UPIS U SREDNjE ŠKOLE

A posle? Zna se – u stranku

Aktuelni prosvetni sistem u Srbiji može da bude toliko presudan, da nekome odredi profesionalnu i ličnu sudbinu koju niko nije ni sanjao; a  ponekad, ko zna zašto je to dobro

 

Među najtraženijima u Srbiji: Srednja medicinskaSada da otvorimo još dva odeljenja, odmah bismo ih popunili: Gordana JovanovićPosle traume zvane „mala matura“, učenici, roditelji i staratelji suočili su se ubrzo sa još jednom – upis u srednje škole. Dobro je kada dete odmalena zna šta želi, kada roditelji prepoznaju njegove talente pa ih podstiču, ali aktuelni prosvetni sistem u Srbiji može da bude toliko presudan, da nekome odredi profesionalnu i ličnu sudbinu koju niko nije ni sanjao. A ponekad, ko zna zašto je to dobro.

FENOMELOGIJA PALANKE

Kakva je situacija u Vranju? Statistika kaže (vidi okvir), da je najveća potražnja za Medicinskom školom „Dr Elizabet Emsli Haton“, gde je bila i najveća kvota bodova za prijem – 96,60, a najmanje interesovanje vranjski srednjoškolci pokazali su za Muzičku školu na smerovima „muzički izvođač“ i „kultura, umetnost i javno informisanje“, gde se primalo osam kandidata, a nije se prijavio nijedan! I to bez kvote. Svi hoće da špricaju, vade kljove, prodaju (što rekao Nušić) sodu i čivit po apotekama, ali niko u gradu sa prebogatom muzičkom tradicijom, neće da svira! Niko neće da se bavi kulturom, umetnošću i informisanjem (čast izuzecima), u gradu gde nema bioskopa, gde je pozorište zapaljeno, gde je izdavačka delatnost svedena na „Stojka iz Nesvrtu“. Ima tu još interesnatnih stvari, koje po opredeljenjima za buduća zanimanja već predstavljaju i svojevrsnu „fenomenologiju palanke“, ali i poluvekovnu empiriju. Recimo, zanimanje trgovac. Vranje je poznato kao stara trgovačka čaršija (što se može tumačiti i kao mit, zahvaljujući naopakom čitanju tumača lika i dela Bore Stankovića), a u Ekonomsko-trgovinskoj školi na 30 ponuđenih mesta prijavilo se 18 kandidata.

- E, pa, nije to – kaže direktor škole Branko Trajković – ono što je ranije bilo, so, šećer, kafa, brašno, nisu to bakali, već se tu mladi ljudi obučavaju za rad u velikim sistemima kao što su „Idea“, „Maksi“, „Roda“, a to iziskuje visoko tehnološko znanje i obrazovanje. I kad sve to prođete, kome ćete u Vranju to prodati?

Eto posledice suludog projekta „južnog privrednog čuda“, o čemu govore i cifre: recimo u Hemijsko-tehnološkoj školi na smeru tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, te šumarstvo i obrada drveta, od 20 ponuđenih mesta popunjeno je samo osam. Šta vam to govori? Da je Simpo u perspektivi mladih otpisan. Idemo dalje: ista škola, smerovi tehničar-modelar odeće i tekstilstvo i kožarstvo, ponuđeno 30, prijavljeno 16. Gde su Jumko i Koštana?

Tek je poljoprivreda katastrofa: u Srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj  školi „Stevan Sinđelić“, obrazovni profil poljoprivredni tehničar, ponuđeno 30 mesta, popunjena 3! Na smeru poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane; veterinarski tehničar 30-11, prehrambeni tehničar već uliva optimizam, 30-25, inače ne znam šta bi žene prvo stigle da umese.

"Osuđeni" na studije: IlićNo, vratimo se šampionu, Medicinskoj školi, gde je i konkurencija i kvota najveća.

„OSUDjENI“ NA STUDIJE

- Sada da otvorimo još dva odeljenja – kaže direktorka škole Gordana Jovanović – odmah bismo ih popunili, toliko je interesovanje. Recimo, prethodne godine smo imali 37 molbi za prebacivanje u našu školu, pa čak neke i iz Beograda!

Po čaršiji se priča da je interesovanje za ovu školu vrlo pragmatično, jer se njeni obrazovni profili traže i u zemlji i u inostranstvu – zubni tehničar, pedijatrijska sestra, medicinska sestra, farmaceutski tehničar. Sve pristojno plaćena zanimanja, i bez daljeg obrazovanja.

- Neka je i tako – kaže Gordana Jovanović – ali to je uprošćeno tumačenje. Maturanti Medicinske škole u Vranju masovno upisuju fakultete po smerovima na kojima su se školovali, i u 80 posto, po podacima kojima raspolažemo, završavaju ih! A formula je jednostavna – na prvom mestu deca, jer ona su najbitnija, iz stabilnog porodičnog okruženja, zatim stručno nastavno osoblje, te opremljenost škole, kabineti, laboratorije, šta već sve treba da vas sutra ovi mladi ljudi leče.

U Srednjoj tehničkoj školi ostalo je još mesta za drugi krug upisa u septembru. Saobraćaj je totalno pounjen, ali ima još mesta za mašinstvo i obradu metala, što može malo da čudi, jer je „Alfa“ jedini preostali vranjski privredni gigant i, kako stvari stoje, ovaj profil stručnjaka će joj trebati. I direktor škole Slaviša Anđelković ne sumnja da će i ta mesta biti popunjena, iz više razloga:

Kao i ranije: Anđelković- Velika je zainteresovanost, upisali smo osam odeljenja, na nivou kao prethodne godine, a imajte u vidu da u Pčinjskom okrugu opada broj učenika. Kvalitet, navešću par primera: od 20 maturanata iz jednog odeljenja, 19 je upisalo Saobraćajni fakultet! Naši maturanti upisuju Mašinski i Elektronski fakultet u Nišu, sa njima već imamo takoreći poslovične odnose. I završavaju! Kad pomenuste “Alfu“, naši su učenici tamo rado viđeni i primani u radni odnos, što su u punoj meri i opravdali. Da ne pominjem privatne preduzetnike, inženjere, profesore, kojima sam ja nekada predavao, a sada su moje kolege. Ipak, najveće interesovanje pokazuje se za zanimanje elektrotehničar računara.

I, last but not least, šta je sa tradicionalnim vrhom vranjskog srednjoškolskog obrazovanja, gimnazijom „Bora Stanković“? Generalno, država planira svojom strategijom obrazovanja, da se broj polaznika gimnazije poveća za 30 posto. Zašto opada interesovanje za gimnaziju, evo u vranjskoj ima 21 slobodno mesto, 19 na društveno-jezičkom smeru, i dva na prirodno-matematičkom. A nekada se za upis u gimnaziju moralo da urgira. Tu je jako izražen društveni momenat, što plasstično objašnjava direktor Dragan Ilić:

- Onaj ko upiše gimnaziju, „osuđen“ je na studije, što je u današnje vreme ravno podvigu, mislim pre svega na ekonomski položaj roditelja. Zato se sve više mladih odlučuje za stručne srednje škole, jer tamo ipak dobijaju neko zvanje, po kome mogu da se zaposle, mada niko to nikome ne može da garantuje. Ko danas, u proseku, ima toliko para da izdrži studije dece, sa sve skupljim školarinama, plus prateći troškovi. Kao direktor jedne od najreferentnijih srpskih gimnazija, ipak sam zadovoljan, ovo je buduća inteligencija grada.

Sasvim, pod uslovom da ostanu u njemu, ili da grada uopšte bude bilo, naravno u njegovom izvornom smislu - civis.

Komentari

Medicinska skola je najbolja skola ne samo u Vranju nego u celom regionu, ima super profesorski kadar. Najvise zaslugom direktorke Gospodje Gordane Jovanovic koja mudro, savesno i krajnje odgovorno rukovodi kolektivom ova skola postize najbolje rezultate ! Zelim im puno uspeha u radu...

da se ne lazemo medicinsku upisuju mamine i tatine princeze zato sto im je zasiguran odlican prosek jer svi profesori popustaju

ZutoCvece