SEDAM MILIONA MANjKA U VISOKOJ ŠKOLI PRIMENjENIH STRUKOVNIH STUDIJA

Studiranje za džabe, ali stvarno

Kako su mogli da overe semestar, ili dobiju diplomu, ako su ostali dužni? Očigledno je da je jedan broj studenata po ko zna kakvim osnovama imao određene finansijske beneficije, ali gde su otišle te i tolike pare

 

Gde je završilo sedam miliona dinara: VTTŠDirektorka Visoke škole primenjenih strukovnih studija (VŠPSS) u Vranju, dr Svetlana Trajković, 14. jula tekuće godine podnela je Višem tužilaštvu u Vranju krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u ovoj prosvetnoj ustanovi, zbog utvrđenog manjka, čime je škola oštećena za tačno 7.170.858 dinara. Prijave su podnete zbog krivičnih dela iz člana 359 (zloupotreba službenog položaja) i 361 stav 2 (nesavestan rad u službi).

ZATEČENO STANjE

- Bila mi je dužnost – kaže Svetlana Trajković – da te prijave podnesem, kao direktor škole, jer je škola oštećena za tu sumu. Sve se to dešavalo u vreme mog prethodnika, tadašnjeg direktora Zorana Janjića, ali ja nisam mogla da pristanem na zatečeno stanje.

A zatečeno stanje je navedeno: više od sedam miliona dinara manjka u školskoj kasi, na ime nenaplaćenih školarina samofinansirajućih studenata, i ostalih stavki, preko kojih se prelazilo samo onako.

- Pre podnošenja krivične prijave – nastavlja Svetlana Trajković – osnovala sam dve komisije u okviru škole; jednu za proveru uplata prilikom overe semestra, i drugu za utvrđivanje materijalne i pravne odgovornosti zaposlenih.

Cifre su zaprepašćujuće – samo po osnovu kontrole dosijea diplomiranih studenata, škola je u periodu 1. april 2009 – 26. jun 2014, ostala uskraćena za 571.000.830 dinara. Zatim, kontrola dosijea apsolvenata i neaktivnih studenata, od 1. jula 2007. do 30. juna 2014. godine, cifra – 5.582.000 hiljade dinara! I na kraju, obaveze studenata kojima je overen semestar na kraju školske 2013/14. godine, 1.016.148 dinara! Da ponovimo, ukupno 7.170.858 dinara!

- Šta drugo sam mogla – kaže Svetlana Trajković – osim da se obratim nadležnim organima, pa neka oni sada raščivijaju ovo što se radilo pre mene.

To je i njen otac radio, pa ona preuzela formulu od njega: Zoran JanjićPo činjenicama iz nalaza komisija, postoji osnovana sumnja da je u ovoj raboti postojao umišljaj, na relaciji bivši direktor – sekretar škole – referent za studentska pitanja. Kako drugačije tumačiti zapisnik komisije, koji sadrži nalaz da studenti koji imaju odobrenje od strane tadašnjeg rukovodstva škole za naknadno (?) izmirenje obaveza, nisu unešeni u zapisnik? Šta sa onim studentima, koji po Bolonjskoj deklaraciji školi duguju preko pet miliona dinara? I šta, na kraju, sa onim studentima koji su diplomirali, a nisu svoje obaveze prema školi izmirili, oko 600.000 dinara? Kako to naplatiti, jer je u većini slučajeva po Zakonu o obligacijama, došlo do zastarevanja duga? Pa prvi korak za ispunjenje uslova po svim osnovama jeste ispunjenje finansijskih obaveza prema školi! Kako su mogli da overe semestar, ili dobiju diplomu, ako su ostali dužni? Očigledno je da je jedan broj studenata po ko zna kakvim osnovama imao određene finansijske beneficije, ali gde su otišle te i tolike pare?

LIČNE STVARI

Procedura je, inače, sledeća: direktor škole kao ovlašćeno lice potpisuje ugovor sa studentom, zatim to ide kod šefa računovodstva koji svake godine podnosi Savetu škole, kao vrhovnom organu upravljanja, izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju; šef računovodstva, inače, nije obavezan da zna da li je student izmirio svoje obaveze ili nije, kao ni Savet,  to radi studentska služba, i sekretar škole, koji overava ugovor o isplati školarine (u celosti ili na rate) sa svakim samofinansirajućim studentom. I eto one linije direktor – sekretar – referent za studentska pitanja. Savet škole je, inače, 11. jula 2013. smenio dotadašnjeg direktora Zorana Janjića. Ali eto, njegovi tragovi su se pojavili, i podneta je Višem tužilaštvu u Vranju pomenuta krivična prijava.

Više tužilaštvo, pak, otpisuje:

- Povodom vašeg zahteva za pružanjem informacija od javnog značaja od 22.07.2014.godine, a u vezi krivične prijave koju je podnela direktorka Visoke škole primenjenih strukovnih studija protiv odgovornih lica u navedenoj školi, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl.359.  Krivičnog zakonika i krivičnog dela nesavestan rad u službi iz čl.361.st.2. Krivičnog zakonika, na osnovu čl. 16. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja (Sl. glasnik br. 120/04 54/07, 104/09, 36/10), obaveštavamo vas sledeće:

- Da je u Višem javnom tužilaštvu u Vranju dana 14.07.2014.godine, primljena krivična prijava dr Svetlane Trajković - direktorke Visoke škole primenjenih strukovnih studija protiv odgovornih lica u navedenoj školi (koja lica nisu navedena poimenično), zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl.359. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nesavestan rad u službi iz čl.361.st.2.Krivičnog zakonika, i po istoj je u toku predistražni postupak u kojem se preduzimu potrebne mere radi provere predstavljenih navoda u prijavi.

I Zoran Janjić, bivši direktor VŠPSS, i Biljana Spasić, referent za studentska pitanja u školi, odbijaju svaku pomisao na bilo kakvu zloupotrebu položaja, sve se, kažu, svodi na neki lični odnos.

- Ne znam o čemu me pitate – kaže Zoran Janjić – jer ja nikakav materijal po tom pitanju nisam dobio ni iz škole, niti iz neke pravosudne institucije. Kad budem dobio, odgovoriću. Vi pišite, to vam je posao, ali će za te izjave neko morati da odgovara sutra. To je i njen otac radio (Predrag Trajković – p.a.), tužio profesore za ono što je on radio, pa ona preuzela formulu od njega. Na kraju, kad nadležni organi preuzmu stvar u svoje ruke, pokazaće se prava istina. Ako je bilo zloupotreba, zašto direktorka radi selektivno? Samo nas troje smo krivi, Biljana, Mića (Petković, sekretar škole –p.a.) i ja? A gde je ostali deo nastavnog i nenastavnog osoblja  škole, oni kao nisu ništa znali? Ni ona!?

- Ja sam na godišnjem odmoru – kaže Biljana Spasić – i sada ne mogu ništa posebno da vam kažem, dok se ne vratim. Samo to, za sada, da je to potpuno netačna informacija, verovatno iz nekih ličnih pobuda direktorke. Uostalom, ja sam tu po stažu najmlađa radnica, oni stariji će bolje znati o čemu se tu radi.

O čemu bi se radilo? Nema ih sedam i kusur miliona dinara, to je činjenica. Kako je do toga došlo, neka utvrde organi gonjenja. A mediji to nisu.

Komentari

UKRALI TOLIKE PARE !
JOŠ NISU UHAPŠENI ?
ŠTO SE ČEKA ?

Студирање за џабе, мало морген !
За џабе су студирали само студенти који су били ПОВЕРЉИВИ и врло блиски тадашњем директору Зорану Јањићу и његовој многобројној фамилији, коју је он запослио у школи, а остали су морали дебело да плаћају. Да плаћају и за оне који нису плаћали. Како их није срамота да опљачкају школу са толико много пара. Сада је можда јасно од којих пара су Зоран Јањић и Биљана Спасић у то време купили станове у Нишу да им деца станују док студирају. У цара Тројана козје уши. Све изађе на видело једног дана. Тај дан им је дошао. Не могу више да се крију. Неће смети више нико ни да их штити као што су их до сада штититли, јер ради се о огромној пљачки, о којој се стално причало и све више се прича у јавности Пчињског региона и шире.

Ovde je stvar vrlo jasna, sam bivši direktor Zoran Janjić je priznao da je sve znao i odobravao nezakonite radnje svoje referentkinje za studentska pitanja Biljane Spasić, dok je bio direktor, iz njemu znanih razloga, što je očigledno prezentovao svojom izjavom novinaru Vranjskih. Citiramo izjavu bivšeg direktora Zorana Janjića: " Ако је било злоупотреба, зашто директорка ради селективно? Само нас троје смо криви, Биљана, Мића (Петковић, секретар школе –п.а.) и ја? А где је остали део наставног и ненаставног особља школе, они као нису ништа знали? Ни она!? ".
Dakle, očigledno priznanje, koje može da se iskoristi u samim predistražnim i istražnim radnjama, kao i u samom sudskom sporu, što bi omogućilo brzo rešavanje istog, a u skladu sa novodonesenim zakonima.

Докторе Зоране Јањићу, бивши директоре Школе, о којој формули Ви причате, човече ? Па Ви нисте хтели за џабе да нам кажете здраво на ходнику Школе и да нас примате на консултације и на одбрану дипломских радова, а камоли да студирамо за џабе. Све сте Ви јако добро наплаћивали. Ваша формула свима нама, који смо завршили Високу школу, је изузетно позната, а она се огледала у томе што нисте хтели да нам држите консултације, врло често и предавања. А када сте их и држали, обично сте као директор Школе оговарали своје колеге и колегенице (наше професоре), а хвалили сте себе како путујете, често широм Србије, у Бугарској, и другим земљама, на некаквим састанцима, стручним и научним скуповима, на екскурзијама, како Вас тамо цене као професора, директора и стручњака, а врло често сте знали и умели да грешите у падежима, што, мислимо, да не би требало да се дешава, бар пред нама студентима. Смрзавали смо се у хладним учионицама и амфитеатру, врло често професори су нам држали наставу у тим просторијама а да је кров прокишњавао. Учионице и кабинети професора су били буквално у води. Професорима су страдали копјутери у таквим просторијама због прокишњавања и воде. Али зато, Ви сте се шетали где год сте стигли и наумили. Узимали девизне дневнице. Ви сте више, у току месеца, узимали паре од Школе на име дневница, него што Вам је била сама плата, говорили су неки људи. Када су били испитни рокови, Ви сте обично проводили време у Београду на Правном факултету да „држите страх“ својој ћерки док је полагала испите. Пошто јој није баш пошло за руком, своју ћерку сте уписали и на нашу Школу, одсек Заштита животне средине, и oна је била прва на списку приликом уписа, да би била на буџету државе, а ми деца радника и сељака морали смо да плаћамо школарину. О којим формулама Ви причате ? Ви сте запослили у тој Школи, док сте били директор, свог рођеног брата, свог брата од стрица, свог брата од тетке, итд, пола фамилије, да не набрајамо даље. Док смо студирали, чуло се у Школи, као и у граду, да немате нострификоване дипломе, које сте стекли у Бугарској, а нас сте на испитима обарали више пута, можда да „учврстимо“ знање. А, овај мањак од седам и кусур милиона, који сте направили Школи, са својим сарадницима, док сте били директор, то је, заиста посебна брука, велика брука. Па Ви више у Школи не би смели ни да се појављујете, ако имате имало гриже савести. То је Ваша формула господине Зоране Јањићу. За Вас, бивши директоре, изузетно успешна, али за нас напаћене студенте и овај сиромашан, јадан и бедан народ, погубна.

Vidi, stvari ovako stoje. Ovo za pljacku racuna skole neka vidi koj treba. Ocu ti kazem I za korupciju . Jedan lanac ide ovako – Mica sekretar prima narudzbinu od studenta prodekana, prosledjuje na onog maleckog plavog sto se muva po kotlarnicu skole, malecako plavo organizuje primopredaju para u kafanicu od studenta licno na ruke…sve se bilo preselilo u kafance preko put skolu al kad su I konobari poceli da se ugradjujev, ne radi vise taj linija. Druga linija ova gospoja sto gu pominjate sas telefon, poseban mobilni samo za tej rabote, sto vu je kupio ovaj dorektor prima porudzbine za ispiti, prosledjuje preko micu pravnika velikog, pare pa uzima mali iz kotlarnicu , vraca na sekretara Micu a on na direktora. Treca linija – student prodekan sa maleckog iz kotlarnicu dere koga stignev, pa ako prodje proslo je ako ne vrcav pare, ne uvek. Cetvrta linija ti je malecak iz kotlarnicu, sam organizuje covece…mislim da je tuj sekretar mica, bez njega malecak ne bi mogija da zavrsava rabote. Peto – svaki si ima svoji igraci ali sve mora mica sekretar da znaje i da prosledi na direktora, a ovaj samo pisuje u jednu svesku za ne daj boze...ima rabota ovde kolko oces za onija koji treba i koji ocev da gu odradiv. Ako ne mi verujes, pitaj u kafance novinare, pitaj studenti, ne mogu ja bs sve da ti kazem ovde.

Зорана Јањића обележавају, карактеришу и врло евидентно дефинишу и илуструју (проверено у његовом надалеко чувеном и срамном деловању) његове „тамне стране“, као што су: халапљивост, дволичност, завист, мржња, похлепа, цинизам, бестијалност, освета, неписменост, нестручност, недоследност, злостављање и манипулација људима у циљу свог личног богаћења и уживања. Много се обогатио. Купио је стан у Ниши и у Београду. Мења кола, као циганин коње.
Јањић Зоран је запослио своје људе у школи, оградио се њима, а сви скупа су радили шта год су хтели; као да је школа била њихово приватно власништво, које су наследили од чукун дедова, па су је черупали као гуску за васуљицу. Приликом судског спора и доказивања предметне пљачке школског рачуна, откриће се и многе друге ствари, које је Зоран Јањић са својом братијом и својом референткињом за студентска питања Биљаном Спасић одрадио на штету те школе, коју су други људи уз велику муку, труд и залагање изградили.
Јањић Зоран је био недодирљив. Путовао и банчио од школских пара. Шиканирао и малтретирао запослене у школи до бесвести, да би их уплашио и доказао им да је неприкосновен. Међутим, заборавио је само једно: да ђаво увек дође по своје. Ту је крај. Готово је. Нема више екскурзије до Јахорине, до Златибора, до Врњачке бање, до Соко Бање, до Бугарске, до Македоније, до Француске, до Италије, до Немачке, до Норвешке, итд. Може једино да се теши (у тренуцима туге и безнађа, панике, неурозе и носталгије) гледајући филмове и фотографије са тих екскурзија, које су снимали и фотографисали он и његов рођени брат Неша, предавач те школе.

E, Zorane, Zorane, otkriše ljudi tvoje prljave i nezakonite rabote u školu.
Beše tvoje Zorane. Napustiše te i vlast i moć i politika i prijatelji i komšije i rodjaci. Ostareo si i onemoćao. Izdaje te i snaga. U poodmklim godimana si. Ostade sam samcit. Na vetrometini. Bez igde ikoga. Ostaviše te da se sam boriš sas zakon i pravdu. Lice u lice. Borba će biti teška, duga i neizvesna.
A sada kad otkriju još i tvoje diplome što si dobija u Bugarsku za devet meseci koje niko nije hteo da ti prizna i nostrifikuje u Srbiju biće tvoje kuku lele. Crno pa čuči.
Prošle godine kad su te smenili sa mesta direktora škole proveo si 11 dana u bolnicu.
Šta li ćeš sada da uradiš ako dobiješ krivičnu prijavu i otkaz iz školu za te mutne rabote što si napravija u školu.
Neka ti je sam Bog na pomoć i ona tvoja vračarica koju posećuješ svaki mesec da ti proriče sudbinu i da ti kazuje šta te sve čeka u tvoj mil, slatki i dragi život pun neizvesnosti kao kraljevokućska traktorska prikolica puna sas prokisle lubenice i dinje.

Sve se znaje u kafance preko puta, sam da se nekoj zainteresira :)

Gospodine Zorane Janjiću, ODABRALI STE NOVAC UMESTO POŠTENJE zato je i došao kraj dinistiji Janjić. Otera vas pravda na smetlište istorije. Sasvim zasluženo. Što ste zaslužili - to ste i dobili ! Ima Boga. Ima i pravde. Spora je, ali je dostižna. Hvala i Bogu i ljudima.

ZutoCvece