MALA MATURA

Štreberi VS manulaći

Jedna od najvećih trauma i za roditelje i za decu, jeste takozvana mala matura, što već postaje ozloglašeni termin u ionako traumatizovanom srpskom društvu; to je prvi direktan susret maloletnog, nevinog deteta sa mehanizmom zvanim država, i to svakako nije ljubav na prvi pogled

 

Sve što se tiče dece, na prvom je mestu, jer na njima, kako stara poslovica kaže, svet ostaje. Ali, kakav će to oni svet naslediti od nas matorih? Jedna od svakako najvećih trauma i za roditelje i za decu, jeste takozvana mala matura, što već postaje ozloglašeni termin u ionako traumatizovanom srpskom društvu. To je prvi direktan susret maloletnog, nevinog deteta sa mehanizmom zvanim država, i to svakako nije ljubav na prvi pogled. Neko će reći – ajde bre, matura pa matura, dovde mi je već te priče! Dete, ako je naučilo, položiće, ako nije, neće. Ali, samo naizgled. Mala matura detetu od 14 godina u velikoj meri može da odredi dalju sudbinu, profesionalnu i ličnu. Pogotovo u ovoj i ovakvoj državi.

KOSTA KOJOT, SUVI GENIJE

Novine Vranjske iz godine u godinu pažljivo prate odvijanje ovako kapitalnog prosvetnog poduhvata, kao što je mala matura. I od 2001, kada je cela priča počela, uz razne varijacije, izmene zakona i propisa, kojekakvih uredbi i podzakonskih akata, evo sve do danas ništa nije moglo da prođe bez problema.

STATISTIKA
OŠ „Vuk Karadžić“:
- polagalo 138;
- matematika 11,32;
- srpski 13,90;
- kombinovani 6,83.
OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“:
- polagalo 103;
- matematika 12,65;
- srpski 11,95;
- kombinovani 07,28.
OŠ „Dositej Obradović“:
- matematika 12,36;
- srpski 11,09;
- kombinovani 07,01.
OŠ „Branko Radičević“:
- matematika 10,06;
- srpski 13,82;
- kombinovani 07,12.
OŠ „Svetozar Marković“:
- matematika 10,93;
- srpski 12,51;
- kombinovani 07,13.
OŠ „Radoje Domanović“:
- matematika 10,22;
- srpski 11,17;
- kombinovani 09,96.
Napomena: U tabeli su prosečne ocene sa ispita po školama. Upoređenje sa rezultatima maturskih ispita iz prethodnih godina nije moguće, jer je prvi put ove godine polagan kombinovani test sa pitanjima iz fizike, hemije, istorije, biologije i geografije.

Stvar je eskalirala prošle godine, kada su testovi „provaljeni“ i prodavani na ulici kao semenke, da bi kaštigovani bili službenici, portiri i babasere, a ministri, njihovi zamenici i pomoćnici, te ceo orijaški administrativni aparat države pilatovski oprao ruke od ovog prosvetno-kriminalističkog skandala.

I ove godine digla se velika tenzija oko male mature. Deca, kako ko – neka su  zapinjala iz petnih žila da savladaju gradivo za završni ispit, neka pak, onako umešnija (ili samo ona misle tako), vreme za učenje utrošila su u pravljenje „puškica“ za prepisivanje ili podešavanje mobilnih telefona e da bi im odgovori „odnekud“ stigli, treći, oni „carevi“, nisu ni za to morali da se zamuče – elem, tu su mama i tata, ne sekiraj se zlato naše, samo se pojavi tamo, a onda pali negde na more, rezultate već znaju brižni roditelji. Džaba što su testovi iz štamparija dovoženi policijskim „maricama“, uz obezbeđenje kao za Tita, što su mučene duše nastavnici dežurali po ceo dan, opet je bilo „štrebera“ koji nisu mogli da upišu željenu srednju školu, a u korist manulaća.

Vranja što se tiče, nekoliko godina unazad naša su deca na maloj maturi bila „Kosta kojot-suvi genije“. Vranje je bar za dva-tri poena na maturi nadilazilo ostatak Srbije, što je počelo da izaziva opravdanu sumnju kod nadležnih organa (nadležni organi i sebe opravili, te će i našu decu). Pa je počelo, iz godine u godinu, da se šuška, a šta se u Vranju šuška, budite uvereni da je l..., ovaj, istina, da se testovi „valjaju“ preko raznoraznih političkih veza, zavisno od toga koja je opcija na vlasti, od kinte, što opet ima veze sa prethodnim, i od rodbinskih veza.

REGULARNI KLjUČ I KOREKCIJE

Utisak je da je ove godine, za razliku prethodnih, na maloj maturi u Vranju sve prošlo maltene idealno. Bar tako kažu direktori škola, i Jovica Stefanović, prosvetni savetnik i predsednik Okružne komisije za sprovođenje završnih ispita i upis učenika u srednje škole:

- Na osnovu informacija koje imam iz osnovnih škola, završni ispit je sproveden prema Uputstvu koje propisalo Ministarstvo prosvete. Kao i svake godine, bilo je prigovora učenika i roditelja, ali samo na pregledavanje testova. Ti prigovori se rešavaju u školi i na nivou Okružne komisije, bilo ih je ukupno šest, a pozitivno je rešeno pet.

Međutim, bilo je i nedoumica oko pitanja i njihovih rešenja, naročito po pitanju br. 18 iz matematike, i br. 15 iz srpskog jezika.

- I to je – kaže Stefanović – rešeno; naime, pored regularnog ključa, koji je objavljivan na dan ispita, bilo je i dopuna i sve komisije su, poštujući regularni ključ i dopunu, napravile korekcije u bodovanju.

Skor bodovanja se, inače, nije mnogo promenio u odnosu na prethodne godine, ali ima i drugačijih mišljenja, koja se ne tiču cifara, već samog instituta male mature.

Bilo je prigovora učenika i roditelja: Jovica Stefanović- Otvoreno izjavljujem – kaže Zdravko Veličković, direktor OŠ „Branko Radičević“ – da nisam za ovakav završni ispit. Pitanje je da li su deca sa 14 godina psihički i fizički spremna za takav teret. Postoji Pravilnik o ocenjivanju učenika i po njemu ne može da se radi više od jednog pismenog zadatka nedeljno; a zamislite decu, koja za tri dana rade značajan test iz sedam predmeta, koji im na neki način odlučuje sudbinu, bez obzira na nivo zadataka, bio on osnovni, srednji, ili viši. To je pritisak neprimeren za taj uzrast, i ne daje realne rezultate znanja.

Sa time se, na nešto drugačiji način slaže i roditelj, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman:

- Ovo je – kaže roditelj uz burnu afektaciju – jedan cirkus! Prvo, mnogo košta, a mi smo u tu decu ulagali emocije i sredstva punih osam godina; drugo, nije prava slika učenikovog znanja, tu su razni faktori – trema, očekivanja nas roditelja i nastavnika, zatim, od škole do škole su kriterijumi ocenjivanja i proces nastave različiti. Recimo, moje dete je išlo u školu koja ima najstrože kriterijume, i ukupni rezultati su drugačiji u odnosu na one škole koje su blaže; i treće – mislim da bi to trebalo da rade srednje škole, jer je završni ispit osnovne škole ujedno i svojevrsni prijemni za srednje. Šta ćemo sa onom decom, koja ne upišu željenu srednju školu, iz razloga koje sam naveo? Moje dete je završilo osnovnu školu sa ocenama koje mu pišu u svedočanstvu, šta će mu sada  nekakva matura? Neka se sada srednje škole pobrinu koga primaju, kroz svoje prijemne ispite, pa da vidimo ko će i kako tu proći.

Hm, to je za naše običaje gusto sito i rešeto. Ako ministri i dekani mogu da doktoriraju samo ovako, šta ostaje osnovcima, budućim srednjoškolcima, da željenu srednju školu upišu samo onako.

ZutoCvece