ZORAN STOŠIĆ, DIREKTOR JUMKA

U Bermudskom trouglu

Sada gradsko rukovodstvo podržava zahteve radnika Jumka. Je li to svojevrsna demagogija? Opet će sve svesti na politiku – Simpo puca po svim šavovima, očekuje se i njihova buna na dahije, a izbori su pred nosom; dakle, u predizbornom zemanu mora da se nađe neka glasačka mašina, jer naprednjaci su ante portas. Jumko bi trebalo da obezbedi glasove novoj skupštinskoj koaliciji

 

Sa tri na 30 zahteva- Mi smo kao menadžment – kaže Zoran Stošić, generalni direktor Jumka – u svojevrsnom „Bermudskom trouglu“: između radnika u štrajku, lokalne samouprave koja ih deklarativno podržava, i većinskog vlasnika, države, koja oprezno, sa strane, gleda šta se dešava, ali ništa ne preduzima. A menadžment je na vetrometini.

PUTNICI NAMERNICI

Evo se navršava i 30. dan kako je 1.800 preostalih Jumkovih radnika, od nekadašnjih 13.000, u generalnom štrajku. Štrajk je radikalizovan, radnici već deset dana protestuju ispred zgrade Skupštine, a danas (sreda, 12. Februar, vidi okvir), blokirali su autoput, ispunivši time svoju pretnju. Kakve veze sa Jumkom imaju putnici namernici koji tim putem prolaze, to sam savaot zna, ali eto, to je sad u modi. Kako se kome koji se oseća prevarenim, opljačkanim, tako ćefne, on blokira puteve i pruge. A možda su u tim vozilima i vagonima ljudi koji imaju prešnije probleme od njih.

No, po svetom pravilu novinarstva – audiatur et alter pars – da se sasluša i druga strana – šta menadžment Jumka, oličen u generalnom direktoru Zoranu Stošiću, ima da kaže o ovom hororu?

OSTAVKA
- Ja nikako ne mogu da pristanem – odgovara Zoran Stošić na pitanje da li pomišlja na ostavku sa mesta generalnog direktora – da 1.700 radnika Jumka budu nečiji taoci. S obzirom da smo mi državna firma, država me postavila, i kad država reši da me smeni, smeniće me. Što se tiče zakonskih normi poslovanja, nema nikakvih tajni, sve je transparentno. Klevete koje vođe štrajkača iznose, tiču se mene lično, i to će biti razrešeno na sudu, u privatnoj parnici.

- Pa da, to je svojevrsni „Bermudski trougao“; ali, mi smo državna firma i sve ingerencije u rukovođenju ima država; ona postavlja i razrešava menadžment i organe upravljanja. Ja potpuno razumem što lokalna samouprava podržava svoje građane, jer je činjenica da radnik Jumka teško živi. Međutim, put kojim se ide u ostvarivanje prava radnika Jumka je totalno pogrešan.

Stošić podseća da su prvi zahtevi došli od Samostalnog sindikata sa tri tačke: overa knjižica, isplata zaostalih sedam plata, i poštovanje minimalne cene rada. Sada je trideset štrajkačkih zahteva!

- Mi smo počeli da radimo – kaže Stošić – osmog januara, a već desetog sam pozvao Štrajkački odbor da dođe na razgovor. Nisu hteli. Onda su 13. januara pokrenuli štrajk, ponovo sam ih pozvao, i oni su došli. Taj sastanak je trajao tri minuta. Uopšte mi nisu dali prostora za bilo kakav kompromis ili dogovor. Onda, 15. januara dobijam obaveštenje od ASNS, da su i oni u štrajku – dakle, retroaktivno. Tokom cele prošle godine ASNS je svakog meseca bio u najavi štrajka; ali, nisu mogli sami. I fabrika je radila. Onda su se oni praktično priključili štrajku Samostalnog sindikata, pa i preuzeli rukovodeću ulogu.

Sada gradsko rukovodstvo podržava zahteve radnika Jumka. Je li to svojevrsna demagogija? Opet će sve svesti na politiku – Simpo puca po svim šavovima, očekuje se i njihova buna na dahije, a izbori su pred nosom; dakle, u predizbornom zemanu mora da se nađe neka glasačka mašina, jer naprednjaci su ante portas. Jumko bi trebalo da obezbedi glasove novoj skupštinskoj koaliciji.

PLATE
- Prosečna plata u Jumku – tvrdi Zoran Stošić – je 16.000 dinara. Kad menadžment ne bi primio platu određenu od poslodavca – države – radnička plata bi se povećala za 300 do 500 dinara. Ali, tada ne bi imali rukovodstvo, koje vodi strategiju firme. Za protekle četiri godine, samo dve plate kasne a da je bilo više razumevanja od većinskog vlasnika, države, ni toga ne bi bilo. Da se razumemo, ne planiram ja budućnost Jumka na bazi pomoći od države, već na statusnom opredeljenju Jumka i strateškom rešavanju problema, u smislu nalaženja strateškog partnera, koji će neminivno morati da investira, ili će pak država morati da investira, kako bi Jumko našao „gazdu“, koji će nastaviti sa proizvodnjom.
- A postoji – kaže Stošić – i treća opcija, koja je tek katastrofalna, a to je da Jumko ode u stečaj.

TREBA, ILI NE

- To što lokalna samouprava kaže da nije znala za probleme u Jumku, je ordinarna neistina – kaže Stošić – pa menadžment Jumka je od dana postavljenja sadašnjeg rukovodstva grada slao na njihovu adresu kompletne dopise sa svim problemima Kompanije, ne u smislu da nam oni materijalno pomognu, nego u logistici, da nas spoje sa državom, koja bi se aktivno uključila u rešavanje problema. Oni nisu ništa uradili.

Ostaje i treći krak „Bermudskog trougla“ – država. Šta je pa ona preduzela? Stošić tvrdi da se godinu i više obraćaju na razne adrese, ali adekvatnog odgovora još nema.

- Ne znam – kaže Stošić – kome se već sve nismo obraćali; pa, samo Ministarstvu privrede više od deset zahteva za prijem i rešavanje problema, ali su nas primali ljudi koji za to uopšte nisu kompetentni. A mi smo samo tražili odgovor na jednostavno pitanje – da li Jumko treba Srbiji, ili ne treba? Na čelu Juka sam četiri godine, i ja do dan danas odgovor na to pitanje nisam dobio.

A Jumko je bio na dobrom putu da u mnogome reši svoje probleme, maja 2012. godine – naime, tada je zaključen ugovor sa Vladom Srbije, po kome je Jumku data mogućnost za dobijanje garancija iz Fonda za razvoj, za uzimanje kredita kod neke od poslovnih banaka u iznosu od 6,6 miliona evra. Formirana je i radna grupa, koja bi koordinirala taj proces. Kad ono, međutim.

- Maja 2012 – kaže Stošić – bili su izbori, prioriteti su bili drugačiji, i na jesen te godine, taj zakon je stavljen van snage, zašto, ne znam. A to bi rešilo sve goreće probleme Jumka. Sada imamo konatakte samo preko Agencije za privatizaciju, a tamo su kadrovi koji nisu dovoljno iskusni u rešavanju ovakvih problema; a u Srbiji, pored Jumka, ima još 153 preduzeća u restrukturiranju!

Pa ima li Jumku spasa? U prethodnom broju Vranjskih objavljeno je upozorenje šta firma štrajkom gubi, a to uopšte nije naivno.

- Lideri sindikata – kaže Stošić – poznaju samo jedno sredstvo za rešavanje problema, a to je štrajk; to je, opet, zakonski legalno, ali je krajnje sredstvo. Uostalom, i više puta štrajk ne poštuju po zakonu, kao što je i sada slučaj. Zakon o štrajku definiše minimum procesa proizvodnje, što vođe štrajka odbijaju i samo kao pomisao, a to izaziva nesagledive posledice u ispunjenju obaveza, kako prema već ugovorenim poslovima, plus penali, tako i prema potencijalnim partnerima. Ko će da vam da posao ako ste u štrajku? Možda ćemo posle svega ovoga tražiti da radimo, ali nećemo imati za koga!

AFERA „PAMUK“
- Što se tiče famoznog šlepera pamuka – kaže Stošić – to je bilo 2010. godine, kada smo ga naručili od grčke firme „Karampelas“. Bila je velika nestašica pamuka na tržištu, cena je rasla po kilogramu od jednog evra u januaru do četiri evra u novembru. Služba nabavke je obezbedila dobavljača, koji je i ranije radio sa Jumkom i ta saradnja je bila uspešna. On nam je poslao profakturu sa cenom koja je tada bila prihvatljiva. Proverio sam njegovo poslovanje, i moje učešće u tome je bilo da sam na savet Službe nabavke odobrio kupovinu tog pamuka.
- S obzirom – nastavlja Stošić – da smo tada bili u blokadi – a i sada smo – dobijanje bančinih garancija je bilo nemoguće, a proizvodnja je čekala na taj pamuk. I pamuk je plaćen, legalnim putem, a do dan danas nije stigao. Zbog toga sam lično grčkom pravosuđu podneo krivičnu prijavu i tužbu protiv „dobavljača“. Proces je u toku.

Na punoj liniji: sindikalne vođe proslavljaju blokaduPOSLEDNjA VEST
RADNICI BLOKIRALI AUTOPUT
Više od 1500 radnika „Jumka“ u Vranju, blokiralo je u sredu, u toku zaključenja ovog broja Vranjskih, autoput Niš- Skoplje, kod sela Ranutovac.
Kako javlja OK Radio, kolona štrajkača krenula je oko 9.30 sati od motela „Vranje“ ka Beogradu i zaustavila se kod sela Ranutovac. Takođe, blokiran je i stari put Vranje- Vladičin Han, a saobraćaj je u potpunom prekidu, tako da su kilometarske kolone automobila, kamiona i autobusa sa obe strane, ka Nišu i Skoplju.
U sredu oko 15 sati odblokiran je stari put.
Prema rečima predsednice ASNS u „Jumku“ Snežane Veličković, radnici će na autoputu ostati do dolaska premijera Ivice Dačića ili potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.
 – Krenuli smo u Beograd pešaka i nadamo se da ćemo da stignemo za pet do sedam dana. U Ranutovcu pravimo pauzu za doručak i tražimo da nam se donesu mobilni toaleti. Nećemo dozvoliti odvijanje saobraćaja dok nam se problemi ne reše ili dok neko iz republičke Vlade hitno ne dođe ovde. Imaju helikoptere, pa mogu da budu u Vranju za pola sata. Sada se dogovaramo da donesemo kazan i da kuvamo pasulj za ručak. Od ovoga ne odustajemo – kaže Veličkovićeva a prenosi OK Radio.
Kako saznaje ovaj radio, radnici su probili jedan kordon policije kod sela Suvi Dol, a više od 50 policajaca stacionirano je u Bresnici. Kako kažu načelnici, oni neće upotrebljavati silu.
- Konstantno smo na vezi sa Beogradom, jer mora da dobijamo smernice za dalje postupke. Za sada sila neće biti upotrebljena, što se tiče policije – kaže načelnik saobraćajne policije u Vranju.

ZutoCvece