ZAŠTO U PREDIZBORNOJ KAMPANjI NEMA KULTURE

Hleba bez igara

I svi će biti srećni i zadovoljni, teći će med, mleko i ostali otrovi, samo će gladni duhovne hrane ostati još gladniji

 

-Pa, kultura nije baš kurentna roba na predizbornom političkom tržištu – zaključuje jedan od eksponenata današnjeg političkog miljea Vranja. Za divno čudo, skoro sve stranačke opcije, suprotstavljene ili ne, u predizbornoj praksi slažu se sa ovom opservacijom, što se vidi iz priloženog. Naime, rimska maksima, formula vladanja panem et circenses (hleba i igara), u ovoj predizbornoj kampanji ovaplotila se samo u prvom delu, „hleba“  (a videće se da li će i toga dovoljno biti), dok su „igre“, to jest kultura, ostale u drugom planu, kao pastorče.

KAD DODjU NAŠI

U predizbornom nadgornjavanju, svi su našli svoje mesto – i radnici, i seljaci, i činovnici, i prosvetari, i deca, i penzioneri, i preduzetnici, i zdravstveni radnici, jednom rečju svi segmenti i slojevi društva, i svi će biti srećni i zadovoljni „kad dođu naši“, teći će med, mleko i ostali otrovi, samo će gladni duhovne hrane ostati još gladniji. Niko ne reče – napravićemo pozorište, koncertnu dvoranu, galeriju, knjižaru, podržaćemo izdavaštvo, subvencionisati fakultete umetnosti... A svaka stranka u svom programu ima kulturnu strategiju, samo kad na nju dođe red.

Za Karanfil devojče para uvek ima: žiri manifestacijeDobro, ne baš svako; briga o ukusu i duhovnom zdravlju naroda pala je na nejaka pleća nevladinih organizacija, pa su tako u Vranju, predstavnici  parlamentarnih stranaka i lista za predstojeće izbore u Vranju izneli 26. aprila svoje programe u oblasti kulturne politike, u okviru serije debata “A kultura?” koju Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizuje u gradovima širom zemlje uoči lokalnih i parlamentarnih izbora. Na tribinu u Domu Vojske Srbije, u organizaciji NKSS i NVO „Generator“ iz Vranja, bili su pozvani  Zoran Najdić (DS), član Gradskog veća za kulturu, Danijela Mitić  kandidatkinja za odbornicu SPS i direktorka osnovne škole, Predrag Savić, PR Gradskog odbora DSS, kao i predstavnici URS i SNS, koji se nisu pojavili.  Pripremljene programe za kulturu, kako je utvrđeno na debati, imaju SNS, DS i SPS.
Na tribini su se prisutni uglavnom bavili onime što je bilo, i što bi trebalo da bude, i što u njihovim programima piše. Šta se konkretno nudi građanima u postizbornom periodu, ostala je zagonetka.

Šta smo uradili?

- Budžet za kulturu – kaže Zoran Najdić- u odnosu na ukupan gradski budžet u periodu 2008–2012. beleži kontinuirani rast, u proseku 6,5% na godišnjem nivou. U kulturnim delatnostima – ustanovama zaposleno je 120 osoba čija je obrazovna struktura, u najvećem delu, sa višom i visokom stučnom spremom. U skladu sa novim Zakonom o kulturi RS iz 2010. god. grad uvodi praksu organizacije konkursa za projekte vaninstitucionalne scene i civilnog sektora koji se finansiraju iz gradskog budžeta. Za te potrebe je formirana stručna  komisija. Projekti se implementiraju u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja grada Vranja 2011–2017. Strategija je, međutim, još „u toku“.

Najdić je naveo i primere – velike pomake u radu Istorijskog arhiva i Pozorišta „Bora Stanković“, “ spremno je da preuzme vodeću ulogu u promovisanju i razvoju kulturne ponude grada Vranja.

-Svi akteri kulturne scene - nastavlja Najdić - kao i nacionalne manjine, u potpunosti učestvuju u izradi kulturne strategije. Na nivou grada deluje desetak različitih udruženja i veliki broj samostalnih umetnika raznih profila. Mi smo započeli projektno sufinansiranje udruženja, pojedinaca, omogućili smo puno učešće udruženja i pojedinaca u proces  donošenja  odluka i sprovođenje politike razvoja kulture u gradu. Uneli smo brojne novine u način organizovanja i održavanja gradskih manifestacija koje svojim konceptom, atraktivnošću i kvalitetom mogu da budu povod da gosti iz regiona dođu u Vranje, kao brojna lokalna publika.  „Stari dani“,  „Borina nedelja“ - od 2012.  „Borina kapija“ i  „Borini pozorišni dani“ su manifestacije i kulturni programi koji svojom dugogodišnjom tradicijom otvaraju mogućnost da Vranje bude prepoznatljivo na kulturnoj mapi regiona. 

Na kulturnoj mapi regiona: Markovići na Starim danimaNajžešći, pak, politički konkurent DS-u na predstojećim izborima, SNS, poziva se na programska načela.

-U programu Gradskog odbora SNS – kaže Dragan Nikolić , predsednik Okružnog otpora naprednjaka – u 12 tačaka, deseta tačka jasno definiše segmente obrazovanja i kulture. Suština ideje je da se oslonjeni na bogatu kulturnu istoriju Vranja, razvijamo saglasno novim trendovima i tehnologijama. Specifična kultura i tradicija našeg grada treba da budu osnovni uslov za razvoj turizma, a samim tim i uslužnih delatnosti.

Kulturna strategija SNS postoji, tvrdi Nikolić, ali „o ličnostima možemo tek posle izbora“.

-Naročito za kulturu, i tu ističem da uopšte nije uslov da čelni ljudi u kulturi posle izbora budu članovi SNS. Naprotiv, smatram da radnici u kulturi treba da budu dokazani i potvrđeni u svojoj struci, a ne u stranci.

MARGINALIZOVANI SMISAO

-SPS se trudi  – kaže Danijela Mitić, predsednik Gradskog odbora za kulturu i nauku SPS - da podrži kulturne inicijative, manifestacije i dešavanja od značaja za grad iz perspektive očuvanja kulturne tradicije. Ali, čini mi se, da se svi bavimo kulturom samo u predizbornoj kampanji, a njen smisao u društvu postaje marginalizovan.

Ovde se potmulo javlja i problem partokratije.

-Mi imamo razrađenu kulturnu strategiju – kaže Danijela Mitić – ali tu su političke uslovnosti, koalicije, podela resursa; tako da mi u segmentu kulture nemamo preveliki uticaj. No, to nikako ne znači da smo ravnodušni, naprotiv; nismo bili u mogućnosti da više učinimo, ali smo pažljivo pratili šta se dešava na kulturnoj sceni Vranja, davali svoje sugestije, a činili i praktične korake, naročito na očuvanju tradicionalnog kulturnog miljea.

-Ovde imamo očigledan problem – kaže Predrag Savić (DSS) – a to je politizacija kulture. Dok smo bili u vlasti, bavili smo se tradicijom i infrastrukturom - obnovom Belog mosta i manifestacijom koju smo želeli da povežemo sa Roštiljadom u Leskovcu, kako bi privukli više turista u Vranje. Kada je reč o planovima za budućnost, bićemo fokusirani na primenu kulturne strategije, lokalne tradicije, pisanu reč i muziku, regionalnu saradnju i očuvanje dijalekta.

Radoslav Mojsilović, narodni poslanik Nove Srbije, smatra da u predizbornoj kampanji egzistencija mora da ide pre esencije.

-Sve su stranke gledale da ovu kampanju podrede egzistencijalnim problemima građana Vranja i popravljanju njihove nezavidne ekonomske situacije. I kada građani jedva krpe kraj sa krajem, normalno je da političke stranke putem ekonomskih programa dođu do njihovih glasova. To ne znači da kultura nije bitan segment u životu svakog građanina, ali ja lično ne verujem da bi me bilo ko od građana sa velikom pažnjom slušao u kampanji, kada brinu šta danas da iznesu na trpezu. I zbog toga kultura u ovoj predizbornoj kampanji nije našla svoje mesto. Ali svaka stranka, pa i NS, obratiće posebnu pažnju na kulturu, ukoliko dođe u situaciju da participira u vlasti.

Vlast pa kultura, ili kultura pa vlast, pitanje je sada. Kultura, ne kao segment društva i partijska sinekura, nego kao lična navika i duhovna potreba ljudi koji vladaju ovim narodom. Ili vlast, funkcionalno nepismena i necivilizovana, u najširem smislu te reči, pred čijim vratima kultura čeka da joj se udeli.

ZutoCvece