POPLAVE U PČINjSKOM OKRUGU

Hoćeš vodu-vodu? Neću neću

Aferim! Još samo kad bi se neko od nadležnih setio da do tada popravi nasipe, osigura brane, mostove i puteve, obezbedi rezerve hrane, lekova i pijaće vode... A još bolje, možda će ojađeni građani, podobno Trgovištu onomad, dobiti tange, brushaltere i cipele za pokojnike

 

Svi obećavaju: SavinciBog se dragi – da parafraziramo Njegoša – na Okrug razljuti, za njegova smrtna sagrešenja; naši cari zakon pogaziše, stadoše se krvnički goniti, jedan drugom vadit' oči žive; nevjerne im sluge postadoše... i tako dalje. Odista, ničemu se ne naučismo iz lekcije od pre koju godinu, od poplavne katastrofe u Trgovištu. Dolaziše ministri i premijeri, stavljaše se kamenovi temeljci u nove mostove, koje sada bujice odnesoše. Umejatni bili ti neimari.

TAKVI SMO SI LjUDI

I evo nama sada nove kataklizme. Pa da Trgovište ne bude jedino „privilegovano“, stihija ojadi i Bosilegrad i Vladičin Han i Vranjsku Banju. Od 22. januara u ove četiri opštine Pčinjskog okruga traje borba sa jednim od dve „dobre sluge, ali loša gospodara“ – vodom. Svuda je proglašeno vanredno stanje, ljudi se bore koliko mogu, ali, postavlja se pitanje, zbog čega je to moglo da se desi? A Srbija se još nije ocedila od Obrenovca i ostalih ojađenih gradova u Srbiji od pre samo nekoliko meseci.

Radimo na saniranju: SotirovićU Korbevcu, ljudi stoje na mostu, tačnije rečeno na njegovoj preostaloj polovini; drugu odnela voda. Preko tako stvorenog kanjona, širokog dvadesetak i dubokog oko pet metara, silaze i penju se merdevinama. Dobro, oni koji mogu; ali šta je sa starijima, sa decom, invalidima, uopšte nemoćnima, ko će da odgovara ako i merdevine popuste, ili ih odnese voda? Kako do prodavnice, za dnevni tain, kako do škole, do radnog mesta? I zašto, bre?

- Ma – kaže jedan, ogorčen – za sve je kriva Mesna zajednica! Otkad mi govorimo i molimo i kumimo da se ovo reši, pa nemaše nikoga da nas čuje. I eto ti sad, zamalo da se podavimo kao poganci.

- Šta ti je kriva – reaguje stariji meštanin – Mesna zajednica? Ja sam tamo radio 30 godine, sve što ste hteli, dobili ste.

- Da be da, dobili smo... Evo šta smo dobili – odgovara mu oponent uz karakterističan gest.

BOSILEGRAD
SADA PRETE KLIZIŠTA
Vanredna situacija u opštini Bosilegrad i dalje je na snazi. Odluka o proglašenju vanredne situacije na teritoriji opštine Bosilegrad  stupila je na snagu zbog obilnih, padavina koje su prouzrokvale klizišta, pad stabala na putevima, prekid električne energije i telekomunikacija, dela gradskog vodovoda i kanalizacije.Predsednik opštine Vladimir Zaharijev na sednici kriznog štaba već peti dan sa lokalnim rukovodstvom razmatra i rešava probleme na terenu.
- Iako je teško, situacija je pod kontrolom. Sva raspoloživa mehanizacija i radnici javnih preduzeća, Opštine Bosilegrad i SD Mladost, kao i više privatnih automobila su danonoćno na terenu. Jedina pomoć koja nam je za sada potrebna jeste dopremanje nafte, motorola za komunikaciju i agregati za najugroženija domaćinstva - ističe Zaharijev.
Saša Milanov,  šef poslovnice Elektrodistribucije u  Bosilegradu, kaže da su njihove ekipe danonoćno na terenu gde, uz pomoć radnika javnih preduzeća, rade na uklanjanju stabala i probijanju puta za sanaciju dalekovoda.
- Trenutno je oko 200 domaćinstava su bez struje u G. Ržanskom, Pločkom i Ljubatskom reonu. Teren je nepristupačan pa je potrebno probiti prilazni put zbog bušenja rupa za postavljanje stubova. U pomoć su nam  stigle  dve ekipe iz Leskovca i Lebana.
Straško Apostolov, direktor Direkcije za GZP, napominje da su  trenutno realna opasnost klizišta:
- Postoji opasnost da brdo sklizne u naseljenom  delu Paralovski put i ugrozi objekte. Sanirali smo svlačište na regionalnom putu Bosilegrad - Obe reke, dok je put prema selu Bucaljevo u potpunom prekidu. Ulažemo nadljudske napore za njegovu sanaciju,  jer sneg i kiša koji neprekidno padaju dodatno otežavaju posao - kaže Apostolov.
Antoneta Zareva

- Ma čekajte bre – tu je treći žitelj Korbevca, u ulozi „plavog šlema“ – nije ni Mesna zajednica, ni država, nego takvi smo si ljudi, neodgovorni. Evo, novinare, pogledaj okolo – đubrište. U reku je bacao ko je šta stigao, pa ono đubre i Dunav bi zapušilo! Pa nam sad svi drugi krivi.

Poplave, klizišta, srušeni putevi, mostovi... U Vladičinom Hanu iseljeno 30 porodica, pa iz škole preseljeni „kod rođaka i prijatelja“. U Korbevcu od sveta odsečeno 50 domaćinstava, u obližnjem Lipovcu isto toliko. Kao paradigma stanja u Pčinjskom okrugu, neka posluži Vranjska Banja.

- Na snazi je vanredno stanje – kaže Slavica Sotirović, predsednica Gradske opštine i šef Operativnog štaba za vanredne situacije – jer je 23. januara došlo do poplavljivanja 23 kuće u naselju Ogoš, zbog toga što se izlio bujični potok  u naselju Savinci. Odmah smo reagovali, radnici Uprave Banje su izašli na teren, počeli smo da čistimo taj kanal, odmah smo angažovali mašinu iz Komrada, obavestili načelnika štaba za vanredne situacije, koji je smesta izišao na teren.

Žitelji Vranjske Banje i radnici Uprave Banje odmah su počeli da pune i postavljaju džakove sa peskom, ali uzaman – već je došlo do poplavljivanja, pošto se srušio jedan potporni zid. Uzalud je bilo i što je zamenik gradonačelnika u 15 sati sazvao Štab za vanredne situacije, i što je odmah proglašeno vanredno stanje.

- Već su – nastavlja Slavica Sotirović – ubrzano počele da pristižu informacije sa svih strana, da su bujični tokovi naglo počeli da narastaju i da poplavljuju sve pred sobom. Mi smo pravovremeno reagovali, kako na nivou Grada, tako i na nivou Gradske opštine, ali u tom trenutku se pokazala činjenica – veliki nemar i neodgovornost ljudi, bez najosnovnijih civilizacijskih navika. Panevljanska reka, na kojoj je bujica srušila četiri mostića-prelaza, bila je bukvalno zatrpana otpadom.

Šteta još nije procenjena, ali je vidljiva – poplavljeno je 50 kuća, još toliko je odsečeno od sveta, pošto je jedan veliki most u Korbevcu srušen, i ona četiri mostića u Korbevcu.

NA TISI ILI DUNAVU

- Radi se na tome – nastavlja Sotirovićeva – da se što pre postavi improvizovani most, a imamo i obećanje direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, da će do aprila novi most biti napravljen.

Ugroženo područje Pčinjskog okruga posetio je i ministar za vanredne situacije u Vladi Srbije, Velimir Ilić, i obećao pomoć. I tako svi nešto obećavaju, ali narod, poučen iskustvom, gorko reaguje.

- Drobnjak, Ilić, Trajko, Petko... – jedak je jedan meštanin, koji se sa motornom testerom na leđima penje uz one merdevine – ma, kume, ne brani me više. Svaka čast Vojsci, najviše su oni pomogli, ali gde bre da se diže pontonski most na brzoj, divljoj reci? To može tamo na Tisi, ili Dunavu.  Ovde možda viseći most?

Sada Banjčani brinu i zbog brane Prvonek, još im je u svežem sećanju ona havarija od pre par godina, kada je Banjštica bila kao Nijagara, a celo područje koje snabdeva ostalo bez vode.

Iz JP Vodovod stiže škrto obaveštenje o vodotoku Banjske reke:

- Za period od 22. do 25. januara 2015. godine, na području sliva akumulacije Prvonek palo je oko 120 litara kiše po kvadratnom metru. To je, u kombinaciji sa topljenjem zaostalog snega, izazvalo naglo povećanje proticaja Banjske reke. Za manje od 36 sati nivo jezera se povećao za četiri metra. U podne 25. januara, došlo je do prelivanja preko šahtnog preliva u količini oko četiri metara kubnih u sekundi. Prelivanje i dalje traje. Nizvodno ispuštamo 1,4 kubika preko turbina.

Šta ovo znači, kakve posledice mogu da budu, sam bi ga bog znao.

Ne zna se ni procena materijane štete, sve je još taze.

- U ovom trenutku – kaže Slavica Sotirović – nije moguće odrediti pravu cifru materijalne štete, jer ljudi se još javljaju. Ali, radimo na saniranju – na osnovu odluke Štaba za vanredne situacije, već smo napravili neke korake: poverenici u mesnim zajednicama imaju zadatak da sve rukavce tih bujučnih tokova očiste od rastinja, gde je potrebno, šaljemo mašine. Građanima smo ponudili da seku i uklanjaju rastinje, s tim da im ništa ne plaćamo, niti oni nama, već sve što počiste mogu da nose. Moram da naglasim da su svi bili na raspolaganju – Vojska, vatrogasci, odziv građana bio je zadovoljavajući.  Ali, nema para. I ono što zabrinjava, to je dolazak proleća, kada se očekuje topljenje snegova sa planina i prolećne kiše.

Aferim! Još samo kad bi se neko od nadležnih setio da do tada popravi nasipe, osigura brane, mostove i puteve, obezbedi rezerve hrane, lekova i pijaće vode... A još bolje, možda će ojađeni građani, podobno Trgovištu onomad, dobiti tange, brushaltere i cipele za pokojnike.

ZutoCvece