VOZNI PARK VRANjSKIH POLITIČARA

Vozamo se na taljiga

Tu skoro, kod zgrade Načelstva, baš u to (ne)vreme, sretnem se sa starim drugarom, nekako na sred ulice, a izanđala „zebra“ se ne vidi; zdravo-živo, on veli – „čekaj be, ako ginemo, bar da se zagrlimo“. A oko nas trubi, kao Bakija

 

Ne zna se još šta je preteklo od piromanskog pohoda divljih huna od voznog parka vranjskih političara. Ono - ne možete vi da kupite onoliko vozila, koliko mi možemo da spepelošemo. Ili, možda, obrnuto – pali, brate, narodnjaci su zakon, kao u onoj reklami.

DUG NIJE ZEC

Zoran Antić, golf 5, plaćen 10.000 evraVranjske su se svojevremeno kritički osvrnule prilikom obnove voznog parka tadašnje Opštine Vranje, sada Grada, i tadašnji predsednik tadašnjeg Izvršnog odbora, dao nam je sledeće obrazloženje: „Ja putujem širom zemlje, i u inostranstvo, u interesu Vranja, a vozim se u izraubovanom 'stojadinu', koji je samo za muzej. Šta ako negde izgubim glavu zbog neispravnog vozila? Lepo, opština će da mi organizuje sahranu, podigne spomenik, popiće nešto za moju dušu, ali šta će dalje žena i deca? Kupujem nov, bezbedan automobil, nego šta“?

Kad razmisliš, nekako ispravna logika, ali šta sa onima koji pri sasvim pristojnom voznom parku Grada, u ovom surovom zemanu stezanja kaiša, mantri poput reforma , štednja, K und K (korupcija i kriminal), voze automobile na kojima bi im pozavideo i Bil Gejts. Samo prođite oko tri – pola četiri, kada se završava radno vreme kojekakvih nadleštava, Vranje će vam izgledati kao Tokio – Vranjanci k'o Japanci. Pa ne možeš ulicu da pređeš, a da ne rizikuješ da ne te otrebi neki opštinski činovnik ili kontroverzni biznismen, i u limuzinama samo jedno lice, eventualno dva, a iz kvadrofonije piči Ceca, eventualno Karleuša. Tu skoro, kod zgrade Načelstva, baš u to (ne)vreme, sretnem se sa starim drugarom, nekako na sred ulice, a izanđala „zebra“ se ne vidi; zdravo-živo, on veli – „čekaj be, ako ginemo, bar da se zagrlimo“. A oko nas trubi, kao Bakija.

Branimir Stojančić, pežo 308, plaćen 6.000 evraVranje je, posle dela Bore Stankovića, Justina Popovića, Djorđa Tasića, i ostalih naših velikana, sada postalo poznato po paljevinama vozila političarima i privrednicima, pozorište ne smemo ni da pomenemo.

Dobro, pozorište im baš i nije prevashodno, kad bude biće, ali da abimo li firmiranu obuću po šetalište? Naravno da ne, ima da se vozimo, ko šta ima, i kome je šta preostalo posle „vatroslava“.

- Vozim „golf 5“ – kaže gradonačelnik Zoran Antić – polovan, plaćen 10.000 evra na odloženo. Otplaćivao sam ga godinu i po, e sad je moj. Zapališe mi šta god su mogli, sad i ovo ako mi zapale, jedino da kupim trotinet. Pa i to će da mi zapale!

Slobodan Stamenković, seat kordoba, plaćen 10.000 evraJoš jedna žrtva piromanskih divljih huna je socijalista, gensek vranjskog odbora SPS, Branimir Stojančić:

- Vozim sve što ima hlađeno punjenje i dobru klimu, da izduva dim, jer mi povremeno zapale kola, pa da ih nekako predupredim. Sada vozim „pežo 308“, kao i prošle godine, kada sam ga kupio nakon paljevine prethodnog „pežoa 206“.

Eto, Stojančić napredovao za 102 poena, da ne čuju divlji huni.

- Kupio sam ga polovnog – kaže Stojančić – za 6.000 evra.

Goran Nikolić, audi A4, plaćen 11.000 evraA ovo je kad te hoće:

- Inače – nastavlja Stojančić  - nije plaćen u gotovom, nego je to kompenzacija za dug. Slučajno su mi sva tri izvesna moja dužnika vratila pare u isto vreme, pa sam tako kupio novo vozilo.

Pa dobro, dug nije zec, pa da pobegne.

FORMULA JEDAN

Predsednik Skupštine Grada dr Slobodan Stamenković, već sedam godina ne menja svoje vozilo.

- Na lizing sam 2007. godine kupio „seat kordobu“, pet godina sam ga otplaćivao, i sad je samo moj. Ono što bilo, to i ostalo.

Nela Cvetković, reno megan, plaćen 3.000 evra- Ma šta vozim – kaže predsednik Okružnog odbora DS advokat Goran Stefanović – „pežo 406“, koji vredi oko 4.000 evra. Šta da kažem – mi advokati smo u štrajku, samo još da stupimo u štrajk glađu.

I opozicija u Vranju pati za „formulom jedan“.

- Vozim – kaže jedan od dvojice poverenika SNS u Vranju, Goran Nikolić – vozilo „audi A4“, proizvodnja 2002. godine. Kupio sam ga 2008. za 11.000 evra, sada ne bih mogao da ga prodam ni za 4.000 evra. Ma, imam u planu da kupim nešto novo, ali nemam vremena. Ne, nije ono „vreme je novac“; zaista nemam vremena, a pare nisu problem.

Kako beše ona od Balaševića:

- Hej haj baš nas briga,

Vozimo se na taljiga!

ZutoCvece