KO ĆE BITI NOVI VRANjSKI PAŠA

Ulazak u harem

Ništa, dakle, nije čudno što skupštinska koalicija predvođena socijalistima, sada gleda da na svaki način stane na žulj „poturicama“, makar preko Haremluka. Tako se čaršijom pustila priča da je Grad nacemperio Haremluk, i da hoće da bude paša umesto paše, i to ni preko koga drugog, nego preko svojih istaknutih predstavnika u lokalnoj vlasti

 

Simpo želi Haremluk još 20 godinaNi na kraj pameti mi nije da uzimam Haremluk: Nebojša ZupančićZakup HK „Simpo“ na objektu Haremluk, u sklopu Pašinih konaka, istekao je 20. decembra 2013. godine. Međutim, na izgled se ništa ne menja – Simpo je još uvek tamo, sve je isto pa i Njega ima, ali se ipak nešto iza brda valja. Naime, vodi se potmula borba oko dalje sudbine zakupca Haremluka, između Simpa i Grada Vranja, ali je situacija paradoksalna – bilo ko da želi da uđe u zakup, imaće nedoumicu sa kim, u stvari, treba da sklopi ugovor?

PREKRŠILI POGAČU

Simpo je, dakako, zainteresovan da objekat zadrži. Po Ugovoru o zakupu, od 20. decembra 1993. godine, čiji su potpisnici bili Snežana Radivojević Petrović, tadašnja direktorka Narodnog muzeja i Vladimir Manić, u to vreme direktor uslužnih delatnosti u „Simpu“, Narodni muzej ustupa Kompaniji u zakup zgradu „Haremluka“ na određeno vreme, u trajanju od 20 godina, kada ugovor prestaje. Uslovi zakupa bili su vrlo strogi, pošto je odlučujuću reč imao „Zavod za zaštitu spomenika kulture“, budući da je objekat reprezentativno zdanje balkanske arhitekture pod zaštitom države, te se po projektu morala sačuvati autentičnost i enterijera i eksterijera zgrade.

Projekat revitalizacije Haremluka osmislio je arhitekta iz Vranja Stanko Dimitrijević, sve dozvole su obezbeđene, i Haremluk je priveden nameni, a ona je bila da ovaj ukras grada postane biznis-klub, uz prateće kulturno-turističke sadržaje, ali da u isto vreme bude i otvoren za javnost, kao deo jedinstvene spomeničke celine Pašinih konaka. Sve je izvedeno skoro do savršenstva. Interesantno je da se u ugovoru ne navodi taksativna cena zakupa, već varijabila, po kojoj je zakupac u obavezi da na ime zakupnine izvrši revitalizaciju zgrade i da obezbedi zagrevanje prostorija Muzeja bez nadoknade.

SLADjAN DISIĆ, GENERALNI DIREKTOR SIMPO AD VRANjE
DOBILI SMO NALOG ZA ISELjENjE
SIMPO ad Vranje, po osnovu Ugovora o zakupu od 20. decembra 1993. godine koristi objekat Haremluka kao Poslovni klub. Ugovor o zakupu je zaključen na 20 godina i istekao je 20. decembra 2013. godine.
SIMPO, kao zakupac, je zainteresovan da nastavi saradnju sa zakupodavcem Narodni muzej u Vranju u vezi daljeg korišćenja  objekta Haremluk, te se 4. decembra 2013. godine  obratio ponudom v.d. direktoru Narodnog muzeja Vranje, gospodinu Draganu Dejanoviću, da se nastavi korišćenje Haremluka od strane SIMPA i u narednih 20 godina, kao odgovor na njegovo obaveštenje o isteku ugovora. Dana 7. aprila 2014. godine SIMPO je primio obaveštenje upućeno od strane Gradskog veća Grada Vranja da, u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, napusti prostorije Haremluka  u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja. SIMPO je uputio odgovor na pomenuto obaveštenje Gradskom veću Grada Vranja, gospodinu Milošu Antanasijeviću, sa predlogom da se organizuje sastanak između predstavnika SIMPA i Grada Vranja radi dogovora o uslovima buduće saradnje u vezi Haremluka, a koja bi bila u obostranom interesu. Međutim, odgovor još uvek nismo dobili.
Napominjemo da je SIMPO, nakon potpisivanja Ugovora o zakupu objekta Haremluk decembra 1993. godine, pod nadzorom i na osnovu zahteva Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, vršio temeljnu adaptaciju Haremluka do maja 1995. godine, kada je objekat zvanično otvoren. U adaptaciju objekta SIMPO je uložio preko 1.400.000 DEM i redovno ispunjavao sve ugovorene obaveze. Međutim, u prvih deset godina Haremluk je radio sa gubitkom jer je bilo potrebno vreme za stvaranje imidža Poslovnog kluba, po čemu je danas prepoznatljiv.
SIMPU je poznato da je zgrada Haremluka kulturno dobro, spomenik kulture pod zaštitom države, tako da se, u celom periodu korišćenja, domaćinski ponašao i uspeo da očuva autentičnost i originalnost objekta, za što je bilo potrebno svake godine izdvajati značajna materijalna sredstva.
Smatramo da je i u interesu Grada Vranja, pa i šire, da Haremluk nastavi sa radom na isti način kao i do sada, očuvanjem duha i kulturne baštine Vranja i promocijom kompleksa Pašin konak, te u tom smislu i očekujemo odgovor nadležnih organa Grada Vranja. Ukoliko se proceni da je interes Grada Vranja i Narodnog muzeja u Vranju da se objekat Haremluka izda u zakup drugom zakupcu, SIMPO će napustiti objekat Haremluka i postupiti u skladu sa ugovornim odredbama koje regulišu predaju objekta nakon isteka Ugovora o zakupu.

Isplatilo se. Haremluk je postao jedan od zaštitnih znakova grada, i nema putnika namernika koji nije ovde boravio, a da nije použivao u jedinstvenom ambijentu staroga Vranja. Sa ekonomskim posrtanjem Simpa, stvari su se unekoliko izmenile, ali Kompanija ne odustaje od Haremluka, i zbog njegovog ekonomskog značaja, ali i simboličnog – onaj ko tu gazduje, taj je novi vranjski paša, od Husein-paše pa naovamo. I tako je došlo do potmulog natezanja između Grada i Simpa.

ODAKLE VETAR DUVA

Onaj ko pomisli da politika ovde ne igra neku ulogu, možda epizodnu, ali vrlo karakternu, biće u velikoj zabludi. Naime, „Simpo“, personifikovan Draganom Tomićem, i Grad (čitaj – SPS), posle višedecenijske ljubavi „prekršili su pogaču“ nakon minulih izbora, kada je Simpo preverio i u poslednjoj rundi doneo odlučujuće poene naprednjacima. Ništa, dakle, nije čudno što skupštinska koalicija predvođena socijalistima, sada gleda da na svaki način stane na žulj „poturicama“, makar preko Haremluka.

Tako se čaršijom pustila priča da je Grad nacemperio Haremluk, i da hoće da bude paša umesto paše, i to ni preko koga drugog, nego preko svojih istaknutih predstavnika u lokalnoj vlasti, Branimira Stojančića, člana Gradskog veća za socijalnu politiku, etničke zajednice i socijalna pitanja,

što ima smisla u etničkom delu, pošto se radi o objektu iz turskog zemana, ali i u političkom, jer je Stojančić gensek vranjskih socijalista; ali, i u ugostiteljskom, jer je vlasnik jednog kafića.

No, ta priča nije zadržala vodu, pa se našla ozbiljnija alternativa – Nebojša Zupančić, član Gradskog veća za preduzetništvo, turizam i ugostiteljstvo, što mu daje neophodne kvalifikacije da na nekom eventualnom tenderu za Haremluk ponese šnjur. Last but not least, Zupančić se u najnovijim političkim previranjima kretao u smeru suprotnom od vetra – dok su svi iz drugih stranaka prelazili u SNS, što je dobilo razmere masovne histerije, Zupančić je iz SNS prešao u SPS. Pa, hoće li ovo biti „ulazak u harem“?

- Čuo sam i ja to – kaže Zupančić – i znam skoro sigurno odakle potiče, i zbog čega. Na njihovu žalost, nisam u toj priči; ni na kraj pameti mi nije da uzimam Haremluk. Pored svih mojih sadašnjih obaveza, samo mi još to fali. Jedino što me povezuje sa tom pričom je moje članstvo u gradskoj „Komisiji za davanje u zakup poslovnih prostorija“ koje koristi Grad Vranje. Po tom službenom osnovu, kada je Simpu zakup istekao, jednom prilikom sam sa Milošem Antanasijevićem, predsednikom komisije otišao do Haremluka, da tamo na licu mesta sa ljudima popričamo šta dalje; iz toga se izrodila priča da sam ja privatno zainteresovan za Haremluk, što nema blage veze.

Miloš, pak, Atanasijević, član Gradskog veća za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik narečene Komisije, otvara nove dimenzije u priči oko Haremluka:

- Nisam upoznat sa navodnim pretenzijama Grada prema Haremluku, pogotovo ne preko ljudi koji se pominju. Sve ide proceduralno – dakle, mišljenje Zavoda, pa na osnovu njega javni konkurs, pa projekat, pa sve to ide na Gradsko veće, a odatle na Skupštinu, pa tamo šta se već reši. Svakako da smo kontaktirali Simpo, i oni su zainteresovani. Uostalom, je li Grad uopšte u obavezi da raspisuje javni konkurs, ukoliko proceni da je Haremluk njegov interes i odluči da on njime gazduje? Naposletku, Grad je nosilac prava na objektu.

Da li je? Po dokumentima koji su na snazi -  nije. Zgrade Selamluka (u kojoj je smešten muzej) i Haremluka (u kojoj je biznis klub), kao celina pripadaju kompleksu Pašinih konaka, zaštićenog kulturnog dobra, na osnovu rešenja o zaštiti Republičkog zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture RS br. 185 od 02. 02. 1949. godine. Po prepisu, pak, iz lista nepokretnosti br. 6536 K.O. Vranje (1) od 3. juna 2013, nosilac prava na objektu je Republika Srbija, a pravo korišćenja ima Narodni muzej Vranje. Da sve zaluči, tu je i Kopija plana iz Republičkog geodetskog zavoda, od 31. maja 2013, po kojoj su Selamluk i Haremluk odvojeni od jedinstvene spomeničke celine, pa je Selamluk pod odrednicom Muzej na katastarskoj parceli 5423, a Haremluk pod odrednicom Arhiv na parceli 5415! (Od svršetka Drugog svetskog rata do šezdesetih godina prošlog veka, u Haremluku je bio smešten vranjski Istorijski arhiv – p.a.).

DOBRI DOMAĆINI

Šta bi to moglo da znači? Elem, da je Simpo sklopio ugovor sa ugovornom stranom koja uopšte nije imala pravnu legitimaciju da u takav aranžman stupa, a još više, da je ovo ilustracija stravičnog voluntarizma kome niko nije mogao da stane na kraj. I tako 20 godina, i kusur.

Sada, šta će biti s kućom? Ono pred čime se decenijama žmurilo, došlo je na naplatu.

Simpo je i te kako zainteresovan za Haremluk: Zoran Antić- Narodni muzej u Vranju – kaže Dragan Dejanović, v. d. direktora Muzeja - kome je poveren Haremluk na korišćenje, bio je zakupodavac prostora od 20. 12. 1993. godine po ugovoru o zakupu sklopljenog između Narodnog muzeja u Vranju i zakupca Holding kompanije Simpo do 20. 12. 2013. godine; Muzej je prilikom useljenja zakupcu predao deo etnološke zbirke na korišćenje do isteka zakupa, o čemu je sačinjen zapisnik; takođe, Muzej je o isteku ugovora blagovremeno obaveštavao zakupca, osnivača i nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš. Krajem prošle godine pokrenuta je inicijativa da Grad po isteku ugovora putem javnog konkursa ponudi prostor za dalju eksploataciju gde se nametnulo pitanje vlasništva, odnosno prava na raspolaganje nad zgradom Haremluka.

- Ovo je – kaže gradonačelnik Vranja Zoran Antić – još jedna od krivih drina koju ja sad moram da ispravljam. Pokušavamo da sve dovedemo u pravno regularno stanje, jer se objekat vodi na Arhiv, a Muzej sklopio ugovor sa „Simpom“, što je nonsens. Ceo kompleks Pašinih konaka mora da se pravno definiše, što uključuje i status Simpa u Haremluku.

Antić smatra da nije problem u tome ko je zakupac, već da se taj u ulozi dobrog domaćina brine o objektu u celini.

- Kad budemo – nastavlja Antić – završili celu papirologiju, koja neće biti jednostavna, raspisaćemo javni konkurs pod specifičnim okolnostima, kao što je i Haremluk specifičan brend Vranja.

- Simpo je – kaže gradonačelnik – i te kako zainteresovan za Haremluk, za sada su i jedini, imao sam u tom smislu i lični kontakt sa Draganom Tomićem. Ali, Grad prvo hoće da zaštiti sve objekte od posebnog značaja i kulturne vrednosti, za šta je uslov da se raščiste imovinski i svojinski odnosi, da bi Grad mogao da ima naredbodavni karakter.

Dok ne dođe do takvog karaktera, sada je to „raspasana komanda“. Simpo pola godine po isteku ugovora mrtav ladan i dalje stoluje u Haremluku; možda bi, u šta je teško poverovati, ljudi i hteli da plate, ali ne znaju kome. A možda treba da idu u Arhiv.

ZutoCvece