EKONOMSKA SARADNjA JUGA SRBIJE I KOSOVA

Taoci politike

Iako je i po Ustavu Kosovo sastavni deo Srbije, roba se tamo izvozi kao u bilo koju stranu državu

Privrednici Srbije taoci su državne politike prema Kosovu, stav je većine privrednika sa juga Srbije. Dok se domaći zvaničnici upinju da dokažu kako Kosovo nije nezavisno, te da je sastavni deo Srbije, biznis između ove dve teritorije odvija se kao između bilo koje dve države na Komplikovana procedura za izvoz na KiMsvetu. Lokalni privrednici smatraju da je na delu svojevrsno licemerje zbog kojeg većini opada promet, i da su zato prinuđeni da traže alternativna rešenja i okreću se ka drugim tržištima.

 

PROVIZIJE SU VELIKE

 

A, vreme ne radi za privredu juga Srbije, bar kada je u pitanju poslovanje sa Kosovom.

Kompanija «Elhan» iz Bujanovca bavi se izvozom građevinskog materijala, a njen vlasnik Nedžat Behljulji, kaže da mu je promet sa Kosovom u poslednjih godinu dana opao za preko 50 odsto.

- Sada sa svih strana stiže roba na Kosovo - iz Makedonije, Crne Gore, Nemačke, Turske, Albanije... Tamošnje tržište je malo, tako da je konkurencija znatno jača nego pre nekoliko godina. Drugo, čekamo na povraćaj PDV-a po 90 dana, što smanjuje našu likvidnost, a tu je i problem sa bankama, koje nam za robu koju smo na Kosovu prodali u evrima daju dinare - navodi Behljulji.

I vlasnik «Sibarfleksa»  iz Davidovca Ljubiša Dodić objašnjava da njegova kompanija ima velikih problema sa bankama.

- Mi fakture pišemo u stranoj valuti kada prodajemo robu na Kosovu, ali nam naše banke isplaćuju dinare. Zato posle moramo ponovo da kupujemo devize, a na tim transakcijama, uzimajući u obzir bankarske provizije, izgubimo oko pet odsto prihoda na svakom realizovanom poslu - kaže Dodić.

Prema njegovim rečima, zbog komplikovanih procedura, sporog povraćaja PDV-a i visokih bankarskih provizija, “Sibarfleks” najveći deo proizvodnje izvozi da druga tržišta iako bi prodaja brusnih materijala na Kosovu mogla da bude znatno veća.

- Prodajemo simbolične količine. Naša roba je tamo sada skuplja od konkurentske, a to nam stvara velike probleme i zato smatram da bi nekakav dogovor morao da se napravi - kaže Dodić i dodaje da se boji mogućnosti da njegovi partneri pronađu dobavljače iz drugih zemalja, jer ne žele dođu u Srbiju zbog netrpeljivosti koja ovde vlada prema Albancima.

 

IZVOZ U PORASTU

Prema podacima Regionalne privredne komore Leskovac, privrednici Jablaničkog i Pčinjskog okruga su u prvoj polovini 2010. na KiM izvezli robu u vrednosti 6,6 miliona dolara, što je za blizu 50 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prema istom izvoru, na Kosovo se najviše izvoze prehrambeni i hemijski proizvodi, kao i građevinski materijal

Međutim, na drugoj strani Velin Ilić, direktor “Alfe” kaže da na teritoriji Kosova i Metohije ovo akcionarsko društvo ima lojalne kupce i saradnike sa kojima posluje bez problema.

- Mi nismo imali nikakav problem, pogotovo u plasmanu robe. Imamo nekoliko odanih kupaca iz Prištine, Leposavića i još nekoliko mesta na Kosmetu koji, opet, imaju svoje mušterije. Sa njima radimo godinama unazad. Rekao bih da držimo oko 80 odsto prodaje peći na kosmetskom tržištu – kaže Ilić i objašnjava kako prodaja izgleda u praksi.

- Roba se carini, nama stiže devizna faktura nakon čega nam NBS konvertuje valutu u dinare, što je jedini problem. Godine koje su bile teške za poslovanje su 1999. i 2000. godina. Tada su proizvodi iz Makedonije i Grčke počeli da preplavljuju Kosovo pa se na ondašnjem tržištu stvorila veća ponuda od potražnje. Ipak, našim kvalitetom istisnuli smo konkurenciju. U legalnim uslovima radimo bez problema - kaže prvi čovek “Alfe”.

Kosovska statistika kazuje da je vrednost ostvarenog uvoza iz Srbije bila preko 200 miliona evra u 2008. godini. Zvanični Beograd, iako ne priznaje nezavisnost pokrajine, još 2002. doneo je Uredbu po kojoj trgovina između Kosova i Srbije podleže carinskim propisima. U praksi, to znači da su srpske kompanije dužne da plate dažbine kao da izvoze u bilo koju zemlju. 

Dragan Aleksić, vlasnik fabrike za prizvodnji stočne hrane “Nutriko” kaže da svoje proizvode na Kosovo plasira uz dosta poteškoća, često i „na reč“.

- Kod mojih partnera postoji spremnost za poštovanje pravila u trgovini, ali to ponajmanje zavise od prodavaca i kupaca s obzirom na aktuelni stav Srbije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Tu je neophodan dogovor, jer ćemo u protivnom izgubiti značajno tržište, a povratak je onda težak - ističe Aleksić.

 

 

ZutoCvece