom i pili „češmovaču“ samo uz čokanjče ljute, ne daju svoju vodu

 

Za dvadesetak dana, ističe šestomesečni rok po kome je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (sadašnje Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine), septembra prošle godine donelo Rešenje kojim se nalaže JP „Vodovod“ Vranje da prenese na upravljanje branu sa akumulacijom „Prvonek“ na JVP „Srbijavode“. Država, dakle, hoće da od Vranjanaca uzme ono što su oni decenijama od usta odvajali, kako bi trajno rešili, do završetka izgradnje ovog kapitalnog objekta, hroničan problem vodosnabdevanja u gradu i okolini.

MINISTARSTVO
DRŽAVA JE ULOŽILA VIŠE
Novine Vranjske su se, kao drugoj strani u sporu oko akumulacije „Prvonek“, obratile i Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, sledećim pitanjima:
1. Po kom zakonskom osnovu Ministarstvo traži da se promeni vlasnička struktura na Brani „Prvonek“, te da se ista prenese na upravljanje JVP „Srbijavode“?
2. Da li to znači da je resorno Ministarstvo nezadovoljno gazdovanjem JP „Vodovod“ Vranje (čiji je osnivač, inače, Grad Vranje) nad pomenutim kapitalnim objektom, i zbog čega?
3. Šta bi promena vlasničke strukture nad Branom „Prvonek“ promenila u gazdovanju nad ovim objektom, u svakom smislu – tehničkom, finansijskom, pa zašto ne, i političkom?
Na postavljena pitanja Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine daje sledeće odgovore:
- Pre svega želimo da Vas obavestimo da je učešće Republike Srbije u finansiranju izgradnje brane sa akumulacijom „Prvonek” do 2005. godine iznosilo 70%, a grada Vranja 30%, kao i da je u periodu od 2005. do 2013. godine učešće Republike Srbije u finansiranju izgradnje te brane iznosilo 100%. Ukupna vrednost brane sa akumulacijom „Prvonek” iznosi oko 5.162.672.000 dinara.
- Takođe obaveštavamo Vas da je Zakonom o javnim preduzećima propisano da imovinu javnog preduzeća čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom, uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, kao i da je Zakonom o javnoj svojini propisano da su vodni objekti, kao dobra od opšteg interesa, na kojima postoji pravo javne svojine, u svojini Republike Srbije, kao i da ti vodni objekti kojima saglasno posebnom zakonu upravlja, odnosno gazduje javno preduzeće, ne ulazi u kapital tog preduzeća. Iz navedenog proizilazi da deo kapitala javnog preduzeća ne mogu biti sredstva koja su tom preduzeću dodeljena iz budžeta Republike Srbije za potrebe izgradnje brane sa akumulacijom „Prvonek”.
- Eventualnim prenosom prava upravljanja na brani sa akumulacijom „Prvonek” sa jednog javnog preduzeća na drugo se ne vrši, kako se u pitanjima navodi, promena vlasničke strukture brane sa akumulacijom „Prvonek”. Promena vlasničke strukture se vrši u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, odnosno zakona kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća, a ne pojedinačnim aktom donetim u upravnom postupku.
- U konkretnom slučaju radi se o vodnom objektu koji treba da obezbedi potrebe u oblasti voda (snabdevanje vodom, navodnjavanje, zaštita voda, zaštita od štetnog dejstva voda i dr.) pored grada Vranja i opštine Bujanovac. S tim u vezi ukazujemo da je odredbom člana 146. Zakona o vodama propisano da upravljanje i održavanje regionalnih i višenamenskih hidrosistema vrši javno preduzeće osnovano od jedinica lokalne samouprave za koje se obezbeđuju potrebe u oblasti voda.
- Ovom ministarstvu nije jasno na osnovu čega se izvodi zaključak da ovo ministarstvo traži promenu, kako se u pitanjima navodi, vlasničke strukture brane sa akumulacijom „Prvonek”, ili promenu vlasničke strukture javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

UMESENO PA OBESENO

I kada je, najzad, posle muka Isusovih, ovaj problem rešen, akumulacija puštena u rad, vodosnabdevanje se stabilizovalo, javlja se deus ex machina, država, koja bi da shodno svom ustaljenom običaju dođe na „umeseno pa obeseno“ i, onako staljinovskom voluntarističkom praksom, jednim dekretom „vodnog inspektora“, prisvoji objekat u koji su građani Vranja uložili preko sto miliona evra (bar zvanično), zbog koga su mnogi živci pokidani, mnoge afere pokrenute pa zataškane, ali eto, naše si je. No, da li je? Država stavila šapu, a zna se da se sa državne česme ni voda ne pije.

Trenutno je slučaj u postupku u Upravnom sudu u Beogradu, a o njemu je obavešteno i resorno ministarstvo. Čeka se eventualno zakazivanje rasprave i, božepomozi, presuda u korist Grada.

Ali, u Srbiju Srbi, u Vranje Vranjanci, pa se ni naši ne daju bez borbe. A i kako bi, kada je još oktobra daleke 1988. godine sklopljen Samoupravni sporazum o izgradnji Regionalnog vodovodnog sistema „Vrla“, podsistem „Prvonek“, između opština Vranje i Bujanovac kao investitora ove kapitalne investicije (bio je predviđen i Vladičin Han, ali oni nisu potpisali sporazum), po kome je raspisan tada najveći samodoprinos u tadašnjoj SFRJ u visini od četiri posto od primanja građana! I tu se država nigde ne pominje, osim u članu 11, gde će potpisnici Sporazuma predložiti Republičkom vodoprivrednom SIZ-u da učestvuje sa 25 posto sredstava u finansiranju prve faze objekta.

Država je pristala na predlog, i Ugovorom o udruživanju sredstava za zajedničko finansiranje radova na izgradnji prve faze iz 1989. godine, ugovorne strane su definisale svoje obaveze. Ukratko, ključan je član 18. Ugovora, po kome je „Vodovod“ Vranje dužan da objekat „po završetku primi, održava ga i snosi sve troškove održavanja“.

Usledio je još jedan Ugovor sa državom, iz aprila 2002. godine, u kome se JP „Vodovod“ Vranje eksplicitno definiše kao „Investitor“. Ruku na srce, ne može se reći da država nije odvajala sredstva za „Prvonek“, ali ni izbliza u tolikoj meri da bi sada stavila svoju tešku ruku na branu. I sada Vranjanci, makar se kupali samo subotom, pili „češmovaču“ samo uz čokanjče ljute, ne daju svoju vodu.

Na pomenuto Rešenje „vodnog inspektora“, i JP „Vodovod“ i Gradsko javno pravobranilaštvo podneli su oktobra 2014. godine tužbu protiv Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, sa zahtevom za poništaj ili odlaganje izvršenja konačnog rešenja da se brana „Prvonek“ prenese na „Srbijavode“.

NEMAJU SITKU

- Resorno ministarstvo je – kaže gradski pravobranilac Dragan Mihajlović – odbilo našu žalbu, kao neosnovanu. To je nepostojeća žalba, jer smo mi podneli tužbu, a rešavano je kao po žalbi. Osim toga, nije pravilno utvrđeno činjenično stanje, niti je pravilno primenjen Zakon o vodama. Naime, ministarstvo nije uzelo u obzir ključni član zakona na koji se pozivaju, a u kome jasno stoji da su vodni objekti dobra od opšteg interesa, osim objekata koji su pravna i fizička lica izgradila za svoje potrebe. Pa šta je to Grad Vranje pravio, i za šta su građani izdvajali novac, osim za svoje potrebe, konačno rešavanje problema vodosnabdevanja? Grad Vranje je pravno lice, i po istom zakonu na koji se ministarstvo poziva, dužan je da upravlja i da održava vodni objekat u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima. Valja napomenuti i da se u registru visokih brana, kao i svim zapisnicima o inspekcijskom nadzoru izgradnje brane navodi da je korisnik i investitor JP „Vodovod“ Vranje.

Inače, nije ovo prvi pokušaj da se preuzme upravljanje imovinom Grada Vranja. Tadašnje resorno ministarstvo je još s proleća 2006. godine (u vaktu zvaničnog otvaranja akumulacije, uz gočeve i prisustvo tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice) tražilo izmenu rešenja o odobrenju za izgradnju, a koje izdato investitoru – JP „Vodovod“ Vranje.

- Taj pokušaj prenosa prava na „Srbijavode“ – nastavlja Mihajlović – nije realizovan kako zbog protivljenja investitora, tako i zbog pravnog mišljenja Ministarstva za kapitalne investicije, po kome je takav zahtev neosnovan.

„Mišljenja smo“, citat iz Izveštaja, „da ne postoji pravni osnov za ukidanje, odnosno izmenu odobrenja za izgradnju brane Prvonek“.

Sada se to ponovo pokušava, samo na hajdučkiji način. „Vodni inspektor“ donese rešenje, ministarstvo ga sprovede, i država krka. Ionako je već previše para otišlo niz vodu Banjske reke iz „Prvoneka“, za ove naše, a država pa ako ga se dokopa, tek tu „nemaju sitku“.

Prvonek, drugonek, trećenek...

ZutoCvece