PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (8) NA LICU MESTA: PROTEST POVODOM DANA ZASTAVE U BUJANOVCU

Albanci ponovo pišu Briselu i Vašingtonu

Nametnuvši nehumana zakonska rešenja, koja protivureče evropskim standardima, država nam ne dozvoljava slobodnu upotrebu nacionalnih simbola, čime ugrožava naše pravo izražavanja nacionalnog identiteta - stoji u pismu koje je upućeno domaćoj vlasti i međunarodnim organizacijama

 

Već viđeno: sa Dana zastave u Bujanovcu- Kada ti dođeš u Bujanovac, to je znak da se ovde nešto događa - kaže mi u poznanik u holu zgrade lokalne samouprave.

- Pa, došao sam da Bujanovčanima čestitam praznik - odgovorih poznaniku.

Ne zezaj me, kakav praznik? - pita on.

- Dan zastave - odgovaram.

Auuu, pa je li to danas - začudi se on.

Tako je to danas u opštinama na jugu Srbije u kojima pretežno žive Albanci. A, pre i posle sukoba, pre i posle 2001. godine, obeležavanje Dana zastave u Bujanovcu i Preševu često je bilo dramatično, nabijeno psihozom iščekivanja, emocijama. Znalo se: Albanci se pripremaju, Srbi sa strane gledaju. Između tampon zona, tišina i neizvesnost. A na ulicama policijske patrole, džipovi…

Ovaj Dan zastave bio je drugačiji. Sat i po pre početka najavljene svečanosti kojom će biti obeležen praznik, u Bujanovcu ništa novo: lep sunčan, pomalo prohladan dan, atmosfera uobičajena. Pola sata pre, kada je ispred ulaza u Dom kulture postavljeno ozvučenje i kada se začula muzika, situacija je počela da se menja. U jednom trenutku na platou je bilo najviše novinara. Ali desetak minuta pre 12 časova, kao po dogovoru, na trg su pristigli mladići sa desetak zastava, a za njima, kao po komandi, na desetine mladih. Neko iz te gužve reče da su deca puštena iz škola i da su tu zajedno učenici i profesorima. Novinari koji prate slična događanja složili su se u oceni da je u tom trenutku na trgu bilo oko 2.000 ljudi.

I SRPSKA I ALBANSKA ZASTAVA

Tačno u 12 na terasu zgrade lokalne samouprave izašli su najviši predstavnici lokalne vlasti, predvođeni predsednikom opštine Šaipom Kamberijem i predsednikom Skupštine Jonuzom Musliuom. Na levoj strani vijorila se srpska, a potom je na desnoj postavljena i albanska zastava. Tog trenutka trgom su se prolomili aplauzi i pokliči, a onda su odjeknuli taktovi himne Republike Albanije. Pet minuta kasnije ispred improvizovane bine bili su najviši predstavnici političkog života Albanaca. Bio je tu i narodni poslanik Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), najstarije političke snage Albanaca na jugu Srbije  koja je formirana avgusta 1990. godine. To je bio znak da može da počne i onaj formalni deo programa.

I ovoga puta prisutnima se nisu obratili najviši politički predstavnici Albanaca. Program su pripremili i vodili mladi albanski lideri iz svih partija. Posle voditeljke, prvi je govorio Edmon Isufi. Ovaj mladić je dogurao do mesta predsednika jednog od tri udruženja boraca Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OV PMB), iako u vreme sukoba na jugu Srbije 2001. godine nije imao ni 20 godina. On je u nekoliko minuta podsetio na istoriju Dana zastave, od 1443. godine i Skenderbega, preko 1912. i Ismaila Ćemalija, do danas. Isufi je u oštrom tonu prisutne podsetio da je vlast u Beogradu zakonom zabranila Albancima u Srbiji da koriste svoje nacionalne simbole. Usledio je najvažniji – centralni trenutak ovogodišnjeg  protesta i obeležavanja Dana zastave: srednjoškolka Arta Šabani je pročitala pismo u kome se od međunarodne zajednice, Brisela i Vašingtona pre svega, traži da stane na put decenijskoj i sistematskoj diskriminaciji koju zvanični Beograd sprovodi nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice.

ŠTA JE DAN ZASTAVE
Albansku nacionalnu zastavu prvi put je istakao nacionalni junak Skenderbeg, 28. novembra, 1443. godine. Posle povratka iz Carigrada sa 300 vojnika, on je na jednu kulu u mestu Kruji, (između Tirane i Drača) na severu Albanije, istakao crvenu zastavu sa crnim orlovima. Bilo je to prvo isticanje albanske zastave u otomanskom carstvu.
Na isti dan, 1912. godine, u Valoni (Vljori), na jugu Albanije, na jadranskoj obali, proglašena je nezavisna država Albanija. Učinio je to albanski revolucionar Ismailj Ćemali, jedini predstavnik Albanaca u turskom parlamentu – Medžlisu. Proglašenjem nezavisnosti Albanije, Ćemali je postao njen prvi predsednik.

U pismu upućenom najvišim državnim institucijama Republike Srbije i međunarodne zajednice, OEBS-u i predstavnicima stranih misija u Beogradu, kaže se da nacionalni simboli, uz jezik, tradiciju i kulturu, predstavljaju suštinski element identiteta Albanaca kao nacije na Balkanu.

- Nametnuvši nehumana zakonska rešenja, koja protivureče evropskim standardima, država nam ne dozvoljava slobodnu upotrebu nacionalnih simbola, čime ugrožava naše pravo izražavanja nacionalnog identiteta. A nacionalni simboli, uz jezik, tradiciju i kulturu, predstavljaju suštinski element identiteta Albanaca kao nacije na Balkanu – istakla je Šabani.

Kako god, Albancima na jugu Srbije zabranjeno je isticanje zastave Republike Albanije. Nacionalna zastava Albanaca koji žive u Srbiji morali bi, prema važećim zakonima, da ima detalje koji bi se razlikovala od zastave Republike Albanije - ponovile su agencije stav države u informacijama neposredno pre održavanja ovog skupa.

Predsednik opštine Šaip Kamberi, u izjavi za srpske medije ističe da Albanci već 20 godina vode politiku ostvarivanja svojih prava u skladu sa demokratskim načelima civilizacije.

- Suštinska poruka ovoga skupa jeste ostvarivanje prava Albanaca koja su zagarantovana međunarodnim pravom i novim standardima koji se stvaraju na Balkanu -  kaže Kamberi.

SVE JE TRAJALO 30 MINUTA

U susretu sa novinarima Riza Halimi najpre je podsetio da se ovim skupom završava faza protesta organizovanih protiv diskriminacije koju, kako se izrazio, „režira vlast u Beogradu“ i nastavio:

- Albanci, učesnici protesta iz Bujanovca i Preševa još jedanput žele da podsete vladu u Beogradu i međunarodnu zajednicu da je neopravdano zaustavljena realizacija sveobuhvatnog Programa za rešenje krize iz 2001. godine, kaže Halimi.

Sa ovim izjavama srpskim i albanskim medijima, protest i ceo program obeležavanja Dana zastave, u Bujanovcu je trajao manje od 30 minuta, a po istom scenariju je obeležen i u susednom Preševu. Tamo je predsednik opštine Ragmi Mustafa rekao da je nacionalni praznik dobra prilika da Albanci još jedanput upozore demokratski svet na svoj položaj u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
- Gde god da su u svetu Albanci danas, uz obeležavanje „Dana zastave“, izražavaju svoju solidarnost sa sunarodnicima koji na bilo koji način i bilo gde trpe nepravdu i diskriminaciju - kazao je Mustafa.

Pre i za vreme protesta u Bujanovcu i Preševu nije bilo incidenata, a na ulicama gotovo da i nije bilo pripadnika policije.

Komentari

<p>Sramota sta se radi po SRBIJI; pogotrovo po jugu&nbsp; jos nam to treba da stavljhaju zastave albanske u nasoj zemlji neka idu u albaniju pa tamo mogu da rade sta hoce.&nbsp;&nbsp; A NE U NASU ZEMLJU DA SE PONASAJU&nbsp; KAKO HOCU&nbsp;&nbsp; a mi kao srbi treba da savijemo glavu u nasoj zemlju i da trpimo zulum ko sto su nekad nasi preci trpeli od turaka nemam reci sta se radi . dosta je zuluma bilo treba da se stavi tacka vec jednom ili da se podigne treci srpski ustanak ali prvo nasim politicarima da slome noge&nbsp; pa tad ostalima .</p>

ZutoCvece