KOSOVO I JUG SRBIJE, PRAKTIČNI PROBLEMI GRADJANA KAO TEME ZA DIJALOG (21) PREDUZETNICI POZDRAVLjAU DOGOVOR O CARINSKOM PEČATU

Kad uveče svane

 Srećan sam, kako neću biti, kaže Bujar Mustafa vlasnik preševske Fabrike za proizvodnju bezalkoholnih pića „Fluidi“ koja za 40 dana nije isporučila oko 50 šlepera sokova i tako napravila gubitak pola miliona evra.


Albancima, vlasnicima malih i srednjih preduzeća na jugu Srbije , u subotu uveče je svanulo. Mada su bili ubeđeni da je odluka Prištine o embargu neodrživa, ipak su se pribojavali da se u Briselu, te večeri, može dogoditi i nešto što odskače od zdravog razuma. O tome najbolje govore reči Bujara Mustafe, vlasnika preševske fabrike bezalkoholnih pića „Fluidi“, koji je na novinarsko pitanje kako se oseća posle dogovora u Briselu, uzvratio pitanjem: „Ma, da li je to sigurno? Ako je tako kako vi kažete, kada će moji šleperi moći normalno da idu na Kosovo“?

Neizvesnost, zebnja, skepsa, sve je to u slučaju „Fluida“ i normalno i opravdano. Bez dileme, cenom godišnjeg prometa, to je najveći privatni proizvođač u Pčinjskom okrugu. Pre uvođenja embarga 22. jula mesečno je iz „Fluida“ na Kosovo i druge zemlje Evrope, iz Preševa otpremano prosečno 40 šlepera bezalkoholnih pića.

25 RADNIKA BEZ POSLA

- Srećan sam, kako neću biti. Dajte pomozite i vi novinari da se ovo što pre završi. Eto, ja sam za ovih 40 dana izgubio oko 500.000 evra. A šta će se dogoditi ako neki od tih kupaca sutra kaže „ti si nekorektan partner, prekidam sa tom saradnju“ – slikovit je Mustafa

On kaže da je za ovo vreme bio prinuđen da pošalje kući 25 radnika, a da deo proizvodnje, pomoću štapa i kanapa, prebaci u Gnjilane, sve iz straha da mu stalni kupci ne bi okrenuli leđa. U sličnoj situaciji su i svi drugi koji svoju robu ili usluge plasiraju na tržištu Kosova.

Šteta od blokade tek treba da se utvrdi, a Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, kaže:

- Od 25. jula kada je stupio na snagu kosovski embargo, do 1. septembra, zbog neisporučene robe srpska privreda zabeležila je gubitak od 45 miliona dolara. Tome treba dodati novi gubitak koji je zabelezen od 1. septembra pa do datuma normalnog uspostavljanja prometa koji se očekuje.

 

ŠTA JE DOGOVORENO U BRISELU

U petak. 2. septembra u šestoj rundi dijaloga Beograda i Prištine, dogovoreno je da na carinskom pečatu stoji naziv „Carina Kosova“, bez bilo kakvih simbola ili statusnih obeležja. Dogovoreno je takodje da obe strane povuku odluke o trgovinskom embargu u roku od sedam do osam dana.

Naravno, kompromisno rešenje je predložio Brisel, odnosno kancelarija posrednika Roberta Kupera, a stranama u dijalogu je ostalo da pečat „čitaju“ kako kome odgovara. Za Beograd to je „pečat Carine južne srpske pokrajine Kosovo“, a za Prištinu pečat „Carina nezavisne države Kosovo“. Beograd je insistirao da na pečatu piše „Kosovo UNMIK“, jer je pod tim imenom Kosovo uključeno u carinski sporazum CEFTA, a ustupak Prištine sastoji se u odustajanju od pečata na kome piše „Carina Republike Kosovo „ su zastavom i grbom.

Iste večeri Evropska unija je saopštila da je postignuti dogovor „značajan korak u poboljšanju odnosa u regionu, koji omogućava slobodno kretanje robe u skladu sa evropskim vrednostima“.

Rahmija Zuljfijua, vlasnika firme“Zeniti“ iz Preševa, koja se poslednjih godina veoma uspešno bavi proizvodnjom i montažom metalnih konstrukcija, telefonom smo „pronašli“ u Švajcarskoj. Bio je obradovan novinarskim pitanjem.

- Od srca se radujem i pozdravljam takav dogovor delegacija Prištine i Beograda. Pa to je jako dobra vest za sve gradjane i Kosova i Srbije. Samo pitam se da li je do svega ovoga moralo da dodje?

Ovaj preduzetnik iskoristio je „vakum“ u proizvodnji, pa je otišao u Švajcarsku da firmu snabde nekim repromaterijalima.

- Verujte mi da me je embargo zaustavio na pragu jednog velikog ugovora i velikog posla. Sve sam to sa partnerom pomerio za vreme posle embarga, mada sam u jednom trenutku razmišljao da sve otkažem, - kaže Zuljfiju, koji je takođe lider Demokratske unije Albanaca (DUA).

“Fontana“ iz Preševa, uz firmu „Veličković“ iz Surdulice, najveći je proizvođač mleka i mlečnih proizvoda na jugu Srbije. Oko 80 odsto ukupne proizvodnje pasterizovanog mleka, jogurta, sira, kačkavalja i drugih proizvoda plasira se na Kosovo. Vlasnici firme Zejnula i Armend Ibrahimi, otac i sin, očekuju da krenu gde su stali pre 40 dana.

- Naravno da sam srećan. Ali verujte mi, tuga je to kada se čovek okrene po fabrici pa vidi pune magaqcine gotove robe, i još kada izračuna iznos štete. Ne mogu a da se na zapitam kome je ovo bilo potrebno i da li smo mogli bez ovoga, - pita se stari Zejnula Ibrahimi.

KOME JE OVO BILO POTREBNO?

On kaže da se ovih dana u mlekari ubrzano radi na pripremi za normalnu proizvodnju, s obzirom da će plasman na Kosovo biti omogućen za desetak dana. Javljanje novinara „Vranjskih“ pozdravio je lepom vešću za nezaposlene mlade ljude u Preševu.

- Drago mi je što mogu da vam saopštim da ćemo, prvoga dana kada i zvanično embargo bude ukinut, u mlekari imati 11 novih radnika. Kako tržište od nas zahteva veću proizvodnju, završili smo sve administrativne radnje sa Nacionalnom službom zapošljavanja za otvaranje novih 11 radnih mesta.

Subotnju odluku iz Brisela pozdravio je i još jedan Albanac preduzetnik – Aziz Malići, vlasnik preduzeća „Agro adria“ iz Bujanovca, koje se bavi proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina.

- Ko je taj čovek koji se ne raduje ovoj vesti. Istina, ja ne znam sve pojedinosti dogovora, ali su me prijatelji obavestili da je u Briselu potpisan sporazum oko tog famoznog carinskog pečata - kaže Malići.

On ističe da njegova firma ne isporučuje velike količine mesa na tržište Kosova, ali upozorava da je embargo napravio velike probleme drugim firmama od kojih u priličnoj meri zavisi standard građana.

 

ZutoCvece