GAF GODINE

Nova snaga mentola

Na primeru Miroslava Nešića vidi se gde je to srpsko jedinstvo – u vlasti! Ako se ovako nastavi, ubrzo ćemo dočekati dan kada će svi Srbi biti u vlasti; i opozicija! Po Endiju Vorholu, svi ćemo dočekati svojih pet minuta slave. Samo, neki mnogo više, usavršenom veštinom ekvilibriranja

 

SNS ostvaruje svojim programima ciljeve za koje se zalažemJoš se glasački listići takoreći nisu ni prebrojali, a Miroslav Nešić, šef odborničke grupe DS u Skupštini Grada Vranja, „preleteo“ je u novo jato – SNS. Ono, nije bilo ni potrebno čekati brojanje listića, sve se već znalo, samo je bilo pitanje razlike, a Nešić kao da je to jedva dočekao. Prateći instinkt pobednika, brže-bolje se priključio dobitnoj kombinaciji, i odmah postao jedna od perjanica neprednjaka za skupštinskom govornicom.

Miroslav Nešić ima iza sebe respektabilnu profesionalnu i političku karijeru. Pravni fakultet u Nišu završio je u roku, kao student generacije, i odmah se priključio porodičnom poslu u uglednoj advokatskoj kancelariji Nešić, uz oca Sretena i starijeg brata Slobodana. Advokatski posao očigledno nije zadovaoljavao apetite ove ambiciozne i uspešne porodice, pa su se vrlo aktivno uključili u politička zbivanja, od samog početka višestranačja u novijoj istoriji Srbije. Tako je pater familias, Sreten, bio narodni poslanik SPO, kome je ostao veran, što se ne može reći za njegove sinove – Slobodan je posle SPO i NS politički reterirao, i sada kaže da ga politika ne interesuje, dok Miroslav, naprotiv, ide sve dalje i dalje, od stranke do stranke. I sada je u SNS, kao u onoj reklami za !!!!!!!!!!!!Airwaves – glavnog junaka ganjaju neke spodobe, ali on u kritičnom trenutku uzme žvaku, i sve ih nadvlada , pod sloganom – „nova snaga mentola“.

Ovaj potez Miroslava Nešića nije ni originalan, ni neočekivan; on je samo potvrda jednog naopakog poimanja srpske političke prakse, oličene u fenomenu „preletača“. Klasična politička podela na levicu, centar i desnicu, više ne postoji, politička misao je amorfna, programski i ideološki ciljevi su samo prazne fraze za sopstvenu promociju i fajdu, ali Miroslav Nešić nije bilo ko u vranjskoj politici – svojevremeno visoki funkcioner SPO, pa DS, svojim prelaskom u SNS on postaje paradigmatična ličnost za ovako zlehudu sudbinu srpske i vranjske politike.

Sam, pak, Nešić, iz petnih žila se potrudio da amortizuje svoj postupak, koji je na ivici političkog skandala.

- Smatram da DS više nije politička opcija – kaže Nešić – za koju sam se na početku (?) opredelio. S druge strane, SNS ostvaruje svojim programima ciljeve za koje se zalažem.

I, da se Vlasi ne dosete:

- Za sada ne očekujem nikakvu funkciju u stranci niti sam nekoga nečim uslovljavao. Kada i ako budem to zaslužio svojim zalaganjem i političkim delovanjem, možda ću i dobiti neku funkciju, ali ima vremena – skroman je Nešić.

Odmah nakon transfera, Nešić je dao intervju „Vranjskim“, u kome pojašnjava svoj postupak. Ton intervjua je nervozan, i u njemu Nešić više napada svoje bivše partijske drugare, nego što ličnim i političkim razlozima brani svoju odluku. Sve u svemu, drugi su krivi, što su ga bacili u naručje naprednjacima.

Tako, DS-u zamera što što je storniran njegov izbor za predsednika Okružnog odbora; poziva se i na Borisa Tadića, koji je netom pred izbore pocepao stranku:

- Dugogodišnji predsednik, alfa i omega DS jednostavno je otišao pre izbora i formirao novu partiju. Za njega to nije sramota, a moj odlazak iz stranke je sramota!

Logično, ide panegirik novoj opciji:

- Kada se formirao SNS, smatrao sam da su to oni isti radikali koji će mnogo galamiti a ništa neće konkretno uraditi. Prevario sam se. Gde svi Turci, tu i mali Mujo. Ovo je, međutim, vrlo značajno za razumevanje funkcionisanja političara: na pitanje novinara „zašto baš SNS“, Nešić odgovara:

- Zašto SNS? Koja je razlika u programima DS i SNS, šta je tu programski različito? Koje sam ja to ideje izdao prelaskom u SNS? Za šta se to sada neću zalagati?

Miroslav Nešić se ovim transferom našao i u prilično delikatnoj poziciji, da odjednom sa skupštinske govornice napada one sa kojima je do juče delio politički hleb; jer, još jedna specifičnost Vranja – ovde je SNS opozicija, a DS vlast. I kako je izvrsni polemičar i poznavalac prava Miroslav Nešić do skora vodio skupštinsku borbu protiv SNS, tako sada za njihov račun mora duplo više da se davi sa DS. Kako ono beše – Turčinu ruke krvave do lakata, poturici do ramena.

Ovo bi, možda, trebalo da bude paradigma tako očekivanog i prizivanog „srpskog jedinstva“; samo što nam niko nije objasnio u čemu se to jedinstvo ogleda, i u čemu se sastoji – u stavu prema Kosovu, prema EU, ili jedinstvo u Hristu (tj. SPC). Na primeru Miroslava Nešića vidi se gde je to srpsko jedinstvo – u vlasti! Ako se ovako nastavi, ubrzo ćemo dočekati dan kada će svi Srbi biti u vlasti; i opozicija! Po Endiju Vorholu, svi ćemo dočekati svojih pet minuta slave. Samo, neki mnogo više, usavršenom veštinom ekvilibriranja.

ZutoCvece