MITKE PO DRUGI PUT MEDjU VRANjANCIMA

Lanac koji ne popušta

Tako se, sudbinski, dve tragične sudbine, preko svile, srme  i srebra najzad slivaju u ljubav

 

Vredan poklon gradu: Dejan DespićAkademik Dejan Despić poklonio je Narodnom muzeju u Vranju srebrni lanac svog pretka, čuvenog Mitke Stajića, za koga se smatra da je poslužio kao prototip Bori Stankoviću, za istoimeni lik iz drame „Koštana“. Ovo nije prvi dar koji razgranata, imućna i ugledna porodica Stajić poklanja Vranju. Naime, ova familija je do sada najveći darodavac Narodnom muzeju u Vranju; Angelina (Nina) i Dragica Stajić su poklonile salon koji je bio u njihovoj kući, a koji je sada izložen u stalnoj postavci muzeja. Inače, akademici braća Aleksandar i Dejan Despić, direktni su potomci, po ženskoj liniji, znamenitog Mitketa Stajića i njegove supruge Sofije – Sofke, rođene Vlajinac,  kćerke čuvenog Janje Vlajinca.

SOFKINA MARAMA

-Krajem novembra 1996 – kaže Snežana Radivojević Petrović, upravnica Galerije Narodnog muzeja u Vranju – na adresu Muzej kuće Bore Stankovića stigla je pošiljka iz Engleske. Na kartonu, pažljivo prikačena, stajala je vezena marama sa ceduljom i tekstom sledeće sadržine: „Ova marama, vezena srmom i koncem, bodom koji izgleda isto sa obe strane, pripadala je Sofiji – Sofki, ženi čuvenog Mitketa Stajića, a kćeri poznatog Janje Vlajinca, domaćina i industrijalca iz Vranja. Sama Sofka bila je isprošena za Mitku 1868, i njena kitka (ispit) je bila odložena na vest o ubistvu kneza Mihajla, koja je potresla i Vranje, onda još uvek pod Turcima“. U potpisu, Milica Bek-Liler, Njukasl, Engleska.

Šta je sad ovo? Snežana Radivojević Petrović nije imala nikakve bliže podatke; no, vest je objavljena u „Politici“, i ko se Snežani javlja?

-Niko drugi – kaže Snežana – do li tadašnji predsednik SANU Aleksandar Despić, kome je Milica Bek-Liler sestra od tetke, kao i njegovom bratu Dejanu, takođe akademiku, i da im je Sofija Stajić prababa.

MITKETOV LANAC

No, vratimo se Mitkinom lancu.

DEDA MITKINA SMRT
(Zapis Stanislave Kalimančić, Sofkine i Mitketove unuke, 11. novembra 1963.)
Drama se odigrala u jesen 1894. U to vreme je Mitka, iako relativno mlad (46 godina) imao već odrasle sinove, Borisa i Trifuna. Zbog svog načina života, počeo je da dolazi u sukob sa njima, ozbiljnim i radnim mladim ljudima. U jednom takvom sukobu, kada je, pijan, zapretio jataganom, baba se je, sasvim razumljivo, umešala, a on je, u nemogućnosti da se kontroliše, nasrnuo i na nju jataganom i teško je ranio na pet mesta.
Kad je video šta je učinio, uleteo je u drugu sobu i zaključao se. Na jauke ranjene žene skupio se svet, te su navalili na vrata. On je tada ispalio pištolj kroz vrata i u onoj masi ranio nekog Daneta šnajdera u nogu. Neko je viknuo: „Ubi Tasu“!
Čuo se i drugi pucanj, a zatim je nastala tišina. Bojeći se da deda-Mitke opet ne puca, a želeći da vide šta se u sobi dešava, jedan od prisutnih se popeo na stari dud, pogledao u sobu i video deda Mitku kako leži na postelji, a na grudima mu gori džemadan, zapaljen iskrom iz pištolja.

-To je srebrni lanac – kaže Snežana Radivojević Petrović – rađen u filigranu, iz 19. veka. On ima višestruku vrednost: prvo, kao artefakt velike umetničke vrednosti; dakle, sam po sebi je vrednost. Drugo, pripadao je značajnoj ličnosti, iz takođe značajne vranjske porodice, pa mu to samim tim povećava vrednost. I treće, lanac je pripadao ličnosti, za koju se sa velikom sigurnošću pretpostavlja da je bila prototip najpoznatijeg književnog lika u opusu Bore Stankovića – Mitketu. To je treći, možda i najznačajniji sloj vrednosti lanca.

Pa kako se akademik Dejan Despić odlučio da ovu porodičnu svetinju pokloni vranjskom muzeju? U kraćem telefonskom razgovoru, Dejan Despić kaže:

-Kada je moja sestra od tetke, Milica Bek-Liler poklonila Sofkinu maramu, zašto ne bih i ja poklonio Vranju Mitketov lanac? Njega mi je poklonila tetka Stanislava, rođena sestra moje majke Vukosave, i ja sam odlučio da ga poklonim vranjskom muzeju, da ne stoji u sefu, gde ga niko ne vidi, već naprotiv – smatrao sam najcelishodnijim da ga poklonim Vranju, muzeju, gde će što više ljudi moći da vide direktnu uspomenu na čoveka koji je, putem Borinog genija, Vranje svojevrsno obeležio.

Sofkina marama već je izložena u Muzej kući Bore Stankovića, a uskoro će joj se pridružiti i Mitketov lanac.

-Borina muzej kuća – kaže Snežana Radivojević Petrović – je najprirodnije mesto, gde će Mitketov lanac, pokraj Sofkine marame, biti izložen. Naime, to je najposećeniji objekat u Vranju, i najviše ljudi će imati priliku da ga vidi.

Tako će se, sudbinski, dve tragične sudbine (vidi okvir) preko svile, srme  i srebra najzad sliti u ljubav.

 

Sajam Zaposljavanja