PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (5) ISLAMSKA ZAJEDNICA NA JUGU SRBIJE

Ćekajući ujedinjenja

Seriju tekstova Promocija međuetničkog dijaloga na jugu Srbije podržava NED

Tri od četiri najviša predstavnika islamskih zajednica koje deluju na jugu Srbije, nezainteresovani su za tursku inicijativu o objedinjavanju u Srbiji. Inicijativu podržava samo Džemaludin Hasani, predsednik Odbora Islamske zajednice Bujanovca, Preševa i Medveđe

 

Gledamo sebe: džamija u V. TrnovcuPredsednici čak tri, od ukupno četiri odbora koji predvode islamske zajednice Albanaca juga Srbije, zaokupljeni su lokalnim problemima i podelama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, tako da ih skoro ne dotiču polemike između Beograda i Novog Pazara. Imam Adnan Ahmeti, predsednik preševskog Odbora Islamske zajednice Kosova, koja kontroliše najveći broj džamija na jugu Srbije, nema stav o odnosima dveju suprotstavljenih islamskih zajednica koje deluju u Srbiji – Islamske zajednice u Srbiji, sa sedištem u Novom Pazaru, koju predvodi muftija Muamer Zukorlić, i Ilsamske zajednice Srbije na čelu sa reis ul ulemom Ademom Zilkićem u Beogradu.

DAJ BOŽE

Aktuelne polemike beogradskog i novopazarskog muftijluka, Ahmetija skoro da ne zanimaju, ali „veruje u Boga“ da će doći vreme da svi Albanci pripadaju jednoj Islamskoj zajednici.

- Daj bože da se formira samo jedna islamska zajednica. Albanski vernici u Preševu i Bujanovcu rado bi je prihvatili - kaže ovaj doktor islamskih nauka, jedan od najbližih saradnika kosovskog muftije Naima Trnave.

BELjULjI
U IGRI JE VELIKI NOVAC

Polemike između Beograda i Novog Pazara o statusu i budućoj jedinstvenoj zajednici, svi upućeni tumače samo na jedan način. Nedžat Beljulji, vlasnik bujanovačke RTV „Spektri“, najjačeg i najuticajnijeg albanskog medija ovako to objašnjava.
- Stavovi četvorice predvodnika islama i podele među Albancima - vernicima, sasvim su normalne, a odraz su opšteg stanja u društvu. Versku liniju razgraničenja, kao i u politici, „proizveli“ su novac i stalni interesi da se od jednog kolača uzme što veći deo. Dakle, sasvim je normalno da između četiri islamske zajednice vlada ogorčena borba za svaku džamiju, za svakog vernika, jer je tu u pitanju veliki novac. Ko ima više vernika, ima jači budžet, a ko ima jači budžet, ima bolju poziciju i veći uticaj - kaže Beljulji.
On kaže da su vernici tu, da shodno običajima kao i kod pravoslavaca, plaćaju ono što im „pripada“, a to su praznici kao što su Ramazan i Kurban Bajram, zatim venčanja, sahrane, rođendani…

Mumin Tahiri, do juče čovek broj jedan u očima muftije Muamera Zukorlića na jugu Srbije, takodje se ne opterećuje aktuelnim odnosima Novog Pazara i Beograda. Tahirija, koji je predsednik Odbora Islamske zajednice u Srbiji, više zanimaju Albanci vernici i status džamija koje on kontroliše.

- Ako i Beograd i Novi Pazar misle da je normalno da oni budu centri u Srbiji, onda i mi u Preševu isto tako razmišljamo. Dakle, gde je problem i zašto Preševo ne može da bude centar islama u Srbiji - pita Tahiri.

Upućeni kažu da imam Uljvi Zejnulahu, vođa Islamske zajednice Bujanovca, jedini koji se školovao u Rijadu, kontroliše najveću, najopremljeniju, najbogatiju i džamiju koja ima najviše klanjajućih vernika na jugu Srbije. On se zalaže da svi pripadnici islama na jugu Srbije, posebno oko 70 imama iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, postignu konsenzus i formiraju jedinstvenu i jaku Islamsku zajednicu.

- Svi vernici u Preševskoj dolini moraju znati da je nama ovde najpre potrebna kadrovski, materijalno i organizaciono jaka naša islamska zajednica - kaže Zejnulahu, poznat po propovedanju arbijskog modela islama.

TURSKA I ANKARA

Pitanje da prokomentarise polemike na liniji Beograd-Novi Pazar-Ankara, prihvatio je samo Džemaludin Hasani, predsednik Odbora Islamske zajednice Bujanovca, Preševa i Medveđe. Hiseni kaže da njegov stav o odnosima i pretenzijama Beograda i  Novog Pazara u javnosti nije nepoznat, jer ge je nekoliko puta javno saopštio.

- Mi podržavamo stavove ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua i zvanične Ankare, jer smatramo da je to najbolja opcija za pripadnike Islama na prostorima bivše Jugoslavije - kaže Hiseni.

On međutim nije propustio da upozori da će Islamska zajednica Bujanovca, Preševa i Medveđe takav stav zastupati samo pod uslovom da bude ravnopravni učesnik u pregovorima o statusu.

 

OD VEHABIJA DO DERVIŠA
Poslednje rasprave i oštre polemike na liniji Beograd - Novi Pazar –Ankara i pokušaji da se formira jedinstvena Islamska zajednica u Srbiji, dali se odgovore i na neka možda manje poznata pitanja na jugu Srbije. Ova tema je doprla i u medije kada je iz Preševa poručeno da Albanci neće priznati nikakvu novu versku zajednicu, ako se ona gradi bez njihovog prisustva. Ipak, vernici - pripadnici islama na jugu Srbije, sa oko 60 džamija i oko 70 imama, podeljeni su u najmanje zajednice i vezani za isto toliko islamskih centara. Koji su to delovi?

ODBOR ISLAMSKE ZAJEDNICE KOSOVA
On kontroliše od 50 do 70 odsto svih džamija i vernika u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Oformljen je 2003. godine, 10 godina nakon što je u Prištini, posle raspada SR Jugoslavije, stvorena Islamska zajednica Kosova sa sedištem muftiluka u Prištini. Njen prvi imam bio je Mumin Tahiri iz Preševa, koji će kasnije biti smenjen zbog naklonjenosti muftiji Zukorliću. Danas su vrhovni predstavnici ove zajednice na jugu Srbije imami Adnan Ahmeti u Preševu i Ragmi Destanu u Buanovcu. Obojica su jako bliski kosovskom muftiji Naimu Trnavi, a ideološki oslonjeni na Ankaru.

ODBOR ISLAMSKE ZAJEDNICE U SRBIJI
Proceno je da on kontroliše oko 10 do 20 odsto džamija i vernika u Preševu i Bujanovcu. Odbor je nastao 2003. godine, pošto je sadašnji imam Mumin Tahiri dobio potrebnu podršku od Novog Pazara, u kome je tada mladi student Muamer Zukorlić, koji se školovao u Alžiru, uz pomoć Sulejmana Ugljanina napravio čvrstu i stabilnu zajednicu. Tako su Albanaci na jugu Srbije, 2003. godine, dobili svog prvog muftiju. Danas ovaj deo novopazarskog muftiluka u Preševu kontroliše muftija Mumin Tahiri, a u Bujanovcu imam Sulejman Fejzulahu.

ODBOR ISLAMSKE ZAJEDNICE BJANOVCA, PREŠEVA I MEDVEDjE
Sa sedištem u Bujanovcu, 2003. godine, formirao je imam Nedžmedin Saćipi iz Velikog Trnovca. Odbor je nastao kao reakcija dela islamskih vernika koji nisu prihvatili tek uspostavljene veze sa Prištinom i Novim Pazarom. U formiranju ove Islamske zajednice pomogle su lokalne vlasti u Bujanovcu. Kako je Zajednica registrovana  u Beogradu, u Ministarstvu vera,  pojedininci tvrde da je tada u njeno formiranje prste umešao Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije. Danas je na čelu ove zajednice muftija Džemaludin Hasani.

ISLAMSKA ZAJEDNICA U BUJANOVCU
Po mnogo čemu je specifična. Tri prethodne kažu za njih da su radikalna grupacija pristalica Islama zbog čega ih zovu „vehabije“, dok oni za sebe kažu da su sledbenici izvornog islama koji propovedaju Rijad i Saudijska Arabija. I dok se prva tri odbora za vlast bore brojem vernike, ovi su predani borbi za ideologiju islama. Ovaj Odbor kontroliše glavnu džamiju u Bujanovcu i dve u samom Preševu. Glavni imam je Uljvi Zejnulahu, koji se školovao u Rijadu. Upućeni kažu da je on najškolovaniji, da ima najjaču džamiju, najviše vernika i da mu na tome drugi imami zavide, nazivajući ga - vehabiom.

DERVIŠI (SUFIJI)
Oni su, kažu upućeni, umerena struja pristalica islama koji nisu uključeni ni u jednu islamsku zajednicu. Njihove pristalice retko idu u džamiju, jer ne priznaju njen autoritet, kao ni autoritet hodže. Zato se, umesto u džamijama, okupljaju u bogomoljama koje se zovu „tekije“. Derviši ne simpatišu ni jednu od struja Islama, a njih posebno ne podnose vehabije. Njihov starešina je šejh Hajrula Šehu iz sela Nesalce kod Bujanovca.

ZutoCvece