NOVA IZDANjA

Obnova ugaslih sećanja

Rista M. Simonović: „Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka“, monografija; izdavači: Istorijski arhiv „31. januar“ Vranje, Grad Vranje, 2014

 

Pred prepunom salom Doma Vojske, u ponedeljak, 31. marta tekuće godine, predstavljena je monografija „Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka“, autora Riste M. Simonovića Gočobana, gorostasnog imena u  javnom i društvenom životu Vranja i daleko šire – Srbije, Jugoslavije, Evrope...

UČESNIK, SVEDOK, KREATOR

Ovo jedinstveno književno veče otvorio je gradonačelnik Vranja Zoran Antić, a lik i delo Riste Simonovića predstavili su akademik prof. dr Ljubodrag Dimić, sa detaljnom analizom ovog kapitalnog dela, prof. dr Momčilo Zlatanović sa svojim sećanjima na autora i njegovo stvaranje, te dr Vukašin Antić, koji je naglasio Simonovićev angažman u promovisanju velikih vranjskih dobrotvora, među kojima su bili Džon Frotingam i njegova supruga Jelena Lozanić, kćerka „oca srpske hemije“ Sime Lozanića, koji su podigli i održavali Amerikanski dom za srpsku ratnu siročad nakon Prvog svetskog rata; kao kuriozitet ovog omaža Risti Simonoviću, književnoj večeri su prisustvovali unuci Džona Frotingama, Pjer i Filip Delbe, kojima su uručene diplome Grada Vranja, uz obećanje da će se ulica sa imenom njihovog dede, koja je ranije postojala, ponovo vratiti.

Rista Simonović Gočoban je svakako jedinstvena ličnost u novijem društvenom i kulturnom miljeu Vranja. Rođen 20. februara 1908. godine, umro 19. maja 1998, on je bio aktivan učesnik i svedok, pa delom i kreator  burne istorije Vranja u tom periodu.

- Knjiga koja je večeras predstavljena – rekao je akademik Dimić u svojoj opsežnoj analizi – živeće mnogo duže nego njen autor, koji je ceo svoj vek utkao u nju. Diplomirani pravnik, ekonomista, sudija, advokat, novinar, hroničar, čovek britke misli i još britkijeg jezika, levičar kada to nije bilo poželjno, kritičar „levice“ kada je to bilo još nepoželjnije, čovek principa, slobodnog duha, zbog čega je u njegovom progonu posle Drugog svetskog rata dobio komitetsku karakteristiku „tvrdoglav“. Sve svoje mnogobrojne talente je ovaplotio, i sve poslove koje je radio, izuzetno dobro je radio. Vranje treba da bude ponosno na njega.

RIZNICA ISTORIJSKIH PODATAKA

- Nisam u životu – nadovezao se profesor Zlatanović – susreo čoveka koji toliko voli svoje zavičajno mesto kao Rista Simonović. Smatram da je bio najveći poznavalac svog rodnog grada među dva svetska rata. A Vranje je tada imalo više znamenitih ličnosti u Beogradu.

- Iako će se moji tonovi – istakao je hirurg dr Vukašin Antić, jedan od najboljih savremenih poznavalaca društvene istorije Vranja –  približavati hvalospevu, ubeđen sam da Rista Simonović i njegovo delo to zaslužuju. On je u ovoj knjizi na najlepši način obnovio ugasla sećanja na srpske prijatelje koji su u najtežim trenucima srpskom narodu hitali u pomoć. I sve to o čemu je pisao u ovoj knjizi duboko je emotivno doživljavao i preživljavao, pa je to učinilo da ova knjiga koja je, na žalost, izašla posthumno, ima istinsku trajnu vrednost. Sin Vranja, koje je srpstvu dalo Boru Stankovića i Justina Popovića, Rista Simonović se može smatrati autentično vranjskim predstavnikom škole u srpskoj istoriografiji, koja sledi tradicije Ilariona Ruvarca.

„Društvena istorija Vranja“ napisana je i priređena u žanru monografije. Na 830 strana, što je samo mali deo stvaralaštva Riste Simonovića, u deset glava, opet razdeljenim na poglavlja, čitalac će se upoznati sa uzbudljivom istorijom Vranja, na raskršću dva veka, koja su na svoj način i usrećila i unesrećila čovečanstvo. Pa će se konzument, između ostalog, upoznati i sa ekonomijom, zanatstvom, rudimentima industrije, političkim prilikama, prosvetom, zdravstvom, kulturom... uopšte, kako i naziv dela kaže, vranjskim društvom na razmeđu vekova.

A kao trešnja na šlagu, tu su odeljci o istorijskom nasleđu, tradiciji, uglednim porodicama i pojedincima, vranjskim nadimcima, te glava „Prilozi“, gde je prava riznica istorijskih podataka.

Kućna biblioteka onoga ko živi u Vranju, ko do Vranja drži, ne bi smela da bude bez ove jedinstvene knjige. I za sebe, i za daleko potomstvo.

ZutoCvece