KOSOVO I JUG SRBIJE, PRAKTIČNI PROBLEMI GRADjANA KAO TEME ZA DIJALOG (23) RAMI ZULjFIJU, ČLAN NACIONALNOG SAVETA ALBANACA O OTVARANjU FAKULTETA U BUJANOVCU:

Dolaze profesori iz Prištine i Tetova

Sada smo sigurni da ćemo narednih godina ovde imati najpre odeljenje pravnog fakulteta, potom učiteljskog, pa nekog tehničkog i fakulteta umetnosti

 

U Nacionalnom savetu Albanaca (NSA) teku ubrzane pripreme na formiranju Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, na kome će se nastava izvoditi i na srpskom i na albanskom jeziku. Taj posao, uz pomoć saradnika, vodi Rami Zuljfiju, lider Demokratske unije Albanaca (DUA) i direktor preduzeća „Zeniti“. Njegova DUA je u Nacionalnom savetu Albanaca koalicioni partner Partiji za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija.

Rami Zuljfiju- Da. Ovih dana imamo jako mnogo posla. Svesni smo da kasnimo, ali ćemo za nekoliko dana objaviti i konkurs za prijem studenata. Verujte da i ovo što smo uradili, uradili smo nadljudskim naporima, jer mnoge prepreke nismo očekivali.

BEZ POMOĆI DRŽAVE

Koje su to prepreke?

- Vidite, Subotica jeste za nas dobro, ali je istovremeno nametnuto rešenje. Naša prva ideje je bila da Bujanovac bude odeljenje Ekonomskog fakulteta u Nišu. Razloga je mnogo, a glavni je taj što ovaj kraj, zbog blizine, ima najviše kontakata sa Univerzitetom Niš. Međutim, naša ideja je naišla na tihi otpor u Nišu, tako da nismo mogli da postignemo dogovor. Po nekakvoj logici stvari, put nas je doveo u Kragujevac, ali se i taj univerzitetski centar odbojno ponašao prema našim namerama.

I, stigli ste do Subotice?

- Subotica je, što nas je obradovalo, odmah izrazila spremnost da sa nama razgovara, verovatno zbog toga što imaju dugogodišnju praksu sa studijama na mađarskom. Razgovori su bili dugi, obostrano konstruktivni, tako da se od starta videlo da obe strane imaju za cilj da dođu do rešenja.

Dogovor je postignut, ali neki rokovi ističu?

-Da, kasnimo za više od mesec dana, ali smo sigurni da ćemo sve propušteno da nadoknadimo, jer svi učesnici u ovom razgovoru, a ima ih više, izrazili su spremnost da se ove godine upiše prva generacija studenata ekonomije. Mi u ovom trenutku sve radimo sa ciljem da u najkraćem roku objavimo konkurs za prijem brucoša.

Već ste saopštili da će sedište odeljenja biti u Bujanovcu.

- Da. Oko tog pitanja nije bilo dileme. Bujanovac je, gledano iz više uglova, dobio prednost u odnosu na Preševo i Medveđu. Inače sama nastava će se odvijati u Domu kulture gde za početak imamo dobre uslove.

Predavanja će biti na Albanskom jeziku?

- Univerzitet u Subotici ima dugogodišnju praksu u nastavi na više jezika. On je u tom pogledu lider na ovom području. U početku će, što je normalno, najveći broj predavača biti sa Ekonomskog fakulteta iz Subotice. Svuda tamo gde nastavni plan i program dozvoljava, nastavu će držati profesori iz Prištine i Tetova. Intencija je bila da bude što više profesora sa albanskog govornog područja. U tom cilju veliku su nam podršku pružili profesori iz našeg kraja koji godinama predaju na univerzitetima u Prištini i Tetovu.

PROFIL
Rahmi Zuljfiju (1953) rođen je u Crnotincu kod Preševa. Posle završene Srednje mašinske tehničke škole, upisuje i završava Mašinski fakultet u Prištini. Po završetku studija najpre je bio predavač u Srednjoj školi „Vasilije Smajević“ u Bujanovcu, a potom je radio kao inženjer u preduzeću „Metal“ iz Preševa, u kome je posle godinu dve došao na mesto direktora i tu stekao punu radnu i ljudsku zrelost.  Politička karijera Rami Zuljfijua počela je sa višestranačkim životom 1990. Bio je od formiranja član Partije za demokratsko delovanje (PDD) da bi na poslednjim izborima predvodio grupu građana koja je 2009. godine prerasla u Demokratsku uniju Albanaca (DUA) čiji je lider.

Kakav je dogovor postignut o broju studenata koji će biti upisani?

- Dogovorili smo se da optimalan broj bude 100 studenata, s tim što će 70 studirati o trošku budžeta, a 30 će svoje studije plaćati. U ovom trenutku moram priznati da još nismo dogovorili kolika će ta cena biti. To je jedno od nekoliko retkih pitanja koja nismo rešili.

Gospodine Zuljfiju, kakvo je interesovanje budućih studenata ekonomije?

- Moram priznati da i kod roditelja i kod budućih studenata postoji velika doza opreza. I jedni i drugi znaju da je to nešto novo i da je celo rešenje nametnuto. Međutim, roditelji znaju takođe da sada svoju decu ne moraju slati u Prištinu, Tetovo ili Tiranu, jer im je fakultet tu na pragu. Dakle, ja sam sasvim siguran da ćemo imati dovoljan broj studenata za dobar početak.

Šta sve ovo znači za albansku nacionalnu zajednicu?

- Ovo je početak, ali dobar početak. Ono o čemu smo proteklih godina samo sanjali, počinje da se ostvaruje. Ovo što smo do sada uradili, daje nam podstrek da nastavimo. Za sve velike stvari potrebni su vreme, ljudi i ideje. Mi smo sada sigurni da ćemo narednih godina ovde imati najpre odeljenje pravnog fakulteta, potom učiteljskog, pa nekog tehničkog i fakulteta umetnosti.

Plan razvoja visokog obrazovanja Albanaca dosta je ambiciozan?

- Jeste, i sve je to rezultat potreba. Vidite, danas u ove tri opštine imamo preko 800 svršenih gimnazijalaca Albanaca. Najveći broj njih i do sada su školovanje nastavljali u Prištini, Tirani, Tetovu. Dakle, normalno je da za nekoliko godina u Bujanovcu, na više fakulteta, bude tri, četiri ili pet stotina studenata.

DOBRA VOLjA

Gospodine Zuljfiju, imali u ovom poslu negde države Srbije?

- Mi smo dosta skeptični da će nam država u ovom poslu pomoći. I vreme i događaji nam govore da su do sada izostali pomoć i Vlade Srbije i Ministarstva prosvete i Koordinacionog tela. Da su srpske vlasti makar malo bile raspoložene da reše ovo goruće pitanje albanske nacionalne zajednice, ono bi bilo rešeno za godinu-dve. Zar bi ideji Beograda, da se u Bujanovcu otvore studije za Albance, smeli da se suprotstave Niš ili Kragujevac. Kako sa strane države nije bilo ni minimuma dobre volje, mi smo posle desetogodišnjeg čekanja sami krenuli da rešavamo svoje probleme.

Da li je od nekog funkcionera iz državnog aparata bilo pokušaja da se u ovom poslu pomogne ili odmogne?

- Ne, ni jedno ni drugo. Beograd je jednostavno nezainteresovan za naše probleme. Sa ministrom Milanom Markovićem i njegovim prethodnicima, koji vode jedan važan državni organ zadužen za ove tri opštine, mi smo dugo razgovarali o diplomama, udžbenicima,otvaranju fakulteta…pa se ispostavilo na kraju da je to bilo gubljenje vremena.

A gde je u ovoj priči ministar prosvete?

- Sadašnji ministar prosvete i njegovi prethodnici davno su sebe proglasili nenadležnim za naše probleme. Oni, ministarstva i država kupovali su vreme, a mi trpeli velike štete i deset godina gledali nepravdi u oči. Na našu sreću, mnogo je više u svetu onih koji ovako ne razmišljaju.

ZutoCvece